Moguca transformacija MMF u vreme resavanje svetske finansijske krize

SADRŽAJ

Predgovor 3
1 MMF-ov novi okvir pozajmljivanja 4
1.1 Distribucija međunarodne likvidnosti 5
2 Naglasak na socijalnu zaštitu 6
3 Pomaganje u svetu najsiromašnijih 8
3.1 Misija MMF-a 9
3.2 MMF i NATO 10
4 Pojačavanje kreditne krize 11
4.1 Kreditni derivati i kreditna tržišta 12
4.2 Berze su pocele da posrcu 15
5 Pružanje saveta i ciljanje analiza 17
6 Kreiranje finansijske sigurnosne mreze 18
7 Kreiranje kriznog odbrambenog zida MMF resursima, 19
7.1 Izlazak iz ove krize 20
7.2 Preporuke FATF-a 22
8 Bolje odrzavanje svetske privrede 22
8.1 Nova ekonomija 24
8.2 Dva koncepta razvoja nerazvijenih zemalja 25
8.3 Stratesko planiranje 28
8.4 Razvojna vizija banaka 29
9 Oblikovanje krizne arhitekture 29
9.1 Džozef Štiglic 31
9.2 Udeo bankarskog sektora u bilansnoj sumi finansijskog sektora 34
9.3 Evropski savet 36
10 Zakljucna razmatranja 38
11 Literatura 40



Predgovor

Diplomski rad “Moguća transformacija MMF u vreme rešavanja svetske finansijske krize” je nastao kao rezultat autorovog interesovanja u oblasti ekonomskih nauka i dužeg upoznavanja sa načinom njihovog funkcionisanja.

Ovaj diplomski rad je podeljen u 10 celina.

U prvom delu rada predstavljeni su novi okviri pozajmljivanja.Uslovi saradnje s MMF-om počeli da se primenjuju od 1. maja, a povoljniji krediti biće dostupni prvenstveno zemljama s jakim makroekonomskim pokazateljima. Funkcioneri Fonda smatraju da će novi pristup u davanju pozajmica podstaći mnoge zemlje, kojima je neophodna finansijska podrška, da se obrate MMF-u za nedostajuća sredstva.

U drugom poglavlju je stavljan akcenat na socijalnu zaštitu.Ovaj problem je sve aktuelniji u uslovima svetske finansijske krize.

Treće poglavlje se odnosi na korake MMF-a kako bi pomogli najsiromašnijim državama u svetu.

U četvrtom poglavlju su opisani do sada postignuti rezultati ucilju ublažavanja krize i mere za njeno ublažavanje.
Peto poglavlje se odnosi na savetodavnu funkciju MMF-a i mogućnosti kreiranja novog savetodavnog tela.

U šestom poglavlju rada se obradjuje formiranje sigurnosne mreže koja ima za cilj ublažavanje posledica krize i stabilizacionu funkciju.
Sedmo poglavlje rada uvodi objašnjenje za najčešće korišćene resurse i daje primere njihove primene.
Osmo poglavlje se odnosi na svetsku privredu i njeno prilagodjavanje novonastaloj situaciji.
U devetom poglavlju se opisuju nove krizne arhitekture i koraci koje najbogatije zemlje svetu moraju preduzeti kako bi doprineli što bržem izlasku iz krize.

U desetom poglavlju data su zaključna razmatranja o novonastaloj situaciji i kratak prikaz funkcija MMF-a u uslovima svetske ekonomske krize. Jedan od osnovnih instrumenata u podršci koju MMF namerava da ukaže zemljama koje imaju finansijske teškoće biće putem modela takozvane Linije elastičnog kreditiranja (LEK). Prednost LEK-a je u tome što, prema objašnjenju eksperata, taj mehanizam ne bi obuhvatio ranije stroge uslove za zemlje koje traže finansijsku pomoć Fonda, a istovremeno pruža mogućnost neograničenog obnavljanja kreditnih aranžmana, uz uslov da primalac zajma uredno izvršava ranije preuzete obaveze. LEK predviđa i produžavanje roka otplate kredita MMF-a za tri do pet godina i manja uslovljavanja u vezi s veličinom privučenih sredstava Fonda (prema sadašnjim pravilima, kreditni "plafon" je ograničen na 500 odsto od kvote koju zemlja - zajmoprimac ima u MMF-u). Postoji, takođe, mogućnost da se program LEK koristi i kao "profilaktička" mera, bez stvarnog privlačenja finansijskih sredstava MMF-a. Korisnici sredstava MMF-a mogu očekivati i pojednostavljenje procedure u procesu vraćanja zajmova, kao i veći pristup nekim retko korišćenim programima.


