Perspektiva razvoja zemalja u tranziciji

Nova tema  Odgovori 
Podelite temu sa drugarima: ZARADITE PRODAJOM SVOJIH RADOVA
 
Ocena teme:
  • 0 Glasova - 0 Prosečno
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5
Autor Poruka
Vesnica Nije na vezi
Posting Freak
*****

Poruka: 2,567
Pridružen: May 2010
Poruka: #1
Perspektiva razvoja zemalja u tranziciji
Maturski. seminarski i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima.

Tranzicija je dug i mukotrpan proces kojim je neminovno zahvaćena i Srbija. U ovom radu tranzicija je sagledana kroz bivše socijalističke zemlje koje vode nemilosrdnu borbu ne bi li se uključile u svetske tržišne tokove kao ravnopravni član.

TRANZICIJA – POJAM I DEFINICIJA

Prelazni period je prelazno razdoblje između (nižih i viših) nerazvijenih i razvijenih epoha, formacija i načina proizvodnje. U tom razdoblju se potiskuju elementi predhodnog nižeg i nastaju i jačaju elementi narednog višeg nivoa društvenoekonomske razvijenosti u pravcu razvoja novog načina proizvodnje, društveno ekonomske formacije ili epohe društvenog razvoja.
Savremeni svet se nalazi na istorijskoj prekretnici i to se danas najčešće označava kao prelazni ili tranzicioni period. Međutim, ovaj proces se često redukuje na prelaz planskih privreda bivših socijalističkih zemalja na tržišne privrede i prelaz njihovih autoritarnih društvenih sistema na demokratska društva. Savremeni prelazni, odnosno tranzicioni period predstavlja period ostvarivanja treće naučno-tehničke revolucije koja menja i proizvodne snage i proizvodne odnose.
Ova definicija ne izaziva kontroverze. Međutim, čim se prelazi na njenu praktičnu primenu, iskrsavaju nebrojane dileme: oko načina na koji izvršiti prelaz iz jednog u drugo stanje; oko distribucije troškova indukovanih promena; i vremenskog sleda promena. To je i razumljivo jer se ove dileme odražavaju na interese pojedinih grupa. Istorijski posmatrano pojam tranzicija je upotrebljen za opisivanje dva krupna događaja. Jedan je prelaz iz feudalizma u kapitalizam, a drugi je prelaz ratnih privreda posle II Svetskog rata u mirnodopske. Zajedničko obeležje oba događaja je zasnivanje tržišnog privređivanja.

OSNOVNE KARAKTERISTIKE SAVREMENOG TRANZICIONOG PERIODA

Osnovne karakteristike bi bile:
•ostvaruje se u uslovima dva načina proizvodnje (kapitalističkog i etatističkog)
•ostvaruje se u uslovima visokog stepena razvijenosti proizvodnih snaga sa tendencijom njihovog daljeg ubrzanja mnogo bržeg nego ranije
•umesto monizma motiva poslovanja, svojine dominacije jedne klase i sl, javlja se pluralizam svojinskih oblika (privatna, državna, zadružna, mešovita), pluralizam motiva poslovanja (profit, stabilnost preduzeća, rast preduzeća, plate menadžera, dividende akcionara); umesto dve suprotstavljene klase javlja se više klasa (radnici, kapitalisti, menadžeri, renterijeri) javlja se politički pluralizam
•savremeni prelazni period nije prelaz nižeg u viši način proizvodnje, već konvergencija (uzajamno prožimanje i uticaj) dva vladajuća načina proizvodnje i nastanak novog društva uslovljenog visokim stepenom razvoja proizvodnih snaga i njihovim daljim ubrzanim razvojem (kooperacija, integracija, globalizacija...). To se naziva ”kapitalizacijom socijalizma” ili ”socijalizacijom kapitalizma” .
•tržišni kriterijumi privređivanja uz značajnu državnu koordinaciju, tako da država postaje značajan element savremene tržišne infrastrukture
• visok nivo primenjene tehnike i tehnologije, njen ubrzan razvoj, dominantan značaj nauke i njene primenjivosti u proizvodnji.

