Učenje engleskog jezika pomoću rešavanja zadataka - diplomski

Zadaci predstavljaju karakteristiku svakodnevnog života kako u ličnom, javnom, obrazovnom, tako i u poslovnom domenu. Rešavanje zadataka od strane pojedinca podrazumeva strateško aktiviranje posebnih kompetencija kako bi se sprovele namenske radnje iz oblasti određenog domena, a koje u sebi sadrže jasno definisan cilj i specifičan konačani ishod.
Zadaci se mogu veoma razlikovati po prirodi i mogu sadržati jezičke aktivnosti u većem ili manjem obimu, npr. kreativne aktivnosti (crtanje, pisanje priča), koje su zasnovane na veštinama (popravljanje ili sakupljanje nečega), aktivnosti koje su zasnovane na rešavanju problema (slagalica, ukrštenica), rutinske transakcije, igranje u pozorišnim komadima, učestvovanje u diskusijama, prezentacije, planiranje aktivnosti, čitanje i odgovaranje na poruku, itd. Zadatak može biti prilično jednostavan ili veoma složen (npr. proučavanje mnoštva povezanih dijagrama i uputstava ili sastavljanje nepoznate i komplikovane aparature). Određeni zadatak može zahtevati veći ili manji broj koraka ili sprovođenje podzadataka, pa je, shodno tome, ponekad teško definisati njegove granice.
Komunikacija predstavlja integralni deo zadataka u kojima su učesnici uključeni u interakciju, produkciju, recepciju ili medijaciju, ili je kombinacija dve ili više nabrojanih aktivnosti, npr. interakcija sa državnim službenikom i ispunjavanje formulara; čitanje izveštaja i njegovo razmatranje sa kolegama kako bi se donela odluka o pravcu aktivnosti; postupanje prema pisanim uputstvima da bi se nešto sastavilo i, ako je prisutna posmatrač/osoba zadužena za pomoć, traženje pomoći ili opisivanje/komentarisanje procesa; pripremanje (u pisanoj formi) i držanje javnih predavanja, neformalno prevođenje posetiocu, itd.
Slični zadaci predstavljaju suštinu mnogih programa, udžbenika, iskustava u učenju u učionici i testova, iako često u modifikovanom obliku jer su namenjeni učenju i testiranju. Ovi „realni“, „ciljni“ zadaci i oni koji se odnose na „vežbanje“, biraju se na osnovu potreba koje učenici imaju van učionice, bilo da su te potrebe iz ličnog ili javnog domena, ili da su povezane sa specifičnijim stručnim ili obrazovnim potrebama.

1. IZVOĐENJE ZADATAKA 5
1.1. Sposobnosti 5
1.2. Uslovi i ograničenja 6
1.3. Strategije 6
2. TEŽINA ZADATKA 7
2.1. Kompetencije i karakteristike učenika 8
2.1.1. Kognitivni faktori 8
2.1.2. Afektivni faktori 9
2.1.3. Lingvistički faktori 10
2.2. Uslovi i ograničenja u rešavanju zadataka 10
2.2.1. Interakcija i produkcija 10
2.2.2. Recepcija 13
3. PROBLEM ISTRAŽIVANJA 17
3.1. Lokacija problema istraživanja 17
3.2. Suština problema istraživanja 17
3.3. Osnovno pitanje 18
4. ZASNIVAJUĆA HIPOTEZA 18
4.1. Prva razrađujuća hipoteza 18
4.2. Druga razrađujuća hipoteza 18
5. ZNAČAJ ISTRAŽIVANJA 18
6. CILJEVI ISTRAŽIVANJA 19
6.1. Naučni ciljevi istraživanja 19
6.2. Praktični ciljevi istraživanja 19
7. NAUČNA I DRUŠTVENA OPRAVDANOST ISTRAŽIVANJA 19
7.1. Naučna opravdanost istraživanja 19
7.2. Društvena opravdanost istraživanja 19
8. REZULTATI RANIJIH ISTRAŽIVANJA 20
9. PREDMET ISTRAŽIVANJA 22
9.1. Preliminarno određenje predmeta istraživanja 22
9.2. Teorijsko određenje predmeta istraživanja 22
9.2.1. Analiza saznanja 22
9.2.2. Izbor i definisanje ključnih pojmova 23
9.3. Operacionalno određenje predmeta istraživanja 24
9.4. Prostorno, vremensko i disciplinarno određenje predmeta istraživanja 25
9.4.1. Prostorno određenje predmeta istraživanja 25
9.4.2. Vremensko određenje predmeta istraživanja 25
9.4.3. Disciplinarno određenje predmeta istraživanja 25
10. NAČIN ISTRAŽIVANJA 26
10.1. Izbor metoda 26
10.2. Izvori podataka 28
10.3. Obuhvat istraživanja 28
11. PLANOVI ISTRAŽIVANJA 28
11.1. Plan kadrova 28
11.2. Terminski plan 28
11.3. Plan materijalno-tehničkih sredstava 29
12. UZORAK ISTRAŽIVANJA 29
13. ANALIZA REZULTATA 31
14. VERIFIKACIJA HIPOTEZA 39
ZAKLJUČAK 41
PRILOZI 42
LITERATURA 44