Javni sektor

Maturski, seminarski i diplomski radovi iz menadžmenta.

Da bismo mogli tačno definisati ulogu javnih preduzeća u privrednom razvoju, najpre moramo raščlaniti same pojmove privrednog razvoja i javnog sektora.

U samom pojmova privrednog rasta i privrednog razvoja treba napraviti jasnu razliku izmedju ovo dvoje, budući da se ovi pojmovi uglavnom koriste zajedno, često bivaju spojeni i lako se mešaju. Pojam privrednog razvoja je širi od pojma privrednog rasta. Prema Rosiću, privredni rast podrazumeva povećanje proizvodnje na nivou nacionalne ekonomije izraženo kroz ukupan društveni proizvod u odnosu na broj stanovnika. Privredni razvoj, kao širi pojam obuhvata ne samo rast obima nacionalne proizvodnje već i sve neophodne privrednoekonomske i strukturne promene. To u suštini znači da privredni rast jeste činilac privrednog razvoja koji pored uvećanja ukupnog društvenog proizvoda posmatra i promene u strukturi privrede i odnosu i značaju odredjenih inputa na autput.

Činioci razvoja privrede potiču iz njenog prirodnog okruženja, koje predstavlja osnovni uslov života i rada ljudi i postojanja prirodnih izvora. Prirodnom okruženju pripada i stanovništvo, kao izvor radne snage za potrebe privrednog razvoja. Dalje, tu su osnovni proizvodni činioci, čije je prisustvo neophodno u proizvodnji, a njima se priključuje i tehnološki tok ili napredak.

Osnovni proizvodni činioci jesu radna snega, sredstva za rad i predmeti rada. Obim i kvalitet radne snage direktno zavise od stanovničtva, sredstva za rad od dostupnosti i vrste tehnologije koja se primenjuje u proizvodnom procesu, a predmeti rada od dostupnosti sirovina tj. postojanja prirodnih resursa.

Javna služba je izraz koji se najčešće koristi da bi označio usluge koje obezbeđuje vlada svojim građanima bilo direktno kroz javni sektor bilo kroz finansiranje privatnog pružanja usluga. Javni se sektor sastoji od:
1. opšte države (centralne države te regionalnih i lokalnih državnih tela);
2. neprofitnih javnih preduzeća;
3. javnih financijskih institucija.

Javnim nefinancijskim preduzećima smatraju se preduzeća u vlasništvu i/ili pod kontrolom države (javna preduzeća), a financijska preduzeća u vlasništvu ili pod kontrolom države nazivaju se javnim financijskim institucijama (npr. centralna banka). Dakle, sektor opšte države sastavni je deo javnog sektora.

Ovaj izraz je u bliskoj vezi sa pojmom društvenog konsenzusa (koji se najčešće ispoljava putem demokratskih izbora) koji jasno ističe stanovište da bi određene usluge trebalo da budu dostupne svim građanima bez obzira na njihove prihode. Čak i u slučajevima u kojima javne usluge nisu obezbeđene niti ih država finansira one su regulisane pravnim propisima koji prevazilaze propise koji se inače primenjuju na ekonomski sektor.

Javne usluge se smatraju onim uslugama koje su od suštinske važnosti za funkcionisanje modernog društva tako da razlozi morala nalažu njihovu univerzalnu dostupnosti svim građanima zbog čega se one mogu podvesti pod kategoriju ljudskih prava (kao što je pravo na vodu). Kao primer javnih usluga koje nisu od suštinske važnosti možemo navesti frizerske usluge.

