Analiza finansijske situacije pretpostavka kvalitetne revizije

Utvrđivanje finansijske situacije preduzeća i njena analiza igraju značajnu ulogu u sprovođenju finansijske politike preduzeća, što je i logično, jer upravo od te politike zavise svi detalji efekata poslovanja.
Finansijska situacija često se u teoriji i praksi izjednačava sa pojmom finansijski položaj preduzeća.
Ipak, finansijski položaj primarno determiniše njegove mogućnosti finansiranja, a finansijska situacija je uži pojam, kojim se uglavnom označava novčano stanje preduzeća.
Analiza finansijske situacije temelji se na analizi finansijske ravnoteže, analizi pasive sa aspekta vlasništva tj. analizi zaduženosti, analizi mogućnosti održavanja realne vrednosti vlastitog kapitala u uslovima inflacije i analizi reproduktivne sposobnosti.
Postoje brojni pristupi i načini kako se vrši analiza finansijske situacije, sve u zavisnosti od kog ekonomskog teoretičara potiče, ali i od toga o kakvom pravnom subjektu je reč ( preduzeće ili akcionarsko društvo ).
Da bi se u sagledavanju ove ekonomske kategorije imao što jedinstveniji model analize, usvojeni su Međunarodni računovodstveni standardi ( MRS ).
Kod nas se još uvek, pri analizi finansijske situacije koriste naši, domaći termini, a tek u novije vreme paralelno se primenjuju i Međunarodni računovodstveni standardi ( MRS ).

ZNAČAJ TAČNOG I POTPUNOG SAGLEDAVANJA FINANSIJSKE SITUACIJE

Analiza finansijske ravnoteže je najvažnija karika u analizi finansijskog položaja preduzeća.Ona je direktno povezana sa načelom stabilnosti finansijske politike, a kroz postojanje ili nepostojanje finansijske ravnoteže, ceni se kvalitet finansijskog upravljanja, posebno u domenu usklađivanja rokova između raspoloživosti izvora finansiranja i rokova vezivanja ili imobilizacije sredstava društva.
Na dugi rok, životnu sposobnost preduzeća, garantuje upravo održavanje finansijske ravnoteže.
Dva su zahteva, u osnovi održavanja finansijske ravnoteže i to: zahtev za maksimalnom rentabilnošću (to je primarni zahtev koji se postavlja iznutra, od strane samog preduzeća) i zahtev za optimalnom likvidnošću, koji dolazi preduzeću iz okruženja tj. sa tržišta.