KLJUČNI TRANZICIONI MEHANIZMI

Proces tranzicije može da se karakteriše i ključnim ekonomskim mehanizmima koji je određuju. Realokacija je klučni proces i on označava preusmerenje resursa (rada, kapitala...) iz jednih sektora u druge. Zapravo, iz sektora u kojima su se proizvodila inferiorna dobra - u sistemu u koma je takva proizvodnja bila subvencionirana, u sektore u kojima se proizvode superiorna dobra. To podrazumeva da u procesu tranzicije ka tržišnoj privredi neki sektori (poput nekih industrijskih grana) opadaju, dok drugi (kao što su trgovina i usluge) rastu. Restruktuiranje je drugi mehanizam i on je vezan za preduzeća. Da bi preživela u novim okolnostima preduzeća moraju da se suštinski transformišu. To se odnosi kako na svojinske odnose tako i na strukturu i organizaciju njihove proizvodnje. U novim okolnostima ova preduzeća moraju da se restruktuiraju: da redefinišu proizvodne programe, da zatvaraju neke od svojih pogona i da otvaraju druge, sa tim da otpuste i viškove radnika, kao i rukovodioce koji nisu sposobni da vode poslove u novim uslovima; da menjaju najveći deo kapitala, prevashodno opreme. Makroekonomski posmatrano restruktuiranje ima dve implikacije. Sa jedne strane, ono povećava produktivnost. Sa druge strane ono doprinosi smanjenju zaposlenosti, odnosno povećanju nezaposlenosti. Prateća pojava ova dva mehanizma je dezorganizacija. Privrede koje tek ulaze u proces tranzicije su organizovane drugačije od privreda koje se u velikoj meri oslanjaju na tržište. Njihov ključni mehanizam alokacije je centralni plan a ne tržište. Tranzicioni proces je razorio ovu organizaciju. Posebno veze između subjekata koje nisu formirane spontano nego pod okriljem plana. Kada je on ukinut sa njim su ukinute i prethodne poslovne veze između firmi.
Dezorganizacija je suštinski različita od reorganizacije, sa kojom se takođe objašnjava pad proizvodnje. Ovaj fenomen se zasniva na ideji da sistemska promena čini dobar deo stoka informacija i znanja zastarelim. Dok se novi stokovi ne generišu, što iziskuje vreme, proizvodnja mora da pada. Državna preduzeća nestaju ne zbog toga što tragaju za novim znanjima nego upravo suprotno: bivaju potisnuta jer to ne čine. Gornje određenje tranzicije može da se interpretira i kao jedinstvo dva simultana procesa. Prvi je proces realokacije resursa iz državnog/društvenog sektora u efikasniji privatni sektor. I, drugi, koji pretpostavlja reorganizaciju klasičnog javnog sektora. Zajednički imenitelj i jednog i drugog je privatizacija, mada između restrukturiranja i privatizacije se ne može staviti znak jednakosti. U ovom kontekstu, obuhvat procesa privatizacije se može uzeti kao ključna odrednica i pouzdana mera napretka tranzicionog procesa.

