Vrednosne orijentacije srednje klase u periodu postsocijlaističke transformacije u sr

Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.

VREDNOSNE ORIJENTACIJE SREDNJE KLASE U PERIODU POSTSOCIJALISTIČKE TRANSFORMACIJE U SRBIJI

Teorijsko određenje pojma vrednosti i uticaj vrednosnih obrazaca na proces postsocijalističke transformacije u Srbiji

Vrednosti predstavljaju veoma složen društveni fenomen. Stoga, ako bismo vrednosti želeli da razumemo u svojoj celokupnosti, analiza bi morala da bude sveobuhvatna. Međutim, zbog tematske usmerenosti (vrednosne orijentacije srednje klase), kao i zbog ograničenog obima teksta, ovde ću ukazati, doduše, u najkraćim crtama na one aspekte vrednosti za koje smatram da su važni za proučavanje vrednosnih obrazaca u ovom tekstu. Počeću opštim mestom.
Vrednosti, poput stavova, potreba i interesovanja, predstavljaju izuzetno bitan konstitutivni segment čovekove prirode i stoga je nemoguće zamisliti postojanje potpunog vrednosnog vakuuma na nivou pojedinca, kao ni na nivou društva u celini. Na činjenicu da su vrednosti jedna od bitnih karakteristika pojedinaca ukazao je još Gete, navodeći da „ biće koje vrednuje jedna je od osnovnih odrednica čoveka, njegov specifikum“(u Pantić, 1981). Bilo je, međutim, autora koji su predviđali skorije iščezavanje vrednosti, tj. pojavu anhedonije, apatije i anomije, što su smatrali jednom od najvećih opasnosti za budućnost čovečanstva .
Pre nego što se ukratko pozabavim određenjem pojma vrednosti, skrenuću pažnju na problem porekla vrenosti, s jedne, i razloga proučavanja vrednosti, s druge strane. Najpre, problemom proučavanja vrednosti, samo pod drugačijim imenom, bavili su se mislioci još u antičkom dobu. Od tada, pa sve do današnjih dana vrednosti bivaju predmet proučavanja u skoro svim društvenim naukama. Mnogobrojni su razlozi interesovanja za problem vrednosti, a ja ću se zadržati samo na onim koji mi se čine posebno važnim.
Najpre, pojam vrednosti dospeva u središte proučavanja brojnih društvenih nauka zbog činjenice da proučavanje vrednosti uvek podstiče korišćenje i kombinaciju različitih pristupa, što nam omogućava da stvorimo znatno kompleksniju sliku o društvenom fenomenu koji je predmet proučavanja. Dalje, za empirijsko istraživanje vrednosti veoma je bitno to što vrednosti mogu biti tretirane i kao nezavisna i kao zavisna, ali i kao posredujuća varijabla. Brojna istraživanja su, međutim, pokazala da se vrednosti, uglavnom, uzimaju kao zavisne, a retko kao nezavisne varijable (Williams, 1968; Rokeach, 1973; Havelka 1975 u Pantić,1981). Takođe, pojačanom interesovanju za problem vrednosti doprinelo je saznanje da su vrednosti opštije i stabilnije kategorije koje omogućavaju bolje predviđanje ponašanja pojedinca, odnosno postaju uspešni prediktori ponašanja. Jer, ukoliko poznajemo nečije vrednosti i vrednosni sistem, sa većom verovatnoćom ćemo moći da predvidimo njegovo ponašanje, nego ako znamo npr., samo njegove stavove i interesovanja. Na taj način, ne samo da ćemo lakše predvideti ponašanje pojedinaca, već ćemo uspeti da utvrdimo trajne tendencije u nekoj društvenoj grupu, s obzirom da su vrednosti stabilne i opšte dispozicije ličnosti (Pantić,1981: 10) .
Sa pokušaja navođenja nekih od osnovnih razloga navedenog tretmana vrednosti prelazim, čini mi se, na još zahtevniji zadatak, zadatak preciznog određenja vrednosti, ako je uopšte moguće govoriti o preciznom definisanju pojmova u društvenim naukama. Pojam vrednosti će nam se često učiniti „neuhvatljivim“, naročito pri pokušaju njegovog definisanja. Štaviše, izvesni autori sa bili mišljenja da je vrednosti nemoguće definisati i empirijski istraživati, jer je reč o najopštijim kategorijama koje se opiru svakom definisanju (u Pantić, 1977: 273). Svakako, u radu neću poći od navedenog relativizma, jer bi to značilo da su vrednosti jednostavno nesaznajne, kako na teorijskom, tako i na empirijskom planu, i svaki dalji pokušaj definisanja ovog pojma činio bi se uzaludnim...