1 MMF-ov novi okvir pozajmljivanja

Međunarodni monetarni fond je institucija bez koje bi današnja ekonomija izgledala nezamislivo. MMF postoji da predvidi i reši sve probleme i poteškoće na kojem međunarodni monetarni sistem nailazi. Sukobljavanja u finansijskom pogledu između zemalja nikada nisu ništa dobro donela. Zbog toga su se dogovori, saradnja, konsultacije i kompromisi unutar jedne organizacije pokazali kao dobro rešenje u savladavanju svih finansijskih poteškoća.Dakle, za MMF se može reći da je najvažnija i najveća međunarodna monetarna institucija i treba joj pridavati najveći značaj. Moglo bi se reći da članstvo neke zemlje u MMF-u znači da će ta zemlja pomagati drugim članicama, ali i da će njoj biti pomognuto u slučaju nekih njenih i unutrašnjih i vanjskih finansijskih poteškoća.
Svaka zemlja učestvuje u odlučivanju sa onoliko glasova koliko je sredstava deponovala u Fondu, tako da je odlučivanje proporcionalno deponovanim sredstvima. Najveći depodent su Sjedinjene Države.Međutim bitno je napomenuti da stavovi zemalja u razvoju čijih glasova ima procentualno manje nisu marginalizovani jer se mnoge značajne odluke u Fondu donose kvalifikovanom većinom od 70% ili 85%,pa ako deluju jedinstveno mogu da utiču na odluke. Moje je mišljenje da razvijene svetske zemlje a posebno SAD, ako imaju u interesu donošenje neke odluke koja bi njima odgovarala, mogu lako da privole još neke zemlje (ZUR) čiji su im glasovi neophodni da bi izglasali takvu odluku. Iako je ovakvo mišljenje pogrešno, sigurno je da snaga zemalja zasnovana na ekonomskoj moći često nadjačava snagu argumenata slabije razvijenih zemalja, odnosno brojnijih zemalja članica.
Distribucija sredstava međunarodnih monetarnih rezervi ima značajno mesto u sistemu međunarodne likvidnosti. On se ispoljava kao fenomen redistribucije, tj. fenomen transfera monetarnih rezervi iz SAD-a prema ostalom delu sveta. Krajem 60-tih i početkom 70-tih godina došlo je do izrazite koncentracije sredstava međunarodnih monetarnih rezervi kod razvijenih zemalja, posebno zemalja sa suficitom u bilansu plaćanja.
Novi okvir monetarne politike ima za cilj postepen prelazak na ciljanu inflaciju sa eksplicitnim ciljevima za godišnje osnovne stope inflacije. Osnovna inflacija se delimično smanjila i ostala u ciljnom opsegu od 4-8%, uprkos ponovnom pojavljivanju inflatornih pritisaka koji potiču iz rasta ukupne potražnje, rasta cene prehrambenih proizvoda usled suše i rasta cena sirove nafte i derivata na svetskim tržištima.
Ono što se ne može osporiti MMF-u je njegova zasluga za uspostavljanje i održavanje monetarne stabilnosti u svetu.
MMF-ova delatnost je u neprestanim izazovima i kako se okolnosti menjaju, menja se i delatnost, a sve u cilju gobalizacije finansijskih tržišta i smanjivanja finansijskih kriza.
Stručnjaci Međunarodnog monetarnog fondaupozoravaju da zemlje mora povećati iznose socijalne pomoći, usmjeriti ih prema najsiromašnijem stanovništvu te smanjiti glomaznu administraciju u sistemu.
Kao i u prošlosti MMF i dalje predstavlja međudržavnu i monetarnu financijsku instituciju ali danas s gotovo univerzalnim članstvom. Njegoa se aktivnosti i politika provodi temeljem Sporazuma (Articles of Agrement) a izvršava se putem organiziranog vodstva u formi Odbora guvernera (A Board of Governors), zatim izvršnog odbora (An Executive Board) i Upravljačkog direktora (A Managing Director) s timom od oko 2000 zaposlenika.
Zamenik izvršnog direktora MMF-a Džon Lipski ocenjuje da su proteklih godina neke zemlje izbegavale da pozajme sredstva od Fonda u strahu da će se to negativno odraziti na njihov međunarodni ugled i rejting.
Izvršni direktor MMF-a Dominik Štros-Kan ocenjuje da su suštinske promene prilikom ukazivanja pomoći zemljama - članicama organizacije sada neophodne, u uslovima globalne ekonomske krize. Štros-Kan smatra da veća elastičnost prilikom odobravanja kredita i modernizacija uslova davanja zajmova treba da pomognu da se na pravi način izađe u susret potrebama članica MMF-a.
MMF u saopštenju najavljuje da će se ubuduće razgovarati i o uvećanju sredstava MMF-a za pozajmice ugroženim zemljama na oko 500 do 550 milijardi dolara. MMF i Japan su ranije postigli sporazum prema kojem će Tokio pozajmiti Fondu sto milijardi dolara za popunu kreditnog portfelja organizacije koji je pre toga vredeo 250 milijardi dolara. Preostaje, dakle, da se kreditni fond MMF-a popuni sa još 150 do 200 milijardi dolara, jer se globalna ekonomska kriza naglo pogoršava, a broj zemalja kojima je neophodna spoljna finansijska pomoć brzo uvećava.
Raspodela sredstava međunarodne likvidnosti najbolje se može sagledati iz sledećeg pregleda.