Javni prihodi i rashodi

Maturski, seminarski i diplomski radovi iz menadžmenta.

Savremena finansijska teorija izucava javne rashode na sasvim nov nacin. Taj nov nacin im odredjuje novo mesto i ulogu, u okviru problematike podmirenja raznovrsnih i mnogobrojnih drustvenih potreba. On ne samo da ih ukljucuje u okviru nauke o finansijama nego ih izucava, kompleksno tj. njihovu formu i sadrzaj.
Savremena finansijska teorija svoja izucavanja temelji na stavu da su javni rashodi i prihodi ravnopravni i jednako vazni delovi javnih finansija dok se njihova delovanja ne ogranicavaju iskljucivo u domenu finansija.
Javni prihodi i javni rashodi mogu se posmatrati i sa racunovodstvenog stanovistva. Rashod je u smislu obacuna rezultata (uspeha) po trgovacko – pravnim normama i uzansama, svaka potrosnja dobara koja utice na uspeh preduzeca u jednom periodu. Posmatrano iz knjigovodstveno – bilansnog ugla, rashod je svaki odliv vrednosti, koji proistice iz jaceg potraznog delovanja poslovnog dogadjaja na poziciji bilansa stanja od njegovog dejstva na strani “duguje” pozicija bilansa stanja.
Prihod je racunovodstvena kategorija koja je nastala iz potrebe da se realnije meri priliv vrednosti, koji je u odredjenom periodu relevantan za obracun rezultata. Primitak je prevashodno kategorija poslovnih finansija, ucinak pojam ekonomike preduzeca, a za prihod mozemo tvrditi da je nastao u racunovodstvu i da je to obracunska racunovodstvena kategorija. Relevantni prilivi vrednosti, nastali su realizacijom ucinaka ili na drugi nacin propisan je u periodu za koji se odredjuje rezultat.
U kontekstu navedenog, moze se reci da savremena nauka o javnim finansijama daje istaknuto mesto proucavanja prvenstveno javnih rashoda. Prihvata se cinjenica da su obe pomenute kategorije tj. i prihodi i rashodi ravnopravni i znacajni u savremenoj nauci o javnim finansijama, ali mnogi autori smatraju da prvo treba prezentovati materiju javnih rashoda. Odredjeni broj savremenih teoreticara zastupa ovo misljenje. Treba reci da su javni rashodi de facto sinonim za drustvene, odnosno javne potrebe koje se upravo i zadovoljavaju angazovanjem sredstava javnih rashoda. Razlog za ovakav stav, kod vecine autora, vidi se u specificnostima javnih rashoda koji ih razlikuju od ostalih rashoda u privredi.
Pristalice ovde navedenog redosleda u izucavanju javnih finansija obrazlazu svoje ucenje na opisan nacin, to nikako ne znaci da oni ne vode dovoljno racuna o vaznosti i znacaju javnih rashoda. Javne potrebe koje finansiraju javne rashode mogu se ostvariti samo i ukoliko se blagovremeno i u potpunosti ostvare javni prihodi.
Na kraju treba reci da se javnim prihodima jos uvek poklanja neophodna i znacajna paznja, ne samo zato sto se najveci deo rashoda moze ciniti bez osiguranih sredstava, vec i zbog toga sto se javnim prihodima moze delovati na ponasanje celokupne nacionalne ekonomije. Moze se delovati u pravcu anticiklicnog i stabilizacionog delovanja. Stvaranje novih ekonomskih osnova izuzetnog ekonomsko – politickog delovanja javnih rashoda i prihoda, moguce je govoriti tek u savremenoj finansijskoj nauci gde je ekonomsko delovanje javnih rashoda i prihoda u prvom planu.

POJAM I KARAKTERISTIKE JAVNIH RASHODA

Javni rashodi sluze za finansiranje, odnosno za zadovoljavanje javnih potreba. Pri tome, javne ili drustvene potrebe javljaju se u svakoj drustvenoj zajednici, bez obzira na drustveno – politicke i ekonomske odnose. One se moraju zadovoljiti da bi se drustvena zajednica odrzala i dalje razvijala. Postojanjem drzave kao organizovanog subjekta, javljaju se odredjene potrebe da bi se postojeci politicki, pravni, ekonomski i drugi sistemi u njoj mogli ocuvati.
Prema tome drustvene ili javne potrebe, odraz su najsirih slojeva drustva i u interesu su svih njegovih struktura, prvenstveno kao izraz socijalno - politickih i ekonomskih ciljeva razvoja svake drzave. Zbog toga, preko drustvenih ili javnih potreba odrzavaju se politicki, ekonomski, socijalni, razvojni, demografski i drugi ciljevi u razvoju drustva, odnosno one predstavljaju svojevrsni izraz njihovog kompleksnog delovanja i odnosa.
Da bi se drustveni, odnosno javni rashodi mogli ciniti, neophodno je da drustvena zajednica ima na raspolaganju odredjena sredstva iz kojih ce pokrivati takve rashode. To znaci da moraju postojati odgovarajuci drustveni ili javni prihodi. Analogno navedenom, osnovni pokretac, organizator javnih potreba i nosilac potrosnje u drustvu jeste drzava.
Ogromna sredstva koja drzava trosi u obliku javnih rashoda nikada ne mogu propasti niti isceznuti. Naime, drzava veliki deo javnih rashoda redistribucijom rasporedjuje na razlicite korisnike i u posebne svrhe, a na nacin kojim ce se najefikasnije i najlakse zadovoljiti javne potrebe.
Javni rashodi imaju vrlo slozenu i kompleksnu problematiku koja se odrazava na ponasanje citavog niza ekonomskih agregata. Jedan od najznacajnijih instrumenata drzavnog intervencionizma u privredi, i strukture dinamike drustveno – ekonomskog razvoja, stabilnosti, zaposlenosti, raspodela nacionalnog dohotka ima teorija o ocuvanju javnih rashoda.
Po ovom pitanju u ovoj teoriji prisutni su veoma oprecni stavovi, koji se odnose na proucavanje javnih rashoda i njihove veze sa naukom o finansijama. Analogno tome, moguce je diferencirati tri osnovna divergentna gledista: (1) Glediste koje smatra da javni rashodi uopste ne spadaju u predmet izucavanja nauke o finansijama; (2) Glediste koje smatra da nauka o finansijama treba da proucava i javne rashode, odnosno javne finansije se ne mogu ograniciti samo na proucavanje javnih prihoda, i najzad, (3) Savremeno glediste koje polazi od delovanja javnih rashoda u privredi, posebno na pojedine ekonomsko – politicke ciljeve razvoja koje svaka moderna drzava postavlja pred sebe u kracem ili duzem radoblju.
Treba imati u vidu cinjenicu da je za vecinu definicija javnih rashoda karakteristicno da polaze od dve osnovne teze: (1) Javni rashodi sluze za podmirenje javnih potreba ; (2) U savremenim uslovima, javni rashodi su po pravilu izrazeni u novcu.
Ovo su dve osnovne karakteristike javnih rashoda.
Javni rashodi se u savremenoj finansijskoj teoriji posmatraju u sklopu celokupnog finansijskog mehanizma privrede i izucavaju se u funkcionalnoj vezi sa kretanjem osnovnih makro-ekonomskih kategorija. Ti medjusobni odnosi javnih rashoda i osnovnih makro-ekonomskih kategorija mogu se prikazati pomocu sl. formule: