Ponasanje turistickih potrosaca

Nova tema  Odgovori 
Podelite temu sa drugarima: ZARADITE PRODAJOM SVOJIH RADOVA
 
Ocena teme:
  • 0 Glasova - 0 Prosečno
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5
 
Autor Poruka
Vesnica Nije na vezi
Posting Freak
*****

Poruka: 2,567
Pridružen: May 2010
Poruka: #1
Ponasanje turistickih potrosaca
Maturski. seminarski i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima.

Turizam je svako putovanja koje nema u cilju obavljanje neke privredne delatnosti. Turizmom se obično smatra putovanje za rekreaciju iako se ova definicija proširila u bilo koje putovanje izvan područja stanovanja i rada. Prema definiciji dr. Ivana Blaževića; Turizam je - skup odnosa i pojava koje proizilaze prilikom boravka stranca u nekom mestu ako taj boravak ne znači trajno nastanjenje i nije vezan za sticanje zarade.
Razlikujemo nekoliko vrsta turizma: odgovorni turizam, kulturni turizam, eko turizam, elitni turizam, masovni turizam, seoski turizam, nautički turizam, kongresni turizam, zdravstveni turizam, verski turizam, zimski turizam, planinski turizam
U XX veku u nekim regionima sveta turizam se pretvorio u toliko masovnu pojavu, da je fenomen turizma postao poseban predmet proučavanja. predstavnici različitih naučnih disciplina mnogo su uradili za opis fenomena turizma. Nastale su nove specijalnosti, pojavila su se istraživanja koja svedoče o neobično blagotvornom uticaju turizma na ekonomiju. Da bi shvatili savremeno stanje svetskog turizma i mogli prognozirati tendencije njegovog budućeg razvoja, treba razmotriti tendencije njegovog razvoja u kontekstu ekonomskog osvajanja teritorije, kao dugoročnog socio-kulturnog procesa. Turizam u njegovom savremenom vidu je samo posebna i zakasnela forma ispoljavanja procesa ekonomskog osvajanja teritorija u okvrima određenih geografskih i sociokulturnih uslova.
Osnovna karakteristika savremenog turizma je masovnost do neslućenih granica i takvo prostorno širenje da je nekima planeta Zemlja postala tesna, te su krenuli u kosmos. Čovečanstvo ne pamti takve i tolike migracije poput turističkih. Iako najčešće kratkotrajne, ostavljaju duboke tragove u prostoru. Turistička kretanja iz rekreativnih i kulturnih potreba uslovila su diferenciranje inicijativnih i receptivnih mesta, regija i zemalja, te se nameće potreba sistematskog interdisciplinarnog i multidisciplinarnog praćenja brojnih pozitivnih i negativnih pojava i procesa, u obe kategorije (Stanković S. 1979).
Turizam se u svetu počeo intenzivno razvijati posle Drugog svetskog rata. Godišnja stopa rasta izmedju 1950. i 1960. godine iznosila je 10,9 %. Iza toga se do 1965. održala na 10,2 %, a zatim dugo bila od 5 do 6 %, da bi se posle 1990. godine stabilizovala na 3 %. Takav rast ima malo delatnosti u svetu.
Godine 2000. u medjunarodnim turističkim kretanjima u svetu registrovano je 698.300.000 turista. Godinu dana kasnije taj broj je porastao na 702.600.000, što čini 1.924.930 turista na dan. Veličinom medjunarodnog turističkog prometa izrazito prednjači Evropa, posle Australije najmanji kontinent. U Evropi je 2001. godine evidentirano 399.800.000 stranih turista, ili 57 % od ukupnog broja u svetu. Medju zemljama sa izvanredno razvijenim inostranim turizmom ističu se Francuska (77.000.000 turista), Španija (51.700.000 turista), SAD (4l.900.000 turista), Italija (39.800.000 turista), Kina (36.800.000 turista), Velika Britanija (24.200.000 turista) i Kanada (20.100.000 turista). Od inostranog turizma receptivne zemlje sveta su 2000. godine zaradile 476 milijardi američkih dolara. Jasniju sliku o tome pru.a podatak da su svakoga dana tokom 2000. godine turisti na putovanjima van svoje zemlje trošili po 1.304.109.500 američkih dolara. Međju zemljama sveta veličinom prihoda po osnovu inostranog turizma ističu
se SAD (75 milijardi dolara), Italija (31 milijarda dolara), Francuska i Španija (svaka po 30 miliona dolara), Velika Britanija (22 milijarde dolara), Kina i Austrija (svaka po 13 milijardi dolara). Ako je godišnji devizni prihod od turizma u Srbiji samo 20 miliona, proporcija se lako može uspostaviti. Naravno, turizam u svetu nije samo međunarodni, već i nacionalni. Smatra se da u nacionalnim (domaćim) turističkim kretanjima u svetu učestvuje 3 do 4 puta vi.e ljudi nego u medjunarodnom turizmu. To znači da je turizam zahvatio polovinu ljudske populacije na Zemlji. To je svojevrsno upozorenje da mu se mora pristupati odgovornije i organizovanije.
Masovnost turizma počela se ispoljavati izmedju 1950. i 1960. godine, najpre u domaćim, a zatim u medjunarodnim okvirima. Za razliku od toga o zaštiti prirode za potrebe turizma i od turizma, intenzivnije se počelo razmi.ljati posle 1970. godine, u čemu su vidnu ulogu imale neke institucije OUN. Danas su na turističkom tr.i.tu sve tra.enije interkontinentalne destinacije. Zapaža se izvesno smanjenje turista koji se leti usmeravaju ka moru, ali i povećanje onih koji traže nove prostore izvorne ili dobro očuvane prirode i autentičnih spomenika, manifestacija i gastronomskih specijaliteta. U vezi s tim povećava se obim poslovanja multinacionalnih kompanija iz domena turizma i saobraćaja. U tome su najdalje oti.le SAD, zemlja sa najrazvijenijim vazdu.nim saobraćajem, ali i sa takvim hotelskim grupacijama koje imaju svoje objekte na svim kontinentima. Prednjače kompanije Cendant (528.892 soba u hotelima) i Marriott International (322.000 soba u hotelima), između kojih se smestio engleski Bass HR sa 461.434 soba u svojim hotelima.
U vezi sve intenzivnijeg razvoja turizma i novouspostavljenih odnosa sa prirodom, ističemo da su turistička putovanja deo .ivotne radosti velikog broja ljudi. Reč je o .ivotnoj sreći pojedinaca i dobrobiti dru.tva. ″Ljudi su se godinama borili za više slobodnog vremena i više praznika. Danas se valja boriti s posljedicama toga nepretka. Ako se na sredini sedamdesetih godina otpočelo s proučavanjem uočljivih utjecaja turizma na okolicu, danas, kada su putovanja postala jedinstvenom masovnom pojavom u povjesti, otkriva se ljudska dimenzija i socijalno-kulturna problematika te pokretljivosti u slobodnom vremenu. Zapravo se time već odavno trebalo pozabaviti. Time je u biti trebalo započeti″ (Kripendorf J. 1986).

Definisanje i podela turističkog potrošača

Definicija turista po Cohenu


Turist je dobrovoljni, privremeni putnik koji putuje u očekivanju zadovoljstva koja mu mogu pružiti novosti i promene doživljene na relativno dugom i neučestalom kružnom putovanju.
Turist je pre svega putnik koji je dobrovoljno odlučio napustiti svoje mesto stalnog boravka. Cohen definiše turista kao putnika koji ne putuje često, koji ostaje nekoliko dana izvan svog mesta stalnog boravka, taj oblik putovanja naziva kružnim, jer čovek svako putovanje završava na polazištu, tj. vraća se u mesto svog stalnog boravka.

Definicija – državni zavod za statistiku

Turist je svaka osoba koja u mestu izvan svog prebivališta provede najmanje jednu noć u ugostiteljskom ili drugom objektu za smeštaj gostiju, radi odmora ili rekreacije, zdravlja, studija, sporta, religije, porodice, poslova, javnih misija i skupova. Statistika turista je evidentira broj dolazaka turista, a ne broj turista registrovan u svakom mestu ili objektu gde boravi i zbog toga, u slučaju promene mesta ili objekta, dolazi do njegovog ponovnog iskazivanja, a time i dvostrukosti u podacima.

Definicija turista po AIEST-u

Turizam je skup odnosa i pojava koje proizlaze iz putovanja i boravka posetioca nekog mesta, ako se tim boravkom ne zasniva stalno prebivalište i ako s takvim boravkom nije povezana nikakva njihova privredna delatnost.
AIEST – Međunarodno udruženje naučnih turističkih stručnjaka. Iz ove definicije vidimo da turizam nije jednoznačna pojava, već splet odnosa društvenog i ekonomskog karaktera. Turiam je definisan s jedne strane putovanjem, te s druge privremenim boravkom u nekom turističkom mestu, a to mesto privremenog boravka je turističko odredište ili turistička destinaciija ili destinacija koje poseduje resurse (prirodne i antropogene) zbog kojih posetioc odabire upravo tu destinaciju za mesto privremenog boravka. Posetioc za vreme svog boravka ne sme obavljati neku lukrativnu delatnost, što znači da njegov boravak mora biti financijskim sredstvima pribavljenim negde drugde.


PORUČITE RAD NA OVOM LINKU >>> SEMINARSKI
maturski radovi seminarski radovi maturski seminarski maturski rad diplomski seminarski rad diplomski rad lektire maturalna radnja maturalni radovi skripte maturski radovi diplomski radovi izrada radova vesti studenti magistarski maturanti tutorijali referati lektire download citaonica master masteri master rad master radovi radovi seminarske seminarski seminarski rad seminarski radovi kvalitet kvalitetni fakultet fakulteti skola skole skolovanje titula univerzitet magistarski radovi

LAJKUJTE, POZOVITE 5 PRIJATELJA I OSTVARITE POPUST
12:36 AM
Poseti veb stranicu korisnika Pronađi sve korisnikove poruke Citiraj ovu poruku u odgovoru
Nova tema  Odgovori 


Verovatno povezane teme...
Tema: Autor Odgovora: Pregleda: zadnja poruka
  Zastita prava potrosaca Vesnica 0 3,759 12-05-2010 09:11 PM
zadnja poruka: Vesnica
  Uticaj interneta na ponasanje u korporaciji Vesnica 0 1,587 11-05-2010 05:07 PM
zadnja poruka: Vesnica
  Organizaciono ponasanje - ekonomija Vesnica 0 1,747 09-05-2010 10:56 PM
zadnja poruka: Vesnica
  Organizaciono ponasanje Vesnica 0 1,835 06-05-2010 01:00 AM
zadnja poruka: Vesnica
  Pravo vremenskog korišćenja turističkih objekata derrick 0 4,136 17-01-2010 05:08 PM
zadnja poruka: derrick

Skoči na forum: