Ponašanje grupe

Ponašanje grupe
Grupa je povezivanje ljudi sa međusobnim uticajem i delovanjem, koji zajednički ostvaruju zajedničke ideje i ciljeve. Suština delovanja organizacije je zajednički rad i sa time uticaj grupe na pojedince i na njihovo ponašanje.
Vrste grupa

Grupe delimo na:
 formalne grupe – koje mogu biti:
o definisane strukturom: dakle, opredeljene su unapred, javljaju se u organizacionim šemama i poznate su kao sektori, odeljenja i slično. Za njih imamo definisanu većinu parametara potrebnih za njihovo delovanje (ciljevi, vođa, sredstva, merila, utvrđeni odnosi, hijerarhija i slično);
o definisane posebnom odlukom vođstva: dakle, određene su sa nastankom razloga za njihovo formiranje i osnivanje. I za njih je poznato nekoliko najznačajnijih parametara potrebnih za njihovo delovanje. Razume se, takve grupe nemaju istoriju, zato je teže predvideti njihovo ponašanje, jer takva grupa ima malo vremena za utvrđivanje pravila koja su kod ranije pomenutih kategorija grupa već poznata i ostvarena. Takve grupe određuju vođstvo za konkretne probleme sa namerom da se nešto utvrdi (traženje i određivanje problema). Obično su to projekti, odnosno projektne grupe.
 neformalne grupe, koje se oblikuju bez učešća formalnog vođstva, niti službenog definisanja parametara za delovanje grupe. Osnovni razlozi za oblikovanje takvih grupa su određeni zajednički interesi ljudi (stručni interesi kao što su druženje saradnika, koji rade u inostranstvu; hobi kao što je planinarenje, lov, ribolov, sportske aktivnosti ili prosto nezadovoljstvo sa određenim stanjem; protesti, štrajkovi, itd.). Po pravilu, one spontano biraju svog vođu, koji po pravilu nije formalni vođa.

Mudar vođa će znati da u pozitivnom smislu upotrebi obe vrste grupa. U mnogim slučajevima neformalni vođa može postati vođa, ako grupa oceni da je primeren za realizaciju ciljeva grupe.
Uloge pojedinaca u grupi

Čovek u svom životu igra mnogo uloga od voljenog partnera, preko uzornog roditelja, do autoritativnog šefa, i još mnogo uloga, koje više ili manje igra. Od svakog čoveka, ostali članovi grupe očekuju određen oblik i kvalitet ponašanja, dakle donekle oblikovanu ulogu. U slučaju kada član grupe bitno odstupa od očekivanog ponašanja, dolazi do konflikta.
Uloga je dakle skup ponašanja pojedinca koje od njega očekujemo, a koje zavise od njegovog položaja u grupi.
Tako se od neformalnog vođe očekuje da će reći šta treba da se uradi, ako neko drugi iz grupe pokuša da to uradi. Članovi grupe će ga osuditi kao protivnika, koji želi da preuzme vlast u grupi i slično.
Uloge delimo i na osnovu prepoznavanja uloga:
 očekivane – opredeljene su očekivanjima drugih (npr. izaberemo političara koji bi morao da bude pošten, napravi red u društvu);
 percipirane – lična saznanja i predstave kako bi se neko morao ponašati (npr. ako političar smatra da mora osigurati vlast svojoj stranci na duži rok, uvodiće red mnogo blaže, nego što su to mnogi od njega očekivali);
 ozbiljne – pojedinac igra ulogu iz nekog posebnog razloga, koja je drugačija od njegove, doduše, percipirane (političar je pošten, barem su glasači na izborima tako verovali, ali kako da ne upotrebi informacije koje ima, recimo u korist rođakovog preduzeća kada to preduzeće radi u korist ljudi).
Konflikti u grupi

Različiti interesi pojedinaca u grupi nužno proizvode konflikte, koji ne moraju nužno biti loši – negativni. Konflikti su zapravo neutralni i zato predstavljaju priliku umesto teškoće. Kako ćemo da ih rešimo i u kom smeru ćemo konflikt odvesti, pozitivan ili negativan, zavisi samo od naše sposobnosti za rešavanje konflikata. Dakle konflikt je nešto normalno – očekivano,.na nama je, da naučimo da koristimo taj naboj za poboljšavanje stanja.
Primer stalnog konflikta u grupi, koju zovemo kolegijum, je gledište tehničkog direktora u odnosu na finansijskog direktora. Prvi želi nove mašine, nova znanja, bolje materijale itd., dok bi finansijski direktor raspoloživi novac umesto u mašine obrnuo kroz finansijske transakcije i zaradio više na taj način. Oba su izuzetno dobri ljudi koji žele sve najbolje organizaciji, samo konflikt interesa između njih ih razdvaja.

Norme ponašanja

Norme ponašanja, vremenom postaju prihvaćeni način ponašanja, koji važe za celu organizaciju, odnosno grupu ili za samo jedan njen deo. Tako recimo tačnost dolaženja na posao, sastanke itd. od 5 minuta pre dogovorenog vremena važi za celu organizaciju. Norme ponašanja mogu biti očekivane samo od dela grupe, npr. kravata je obavezna samo za saradnike, koji posluju sa strankama.
Konformizam

Konformizam je prilagođavanje većini. O konformizmu govorimo kada član grupe, zbog želje za sticanjem simpatija ostalih članova grupe prihvata mišljenje grupa, uprkos tome što se lično sa time ne slaže i što je u suprotnosti sa njegovim interesima. Za takve kažemo da nemaju kičmu.
Kohezija grupe

Koheziju grupe definišemo kao međusobnu privlačnost, odnosno sklonost među članovima grupe. Na to utiče više činilaca:
 vreme provedeno zajedno;
 odgovarajuća grupna demografija;
 veličina grupe (male grupe istog pola - visok stepen kohezije; velike mešane grupe, veća kohezija, nego u velikim grupama istog pola);
 otežan ulazak u grupu (veća je kohezija);
 spoljne opasnosti (kod ugroženosti, članovi grupe su čvršće zajedno - primer: odlučnost slovenačkog naroda u ratu za samostalnost 1991godine);
 prethodni uspesi (kod pozitivnih zaključaka se u odnosu na grupno viđenje uspeha javlja »duh grupe«);
 zajednički cilj (posebno ako su članovi grupe sami odabrali cilj, što je posebno dobro ako su ti ciljevi istovremeno i ciljevi organizacije u kojoj grupa radi).


lektira, studentski, poslovna, megatrend, diplomski rad, eseji, maturski radovi, seminarski radovi, diplomski radovi, master radovi, magistarski radovi, domaci radovi, domaci zadaci, projekti, maturalni, maturalne radnje, seminarski, maturski, diplomski, ekonomija, ekonomski, pravo, prava, menadzment, marketing, instalacija, tutorijal, tutorijali, tutorial, baze, baza, sistemi, informatika, ekonomika preduzeca, analiza, racunovodstvo, bankarstvo, osiguranje, spoljnotrgovinsko poslovanje, poreski sistem, politika, inteligencija, psihologija, sociologija, geografija, etika, kultura, fizika, seminarski rad, maturski rad