Obracun troskova poslovanja u trgovinskim preduzecima

Maturski, seminarski i diplomski radovi iz menadžmenta.

Ради остварења одговарајућег, што успешнијег маркетинга и менаџмента у трговинским предузећима неопходно је познавати поједине врсте трошкова пословања за предузеће у целини, трошкове по појединим ужим организационим деловима, као и трошкове по појединим робним групама и појединачним робама, територијама, купцима, величинама поруџбина, каналима продаје и другим релевантним основама.
Ц тим циљем се у трговинским предузећима врши обрачун природних врста трошкова послова за предузеће у целини (примарне врсте трошкова), алоцирање природних врста трошкова пословања по профитним центрима, обрачун секундарних трошкова профитних центара, и алоцирање укупних трошкова профитних центара на продате робе (носиоце успеха).

ОБРАЧУН ПРИРОДНИХ ВРСТА ТРОШКОВА ПОСЛОВАЊА ЗА ПРЕДУЗЕЋЕ У ЦЕЛИНИ (ПРИМАРНЕ ВРСТЕ ТРОШКОВА)

Трошкови пословања у трговинским предузећима представљају, као што је већ речено, цену коштања трговинских услуга (прометних послова) насталих као последица утрошка живог и опредмећеног рада у вези са допремом робе од места производње (куповине) до места потрошње (продаје). Они су увек везани за стварање учинка као резултата људског рада, у виду трговинских услуга исказаних кроз вредност реализованих роба. Као такви - редовни расходи се битно разликују од расхода који нису последица стварања трговинских услуга већ ненормалних околности (на пример плаћање затезне камате за неблаговремено измирење одређене финансијске обавезе) и зато се третирају као - ванредни расходи. У томе је, дакле, у начелу разлика између редовних расхода (конкретно трошкова пословања као цене коштања трговинских услуга) и ванредних расхода. Предмет наше анализе су, углавном, трошкови пословања у трговинским предузећима као редовни расходи, који су последица „производње" трговинских услуга, као њихова цена коштања.
Трошкови пословања се у трговинским предузећима (као и у про-изводним предузећима) исказују вредносно, за разлику од утрошака који се увек исказују у натуралним јединицама (на пример килограм, тона, метар итд.). Они представљају новчани израз утрошка елемената (фактора) процеса рада у вези са обављањем прометних послова, тј. куповине и продаје робе по правилу у непромењеном облику. То значи да се састоје из две компоненте: натуралне (количинске) и ценовне. Тако, на пример, код трошкова материјала за паковање робе количинска компонента је количина утрошеног материјала за паковање робе (на пример килограм), који представља утрошак као посебну економску категорију, а ценовна компонента је цена јединице (на пример килограм) утрошеног материјала за паковање робе. Отуда се каже да трошкове материјала за паковање робе (као посебне природне врсте трошкова пословања) представља новчани израз количине утрошеног материјала за паковање робе, утврђене као производ количина пута цена. Код трошкова амортизације средстава за рад (опреме), количинска компонента је „набавна вредност" основних средстава, а новчана (ценовна) компонента је „стопа амортизације". Трошкови камате на купљене залихе робе на кредит такође имају количинску и ценовну компоненту. Количинска компонента је основица за обрачун камате (остатак дуга), а ценовна компонента је каматна стопа. Свака природна врста трошкова пословања се састоји из две компоненте: количинске и ценовне. Оне су код неких природних врста трошкова пословања видљивије (на пример трошкови материјала за паковање робе), а код других мање видљиве (на пример трошкови амортизације опреме).
За разлику од трошкова пословања, утрошци имају само количинску компоненту, ц обзиром на то да се увек исказују у натуралним јединицама.
Посматрајући обрачун трошкова пословања у трговинским предузе-ћима са различитих аспеката (природне врсте трошкова, места трошкова и носиоци трошкова)