U modernim, razvijenim zemljama pojam javnih usluga obično obuhvata
•obrazovanje
•distribuciju električne energije i gasa
•zaštitu od požara
•zdravstvo
•policiju
•čistoću
•proizvodnju i distribuciju vode

Javne usluge mogu ponekad imati karakteristike javnog dobra (s obzirom na njihovu nekonkurentnost i neisključivost), ali su uglavnom uslužna dobra koja predstavljaju usluge koje se po preovlađujućim društvenim normama smatraju nedovoljno zastupljenim na tržištu. U najvećem broju slučajeva javne usluge su usluge, tj. one ne podrazumevaju proizvodnju dobara kao što su šrafovi i matice. Mogu ih pružati lokalni ili nacionalni monopoli i to naročito u oblastima u kojima postoje prirodni monopoli.

Trend obezbeđivanja široke lepeze javnih usluga u razvijenim zemljama započeo je u devetnestom veku i to najčešće kroz razvoj opštinskih sektora za pružanje usluga obezbeđivanja vode i gasa. Kasnije, vlada je počela da obezbeđuje i usluge iz oblasti zdravstva i distribucije električne energije. U mnogim razvijenim zemljama ovakve usluge još uvek obezbeđuju lokalne ili nacionalne vlade dok najveći izuzetak predstavljaju SAD i V.Britanija u kojima je prednost u pružanju javnih usluga data privatnom sektoru. Bez obzira na to oblast pružanja javnih usluga od strane privatnog sektora detaljno je regulisana pozitivnim zakonskim propisima ovih zemalja (npr. u SAD kontrolu vrši posebna Komisija za javne usluge).

U zemljama u razvoju javne usluge su manje zastupljene nego što je to slučaj u razvijenim zemljama. Npr. u nekim zemljama distribucija vode predstavlja privilegiju bogatog srednjeg staleža. Iz političkih razloga često se sprečava širenje obima javnih usluga što za posledicu ima sporiji razvoj siromašnih zajednica.

Uloga držve u tokovima reprodukcije ojačala je posle Drugog svetskog rata, a naročito jača od pedesetih godina prošlog veka. Do tada se država trudila damo da obezbedi stabilnost u procesu reprodukcije, a od tada je na sebe preuzela ulogu vodje politike rasta i razvoja nacionalne privrede. Ona reguliše monopol, razvija državni sektor privrede (nacionalizacija, osnivanje državnih preduzeća), reguliše privredni rast, uskladjuje odnose izmedju rada i kapitala i sl.

Pošto je osnovni problem uspostavljanja srazmere pravilnosti proširene društvene reprodukcije obezbedjenje ravnoteže ponude i tražnje robe (jer u savremenom dobu nedovoljna tražnja predstavlja generalni problem), uloga države svodi se na otklanjanje tih disproporcija.

U složenost današnje situacije i ekonomskih odnosa spada i činjenica da su političke prilike od Drugog svetskog rata na ovamo u potpunosti odredjivale ekonomiju. Javlja se i pojam društvene svojine koji je ostavio veliki trag na ekonomiji Srbije.

Društvena svojina se definisala kao jedan od oblika zajedničke, kolektivne svojine nad sredstvima za proizvodnju u kojem sredstva u celini pripadaju društvu. Taj sistem se pokazao kao izuzetno nepraktičan, jer odgovornost za stvari praktično nije postojala, pa su sredstva za proizvodnju u velikom broju slučajeva rashodovana zbog propadanja ili štete. Ovaj sistem je takodje ostavio mnogo prostora za korupciju, budući da niko nije vodio evidenciju i smatrao se odgovornim za društvenu svojinu.

Vodjena političkom ideologijom, tadašnja Jugoslavija je društvenu proizvodnju i svojinu nametnula kao obavezu. U tom procesu „podruštvenjavanja“ je dobar deo proizvodnje i usluga prešao u sferu javnog bez potrebe. Manje više svi proizvodi su doživljavani kao javna dobra, a nije postojala javna potražnja za njima. Taj sistem se pokazao kao nefunkcionalan i nakon nekog vremena propao, ostavljajući za sobom velike posledice. Nakon raspada federacije, ekonomija Srbije nije imala podršku okolnih država (bivših republika), kao ni dovoljno snage da sama održi takav sistem. Prateći globalne tokove pokušavamo da predjeno na kapitalističku ekonomsku osnovu, za šta je potrebno privatizovati društveni kapital koji je donedavno predstavljao društvenu proizvodnju.