EKONOMSKA KRETANJA U ZEMLJAMA U TRANZICIJI I NJIHOVA PERSPEKTIVA

Fenomen tranzicije je najistaknutiji upravo u postrealističkim društvima centralne i jugoistočne evrope, kao i u zemljama nastalim na tlu bivšeg Sovjetskog Saveza.
Sve zemlje u tranziciji uključujući i nekadašnje jugoslovenske republike moraju procesu transformacije da rešavaju dva osnovna društvena i ekonomska zadatka:
1.makroekonomske stabilizacije koja treba da doprinese uspostavljanju poremećene privredne ravnoteže, rešavanju pitanja izvlačenja privreda zemalja u tranziciji iz duboke opšte krize, a u nekim zemljama i iz opšteg rasula koje, i posle skoro 10 godina tranzicije, preti potpunim slomom njihovog privrednog i društvenog sistema
2.rešavanje problema strukturne transformacije, tj. problema stvaranja racionalne i efikasne privredne strukture, treba da omogući ovim zemljama efikasno i racionalno privređivanje i uključivanje njihovih privreda u međunarodnu podelu rada na ravnopravnoj i konkurentskoj osnovi.
Tranziciju planske ekonomije u tržišnu odlikuje višeznačnost i mnogobrojnost aspekata. Ona ne podrazumeva prepoznatljivost i transparentnost elemenata i postupaka koji se po striktno utvrđenim obrascima sprovode da bi se ispunio njen cilj. Pomoću dve dimenzije, tržišne intervencije i državnog vlasništva, možemo objasniti proces tranzicije u tržišnu privredu. Danas u svetu dominira mešovit tip privrede, pa je značajna ne samo uloga tržišta već i uloga države u privredi i društvu i to na makro nivou, mikro nivou, međunarodnom nivou i kroz ljudski faktor.
Svi u stvarnosti prisutni privredni sistemi imaju određeni udeo državnog vlasništva i određen obim tržišne intervencije. Od ovih faktora je presudno zavisio izbor između dve moguće strategije tranzicije. Prva, koja je na anglosaksonskom području poznata kao «big bang» strategija, predlagala je izvršavanje seta promena u relativno kraćem vremenskom periodu (šok terapija), koje su za posledicu imale relativno veći inicijalni pad ekonomske aktivnosti (Poljska i Estonoja je pozitivni primer ove strategije). Druga podrazumeva postepene sistematske promene, kojima bi se minimalizovali potencijalni gubici do kojih tranzicija dovodi (tipičan pozitivan primer u ovom slučaju su Mađarska i Češka). Pokušaji makroekonomske stabilizacije, putem liberalizacije cena i borbe protiv inflacije, fiskalne konsolidacije i čvršće kontrole emisije novca, na osnovu primene modela šok terapije, po preporuci MMF-a i Svetske banke, nisu dali odgovarajuće efekte. Najteže kroz tranzicioni proces prolaze zemlje koje su bile zahvaćene etničkim sukobima. Pri tome privatizacija ne treba da bude cilj već sredstvo koje će da omogući stvaranje tržišne privrede, poboljšanje životnog standarda i sam razvoj, jer lako je razdeliti državnu imovinu naročito svojim prijateljima i ortacima kako kaže Stiglic. Suština treba da bude preduzetništvo. Preduzeća ne treba obezvređivati krađama i malverzacijama od strane rukovodstva da bi zatim bila kupljena od strane istih već preuzeća treba spremiti kroz ulaganja za prodaju. Suština je u uspehu, a ne u brzini.
Za većinu zemalja u tranziciji je najvažnije da ostvare prijem u EU. Većina zemalja u tranziciji smatra da će njihovo uključenje u jedinstveno tržište EU stvoriti čvrste uslove za njihov ekonomski napredak i održivi ekonomski rast po stopama koje bi smanjile jaz između njih i ekonomski razvijenih zemalja zapada. EU je jasno deklarisala svoj interes za proširenje na Istok težeći ka povećanju bezbednosti i političke stabilnosti u Evropi, ali i da se ostvari ekonomska korist od slobodne trgovine i slobodnog protoka kapitala na proširenom tržištu. Postijeći jaz u stepenu privrednog razvoja nije lako prevazići i zato će biti neophodne decenije pod uslovom da zemlje u tranziciji u budućnosi ostvare godišnje stope privrednog rasta znatno iznad proseka EU, što nije nimalo lako realizovati. Bitno je njihovo prilagođavanje ”kriterijumima konvergencije” koji su utvrđeni i za postojeće članice EU, tj. približavanje godišnje stope inflacije pokretnom proseku inflacije triju zemalja EU sa najnižom stopom inflacije u datoj godini plus 1.5 procentnih poena; nivo vladinog tekućih deficita od 3% od nivoa GDP i pragu opšteg državnog duga od 60% njihovog GDP. Ispunjenje ovih uslova predstavlja veliku teškoću i za mnoge sadašnje članice EU, a za najveći broj zemalja u tranziciji, bar u bližoj budućnosti, ovi ciljevi su praktično van domašaja njihovih realnih mogućnosti.
Tranzicija traje više od jedne decenije i ovaj proces još nije završen. Takođe, ne može se pouzdano sagledati ni konačni ishod, ni novi model društva kome


PORUČITE RAD NA OVOM LINKU >>> SEMINARSKI
maturski radovi seminarski radovi maturski seminarski maturski rad diplomski seminarski rad diplomski rad lektire maturalna radnja maturalni radovi skripte maturski radovi diplomski radovi izrada radova vesti studenti magistarski maturanti tutorijali referati lektire download citaonica master masteri master rad master radovi radovi seminarske seminarski seminarski rad seminarski radovi kvalitet kvalitetni fakultet fakulteti skola skole skolovanje titula univerzitet magistarski radovi

LAJKUJTE, POZOVITE 5 PRIJATELJA I OSTVARITE POPUST
06:09 PM
Poseti veb stranicu korisnika Pronađi sve korisnikove poruke Citiraj ovu poruku u odgovoru
Nova tema  Odgovori 


Verovatno povezane teme...
Tema: Autor Odgovora: Pregleda: zadnja poruka
  inkubatori kao mozak razvoja biznisa raymanutd 0 1,984 09-01-2011 11:11 PM
zadnja poruka: raymanutd
  Metode razvoja snage kosarkasa u pripremnom periodu Dzemala 0 2,785 19-10-2010 06:42 PM
zadnja poruka: Dzemala
  Tendencija razvoja kontenerskih terminala u svetu Dzemala 0 2,039 25-06-2010 03:17 PM
zadnja poruka: Dzemala
  Teorija razvoja i uloga drzave Vesnica 0 2,338 13-05-2010 01:56 PM
zadnja poruka: Vesnica
  Strategija razvoja preduzeca Vesnica 0 3,563 12-05-2010 09:55 PM
zadnja poruka: Vesnica

Skoči na forum: