Ekonomija kapitala i finansiranje razvoja

Maturski. seminarski i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima.

ОПТИМАЛНА СТРУКТУРА КАПИТАЛА И САМОФИНАНСИРАЊЕ

ПРЕДНОСТИ И НЕДОСТАЦИ САМОФИНАНСИРАЊА

Неокласична економска теорија, супротстављајући се неокејнзијанској државно-интервенистичкој политици, која има за последицу све јачи утицај јавног капитала у процесима концентрације и политици инвестирања, као уосталом и целокупном регулативном деловању јавног сектора, све више се окреће тржишном механизму, а у склопу тога тржишту капитала и његовој ревитализацији. Нови либерализам у економској теорији настоји поново афирмисати тржиште капитала као ефикасан и довољно економски слободан механизам рационалне употребе акумулације.
Економска теорија углавном је прихватила генерални став о нужности повећања самофинансирања економије. "Самофинансирање је неопходна компонента стабилизаиије привредних кретања, јер без н>ега нема селекције и доброг економског одлучивања о инвестицијама, нити сношења пуне од-говорности за сопствене одлуке. Разлике између микро и макро акумулатив-ности југословенске привреде говоре о малој и из свих аспеката гледано, незадовољавајућој улози самофинансирања... укључујући и све облике удруживања рада и средстава, али и великој и доминантној улози кредита и кредитних односа".
Самофинансирање, као облик финансирања привреде, има своје пози-тивне и негативне стране.
У литератури се истичу и једне и друге стране самофинансирања, тако да не постоје ставови који истичу једне или само друге карактеристике, било позитивне или негативне.
Самофинансмрање је пре свега вишедимензионални процес, а исто тако и различит појам који третира и различит садржај. Самофинансирање се може различито посматрати, према организационој структури привреде, финансијском систему, повезаности привредних и других субјеката, инсти-туцијама и инструментима који су више или мање развијени у одређеној привреди (тржиште новца и капитала) све до самог појма, односно садржаја који се под тим подразумева.
Самофинансирање се може посматрати са три становишта, као:
1)Самофинансирање у ужем смислу (по субјектима у репродукцији),
2)Самофинансирање у ширем смислу (по секторима, гранама, групз-
цијама и сл.),
3)Општедруштвени облик самофинансирања привреде у целини.
Од приступа концепту самофинансирања, зависе и ставови о његовој
висини, оптималности и позитивним и негативним ефектима у привреди.
Остали су и даље супротни ставови у погледу позитивних, односно негативних ефеката самофинансирања посебно у капитализму. У нашем привредном систему постоје готово јединствени ставови да су потребне знатно више стопе самофинансирања привреде од досадашњих, јер без тога нема овладавања привреде средствима, ни ефикасног развоја,
Ако самофинансирање дефинишемо као процес стварања, концентри-сања и улагања акумулације од стране привредних субјеката, онда постоји већа стопа самофинансирања када сви субјекти, односно сектор привреде већи део својих реалних и финансијских улагања покрива из властитих сред-става и обрнуто.333
Сада ћемо разматрати предност већег самофинансирања привреде, а затим недостатке самофинансирања.