Vanjsko finansiranje

Maturski. seminarski i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima.

Finansiranje predstavlja dinamički proces koji obuhvata:
a) pribavljanje novca,
b) ulaganje novca,
v) vraćanje novca i
g) usklađivanje izvora finansiranja sa ulaganjima.

a) Pribavljanjem novca za tekuće i razvojne potrebe preduzeća uspostavljaju se finansijski odnosi sa unutrašnjim i spoljašnjim izvorima finansiranja. Pribavljanje novca je osnovna komponenta finansiranja, zbog čega pojedini autori pod finansiranjem podrazumevaju samo pribavljanje novca. Međutim, po našem mišljenju, proces finansiranja se ne završava pribavljanjem novca, već se ona nastavlja drugim fazama finansiranja, ulaganjem i vraćanjem novca.

b) Novac se pribavlja da bi se vršilo njegovo ulaganje u materijalnu, finansijsku i drugu imovinu. Na ovaj način novac se privremeno imobilizuje, transformiše i vezuje u različite oblike osnovnih i obrtnih sredstava. Pribavljeni novac treba racionalno ulagati i koristiti ga za one potrebe koje su optimalne.

v) U fazi vraćanja novca uloženi novac se oslobađa iz kružnog toka poslovanja i ponovo se ulaže u skladu sa potrebama preduzeća.

g) U poslovanju preduzeća stalno se događaju promene u imovini i izvorima. Ove promene treba oblikovati i vršiti usklađivanje izvora finansiranja u pasivi sa ulaganjima u aktivi po obimu i roku. Ovo se dešava u okviru dinamičkog procesa usklađivanja izvora finansiranja sa ulaganjima po obimu i roku. U ovom procesu usklađuju se rokovi imobilizacije (vezivanja) novca sa rokom raspoloživosti odgovarajućih izvora. Cilj koji se ovim želi da postigne je da se ostvari usklađenost rokova izvora i ulaganja, što treba da dovede do sinhronizacije novčanih primanja i izdataka radi obezbeđenja solventnosti preduzeća.

Finansiranje je dinamički proces, a ne stanje, jer ono prožima sve faze reprodukcije

Da bi preduzeće moglo da započne proces reprodukcije mora se obezbediti određena količina novca. Tim novcem nabavni menadžment obezbeđuje potrebna sredstva za rad (poslovni prostor, mašine i sl.), predmete rada (sirovine i materijal), radnu snagu i td. Zatim, proizvodni menadžment organizuje proizvodnju. Na kraju, prodajni menadžment prodaje proizvedene proizvode i naplaćuje potraživanja od kupaca. Ovim se završava kružni tok procesa reprodukcije. Uloženi novac se oslobađa i koristi za finansiranje novog ciklusa reprodukcije. Ako je oslobođeni novac na kraju ciklusa veći od uloženog novca na početku ciklusa reprodukcije, preduzeće je rentabilno poslovalo.

U kružnom toku reprodukcije novac se transformiše u razne nenovčane oblike imovine koji se mogu tretirati kao potencijalni novac, jer svi oblici imovine predstavljaju novčani potencijal preduzeća bez obzira na to koliko su udaljeni od novčanog oblika imovine pošto se mogu, uz određene rizike, pretvoriti u novčani oblik. Slikovito rečeno, proces kružnog kretanja novca se može zamisliti kao reka ponornica koju čine novčani tokovi (cash flonjs). Oni poniru, transformišući se u razne nenovčane oblike imovine u fazama nabavke, proizvodnje i prodaje, da bi na kraju puta izronila još veća “bujica” novca, ako je preduzeće dobro poslovalo.