Menadzment obrazovanja

1.1. Менаџерско образовање

Образовање као појам, те његов садржај и обим, може се потпуније одредити уз кориштење појма оспособљавање.

Оређивање појма образовања, зависно од тога како се и сам појам схвата, може бити разлличито. Под овим појмом најчешће се подразумева процес институционалозованог карактера, формалозоване активности преношења оспособљавања у остваривању самог рада. Када је реч о образовању најчешће се спомиње основно и високо образовање.

Обавезно треба повести рачуна и о васпитању, затим класичном термину образовања тј. стручно образовање, односно радно оспособљавање. То су основне релације утврђивања обима самог појма образовања.

Најчешће се употребљава онај појам образовања које се односи на елементе и односе између елемената, програма инсистуционалне активности образовања. То се углавном односи на оспособљавање за радне активности, за остваривање рада, за обављање одређене делатности и слично.

Поред способности за кориштење услова, под образовањем се подразумева и стицање способности за промену одређених правила и других елемената организационе структуре у организовању друштвених делатности (у организовању рада у рерпродукцији читавог рада и свих елеменатаи односа у раду).

Образовање и репродукција способности су основа, или један од основних елемената репродукције рада. Из овог произилази да је репродукција рада у целини, репродукција у целини, репродукција свих елемената, репродукција активности радне снаге, оруђа и предмента, специфична актиност изаражена преко димензије коу даје образовање.

Усмерено образовање значи друштвени однос између елемената који чини структуру рада у смислу утицаја на процес у косе се човек оспособљава да развија одговарајуће односе између тих елемената. Усмеравање у образовању значи деловање друштвене структуре свих елемената рада, а пре свега човека као носиоца тих елемената.

Што се тиче образовања, посебно треба издвојити образовање које представља ниво оспособљавања на коме човек не користи сам своје искуство или туђе већ представља даљи допринос у развијању тога искуства, односно образовање које пружа реалне основе за иновирање, мењање друштвених односа, између носиоца активности с једне стране и оруђа, предмета, ствари, правила и резултата те људске активности с друге стране.

Надаље, постоји веза између образовања и репродукције, а сам појам рада и појам репродукције рада углавном се односе на оне радне активности које су основаза остваривање друштвених делатности као што су економске, културне, политичке и друге. Оспособљавање које образовање значи активност преко које човек стиче и развија соособности, усваја методе и средства рада, прихвата и развија прганизацију, одређује улоге, примењује правила и слично.


1.2. Генеричка суштина образовања – оспособљавање

Образовање као посебна врста активности је стара колико и људски рад. Људски рад своју генеричку суштину црпи из образовања, а образовање представља човекову могућност да у радној активности користи искуства степена пре њега и искуства која стиче у току рада

У социолошком развоју историју и душтва посебно место имају законитости – закон поделе рада и закон и развоју оруђа за рад. У оквиру тих законитости образовање предстаља посебну димензију. Значи, степен поделе рада као начин организовања радних активности, је у директној вези са степеном образовања . Са степеном кориштења стеченог личног и друштвеног искуства. У условима природе поделе рада образовање уступа место природним карактеристикама људи. У таквим случајевима на основу образовања, све више долазе до изражаја природне способности. Способан члан заједнице постаје још способнији ако већ користи постојећа своја, а нарочита ако користи туђа искуства. Ако се посматрају остварени резултати, способност се битно повећава уколико се користи искуство у употреби оруђа тј. ако је способан члан заједнице у могућности да сам конструише, а нарочито да употреби одговарајуће оруђе.

Што се тиче природне поделе рада, основни критеријум је да појединац обавља активности за које је природно способан. Захваљујући процесу образовања, едукације и оспособљавања, тај критеријум се мења тако да све већу улогу има оспособљеност као критеријум поделе рада. Код такве поделе рада, није битно да човек ради оно за шта је способан, а све више је битан критеријум оспособљености тј ко се за та оспособио. По генеричком значају осособљеност је значајнија него што је природна способност.

Људи се не оспособљавају за све врсте активности, с обзиром да је оспособљавање у функцију поделе рад, а подела рада је у функцији остваривања рада у заједништву. Образовање као делатност у оквиру друштвене поделе рада и то опште поделе рада има судбину свих делатности у погледу унутрашње поделе рада и организације, пре свега посебне и појединачне поделе рада.


1.3. Образовање и подела рада

Код друштвене поделе рада , посебно се утврђује место образовања у формирању критеријума пделе рада.

У оквиру друштвене поделе рада људи се оспособљавају за једну врсту делатности.

Код друштвене поделе рада процес оспособљавања је карактеристичан по томе што се људи више не оспособљавају за једну делатност. Оспособљавају се да приликом кориштења оруђа и предмтеа рада, врше израду једне врсте производа. Приликом оспособљавања људи се уче и стичу способности за остваривање једне врсте активности, оспособљавају се да користе одређети тип оруђа намењен за израду једног конкретног предмета-

Код треће врсте друштвене поделе рада, људе се оспосбњавају за израду једног дела предмета, за кориштење оруђа при изради тог дела предмета (не за једну делатност, нити за израду једног предмета)

Веома важно место има подела рада на физички и интелектуални. У случајевима опште, посебне и појединачне подела рада, људи се оспособљавају за рад у једној делатности, за израду једног предмета, једног производа.

Када се ради о подели на физички и интелектуални рад, то није случај. Разлика између физичкиог и интелектуалног рада је између осталог у образовању. За физички рад се често користи појам мануални рад или активност која се остварује подсредством руке, а интелектуални рад везује за поја мисаони рад или рад подстредством главе. Уколико се у структури рада у већој мери налазе елементи које се тичу образовне активности, такав ће рад имати карактер интелектуалног рада и обрнуто.

Следећа друштвена подела рада је позната као техничка подела. Ту људи остварују радне активности независно од оспособљености, већ од карактеристика оруђа, машина технике. Ова подела рада има посебне карактеристике када је у питању образовање. Образовање се везује дза познавање техничко-технолошких односа. Човек се оспособљава да се прилагођава техници, а не да утиче и да мења елементе, а нарочито оруђа, машине и технику. Затим постоји међународна подела рада. Ту се подела врши на основу карактеристике једне заједнице, нације, једног народа. Разликујемо заједнице карактеристичне по томе што у њима преовладава природна подела рада, физичке активности, неквалификовани рад, рад у ваниндустријским делатностима, као што је пољопривреда. Супротно од ових, постоје заједнице у којима преовладава активност где је најзначајнији интелектуални рад. Те заједнице располажу информацијама, држе монопол над информацијама и то износе. Познате су по извозу технологије, знања, стручног рада, а увозе предмете, неквалификовани рад. Оне размењују ту врсту рада преко међународног тржишта , па међународна подела рада са тог становиша има посебан значај. Заједнице процењују свој положај на међународном тржишту знања, информација, иновација па настоје што је могуће више да усмере процес образовања из кога ће резултат показати високостручни рад.

Са појавом вишка производа прво се ствара могућност нове поделе рада на физички и интелектуални, који ствара простор да се образовање развијало посебна делатност.

Појава приватне својине омогућава различити положај појединих категорија људи у погледу образовања. Носиоци власништва над стварима се образују, оспособљавају, пре свега да креирају, организују рад, да се баве другим делатностима забавно рекреативног карактера.

Настанком државне институције јављају се и специјализоване институције, у почетку је то била црква, а потом и специјализоване институције. Јављају се посебне категорије људи који имају улогу васпитача, баве се преношењем искустава, комуникација и слично.

У робовласничким односима постоје робови у функцији оруђа која говоре, који немају других могућности када је у питању оспособљавање, него да се осособе за обављање основних радних операција.

Власници, робовласници, имају могућности и интерес да контролишу, па њима не одговара да робови имају посебну улогу тј. да имају могућност образовања и васпитања.