Javni sektor - uloga javnih preduzeća u privrednom razvoju

Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz menadžmenta.

Uloga javnih preduzeća u privrednom razvoju

Da bismo mogli tačno definisati ulogu javnih preduzeća u privrednom razvoju, najpre moramo raščlaniti same pojmove privrednog razvoja i javnog sektora.


U samom pojmova privrednog rasta i privrednog razvoja treba napraviti jasnu razliku izmedju ovo dvoje, budući da se ovi pojmovi uglavnom koriste zajedno, često bivaju spojeni i lako se mešaju. Pojam privrednog razvoja je širi od pojma privrednog rasta. Prema Rosiću, privredni rast podrazumeva povećanje proizvodnje na nivou nacionalne ekonomije izraženo kroz ukupan društveni proizvod u odnosu na broj stanovnika. Privredni razvoj, kao širi pojam obuhvata ne samo rast obima nacionalne proizvodnje već i sve neophodne privrednoekonomske i strukturne promene. To u suštini znači da privredni rast jeste činilac privrednog razvoja koji pored uvećanja ukupnog društvenog proizvoda posmatra i promene u strukturi privrede i odnosu i značaju odredjenih inputa na autput.


Činioci razvoja privrede potiču iz njenog prirodnog okruženja, koje predstavlja osnovni uslov života i rada ljudi i postojanja prirodnih izvora. Prirodnom okruženju pripada i stanovništvo, kao izvor radne snage za potrebe privrednog razvoja. Dalje, tu su osnovni proizvodni činioci, čije je prisustvo neophodno u proizvodnji, a njima se priključuje i tehnološki tok ili napredak.


Osnovni proizvodni činioci jesu radna snega, sredstva za rad i predmeti rada. Obim i kvalitet radne snage direktno zavise od stanovničtva, sredstva za rad od dostupnosti i vrste tehnologije koja se primenjuje u proizvodnom procesu, a predmeti rada od dostupnosti sirovina tj. postojanja prirodnih resursa.


Javna služba je izraz koji se najčešće koristi da bi označio usluge koje obezbeđuje vlada svojim građanima bilo direktno kroz javni sektor bilo kroz finansiranje privatnog pružanja usluga. Javni se sektor sastoji od:
1. opšte države (centralne države te regionalnih i lokalnih državnih tela);
2. neprofitnih javnih preduzeća;
3. javnih financijskih institucija.


Javnim nefinancijskim preduzećima smatraju se preduzeća u vlasništvu i/ili pod kontrolom države (javna preduzeća), a financijska preduzeća u vlasništvu ili pod kontrolom države nazivaju se javnim financijskim institucijama (npr. centralna banka). Dakle, sektor opšte države sastavni je deo javnog sektora.


Ovaj izraz je u bliskoj vezi sa pojmom društvenog konsenzusa (koji se najčešće ispoljava putem demokratskih izbora) koji jasno ističe stanovište da bi određene usluge trebalo da budu dostupne svim građanima bez obzira na njihove prihode. Čak i u slučajevima u kojima javne usluge nisu obezbeđene niti ih država finansira one su regulisane pravnim propisima koji prevazilaze propise koji se inače primenjuju na ekonomski sektor.


Javne usluge se smatraju onim uslugama koje su od suštinske važnosti za funkcionisanje modernog društva tako da razlozi morala nalažu njihovu univerzalnu dostupnosti svim građanima zbog čega se one mogu podvesti pod kategoriju ljudskih prava (kao što je pravo na vodu). Kao primer javnih usluga koje nisu od suštinske važnosti možemo navesti frizerske usluge.


U modernim, razvijenim zemljama pojam javnih usluga obično obuhvata
• obrazovanje
• distribuciju električne energije i gasa
• zaštitu od požara
• zdravstvo
• policiju
• čistoću
• proizvodnju i distribuciju vode