Nalazimo se u složenom procesu tranzicije, koja sama po sebi zahteva vreme da se naprave promene i vidi njihov efekat. MMF kao jedan od ključnih problema srpske ekonomije navodi upravo preveliki udeo javnog sektora, koji u stvaranju bruto društvenog proizvoda još uvek učesvuje sa oko 55 odsto. U drugim, uspešnim zemljama u tranziciji udeo privatnog sektora odavno je premašio 70 procenata.

U kapitalističkom sistemu koji vlada na globalnom planu, javni sektor predstavlja gubitak budući da njegov cilj nije stvaranje profita već obezbedjenje osnovnih životnih potreba stanovništva jedne države. Što je veći udeo javnog sektora, to je ekonomska snaga privrede, pa i njen razvoj manji.

Menadžment u javnim preduzećima

Sam pojam menadžmenta u javnom sektoru je od skora uveden u upotrebu i sve više pažnje mu se posvećuje u skorijoj literaturi. Ne postoji zvanična definicija ove funkcije, ali trenutno relevantne definicije govore da je to teorija i praksa dizajniranja, funkcionisanja i obezbedjivanja javnih usluga i izvršne vlasti. U principu ova funkcija je pre svega menadžment, tako se na razlikuje mnogo od funkcije menadžmenta u drugim sferama. Jedna od specifičnosti, doduše jeste njena tešnja povezanost sa politikom koja često dobija bitku nad ekonomski racionalnim rešenjima.

Savremeno upravljanje javnim preduzećima, organizacijama ili službama je proces delovanja na određenu celinu, pomoću koga se realnost ili funkcija te celine menja tako da dostiže određeni, ranije postavljeni cilj. Nova filozofija i pristupi adaptabilnoj kreativnosti, danas, naglašavaju značaj i mogućnost svesnog delovanja na unapređenje kreativnosti kako pojedinaca timova, tako i svih vrsta organizacija. Međutim nije jednostavno izvršiti promene u organizaciji kada nisu jasni mnogi pravci razvoja privrede i društva u celini, kada prošlo iskustvo gubi vrednost kao pouzdan oslonac u tražnju rešenja i kada je najveći broj faktora van kontrole javnog preduzeća, organizacija i javnih službi.

Specifičnost menadžmenta u javnim preduzećima

U javnim preduzećima u Srbiji, uprava se juš uvek bira na osnovu političke odredjenosti, a ne stručnosti na upravljačkim pozicijama. Kao primer za to u ovom radu prikazaćemo novinske navode iz jeseni 2007. godine:

„Stručnjaci navode da bi izbor menadžmenta javnih preduzeća i preduzeća čiji je većinski vlasnik država trebalo depolitizovati, odnosno bi čelni ljudi tih preduzeća trebalo da se biraju konkursima. Stranke vladajuće koalicije o podeli resora u novoj vladi pregovarale su tri meseca. Od formiranja vlade preoteklo je više od 100 dana, ali dogovor o podeli javnih preduzeća još uvek nije na vidiku.

"Počev od činjenice da sva tri organa javnih preduzeća imenuje Vlada Srbije, što samo po sebi nije funcionalno, zatim što za neke funcije nisu predviđeni nikakvi uslovi u pogledu stručne kvalifikovanosti i najzad glavni razlog je to što se na podelu udela u javnim preduzećima uveliko gleda kao na svojevrsnu podelu plena nakon svakih izbora", rekao je Nenadić.

"Zbog toga javna preduzeća mogu biti izvor odakle se finansiraju i potrebe države koje su možda vanredne u datom trenutku. Ali svakako česte su i sumnje da se javna preduzeća zloupotrebljavaju radi finansiranja čisto partijskih potreba", kazao je Nenadić.“