Uticaj interneta na ponasanje u korporaciji

Maturski. seminarski i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima.

Pojam elektronsko poslovanje (Electronic Business) prvi put se javlja u konverzaciji 1996. god. u kompaniji IBM, čiji stručnjaci njime žele da opišu transformaciju ključnih poslovnih procesa kroz upotrebu Internet tehnologija. Do tada se pod tim pojmom podrazumevalo poslovanje isključivo u preduzećima iz oblasti elektronske industrije. Naglašeno je da elektronsko poslovanje predstavlja siguran, fleksibilan i integralni pristup dostavljanju različitih ekonomskih vrednosti kroz kombinaciju sistema i procesa, usmerenih ka osnovnim poslovnim operacijama na jednostavan način putem Internet tehnologija.

Odavde proizilazi da dato pojašnjenje elektronskog poslovanja se odnosi samo na primenu najnovijih tehnologija na postojeće privredne aktivnosti, nikako na stvaranje neke nove industrije, ili privredne grane.

Ono što se izdvaja u odnosu na klasično poslovanje je upravo primena savremenih tehnologija, sa posebno apostrofiranim Internetom, kao najprisutnijem nosiocu informacija, usluga i konačno vrednosti, što ima za posledicu i izraženu tržišnu divergenciju valorizovanu u potencijalnom broju učesnika iz celog sveta.

Elektronsko poslovanje je globalna privredna aktivnost, koja ne poznaje granice nacionalnih privreda, nego svetsko tržište doživljava kao jedinstveni privredni ambijent.
Zbog određenih autohtonosti, koje ne važe u tradicionalnom poslovanju, mnogi elektronsko poslovanje posmatraju kao poseban, novi sektor.

Najcelishodnije, elektronsko poslo-vanje se definiše kao obavljanje poslovnih operacija primenom savremene elektronske tehnologije. Ovde vredi istaći da se ova definicija može tumačiti u širem i užem shvatanju, gde prvo podrazumeva delimičnu elektronizaciju određenih postupaka, a drugo kompletnu elektronizaciju svih resursa. Znatno manji udeo, od ukupnog broja, čine potpuno elektronificirani poslovni postupci.

UTICAJ STANDARDA I NORMI NA PONAŠANJE U KORPORACIJI

Direktan uticaj standarda i normi u svakodnevnim aktivnostima često nevidljiv, oni čine ogroman doprinos u gotovo svim aspektima našeg života. Svi mi unapred podrazumevamo da će proizvod koji kupimo kvalitetom odgovarati našim zahtevima, da će biti kompatibilan sa uređajima koje već posedujemo, da će ispunjavati pretpostavljene kriterijume bezbednosti, pouzdanosti i efikasnosti, kao i obezbeđivati svaku od tih pogodnosti po odgovarajućoj ceni.
Nove tehnologija, pre svega internet, kao mnogo masovnija primena elektronske razmene podataka i formiranje raznih oblika elektronskih dokumenata u korporacijam i kompanijama širom sveta. U novim poslovnim uslovima javila se potreba za obezbeđivanje verodostojnosti formiranih dokumenata – odnosno potreba za njihovim obeležavanjem i elektronskim potpisivanjem takvih dokumenata, a to su ujedno i standardi sa pojavom internet poslovanja među korporacijama. To je dovelo do projektovanja određenih tehnoloških procesa i primene normi u proceduri koja se sada u novije vreme naziva elektronsko potpisivanje.
Da bi ostvarile svoju punu punovažnost, tako definisane procedure je potrebo postaviti u određene zakonske norme i standarde kako u domaćem tako i u međunarodnom prometu roba i usluga. Na osnovu mnogobrojne pristupačne literature i svetske prakse u članku se iznose trenutni trendovi i neki primeri iz iskustva međunarodne zajednice vezano za problematiku elektronskog potpisivanja.
Prva norma nazvana "moralni minimum" odnosi se na to da se ne nanosi namerno neposredno zlo. Taj moralni minimum moraju svi da poštuju, jer važi za sve ljude, sve korporacije i sve zemlje. U skladu sa osnovnim pravilima moralnog minimuma u poslovanju multinacionalne kompanije u manje razvijenim zemljama moraju imati u vidu nesumnjive razlike izmedju zemlje koja izvozi i zemlje koja uvozi.
Pri tom, aktivnosti multinacionalne kompanije moraju da budu moralno opravdani, odnosno mora zemlji u koju izvozi da donese dobro. To je druga norma. Treća norma se odnosi na poštovanje ljudskih prava radnika i konzumenata, četvrta na unapređenje i razvoj pravednih pozadinskih institucija unutar zemlje, kao i na internacionalnom nivou peta norma zahteva od multinacionalne korporacije da poštuje zakone zemlje domaćina, da poštuje njenu kulturu i lokalne vrednosti, pod uslovom da se ne povređuju ljudska prava ili nameću nemoralni zakoni.