Medjunarodno bankarstvo

Nova tema  Odgovori 
Podelite temu sa drugarima: ZARADITE PRODAJOM SVOJIH RADOVA
 
Ocena teme:
  • 0 Glasova - 0 Prosečno
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5
 
Autor Poruka
Vesnica Nije na vezi
Posting Freak
*****

Poruka: 2,567
Pridružen: May 2010
Poruka: #1
Medjunarodno bankarstvo
Maturski. seminarski i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima.

Pojam banka potice od latinske reči ″BANCO″ koja označava klupu, tezgu postavljenu na ulici na kojoj se vršila razmena različitih oblika vrste novca, kao i novčane transakcije naplate i plaćanja u vezi sa obavljenim trgovinskim prometom. Pojedini poslovi koji pripadaju bankarskoj sferi postojali su još u ranim periodima sveta. Tako su u Vavilonu postojale privatne kuće, preteče bankarskih institucija koje su se bavile poslovima tezaurisanja. Dalja geneza bankarskih poslova vezuje se za Antičku Grčku i pojavu sarafaskih poslova čiju osnovu čini razvoj metalnog novca. Kasnije se u Rimskoj imperiji stiču povoljni uslovi za razvoj novčanih transakcija i finansijskih poslova. Rimski bankar – agintarijus. Pojavljuje se različit novac a neki su kovali novac različite težine. Pojava prvih bankarskih institucija vezuje se za komercijalne i emisione banke. Banca di Genova 1320, Casa di Sant Georgio 1407, Sverigenriks Bank 1668, Banc of England 1694. Afirmaciji i održanju banka i daljem ekonomskom razvoju doprineo je nagli industrijski razvoj i koncentracija proizvodnog i trgovačkog kapitala u krupne ekonomske aglomeracije. Banke su doprinosile mobilizaciji i upošljavanju novčanog kapitala. Banka je institucija čija je osnovna aktivnost odobravanje kredita i primanje depozita. Banke određuju sledeći poslovi: 1)prikupljanje depozita i pribavljanje sredstava 2)kreiranje novca i odobravanje kredita 3)obavljanje platnog prometa.

Kriterijumi podele banaka?

Polazeći od sadržaja poslova kojima se neka banka bavi moguće je banke razvrstati na sledeće tipove bankarskih i finansijskih institucija: -centralna banka, depozitne banke, univerzalne banke, specijalizovane banke, poslovne banke, štedno kreditne organizacije, međunarodne banke. Pored ove osnovne podele banke se mogu razvrstati i prema drugim kriterijumima:
*prema ročnosti odobrenih kredita, na one koje se bave odobravanjem: kratkoročnih, srednjoročnih, dugoročnih kredita. *prema karakteru vlasništva: javno pravne, zadružne, privatne banke. *prema pravnoj formi:jednovlasničke, u vidu zadruga, u vidu javno pravnih ustanova *prema regionalnom rasporedu: lokalne, regionalne i savezne. Centralna banka –banka svih banaka. Njena usluga, funkcija i odgovornost izvodi se iz prava i ovlašćenja koje državni organi prenose na nju kao monetarnu instituciju. Depozitne banke –najrasprostranjeniji oblik bankarskog organizovanja. Primarni posao je da pribavlja sredstva iz depozita i uloga na štednju. Pretežno su kratkoročnog karaktera ovi poslovi. Univerzalne banke – bavi se poslovima iz nomenokulture bankarske registracije. Obim i širina poslova zavise od veličine banke. Poslovne banke –kod nas se pod ovim nazivom podrazumevaju banke pošteg tipa. Najčešće se bave dugoročnim bankarskim poslovima, odnosno kreditiranje razvoja.

Istorijat evropskog bankarstva?

U Antičkoj Grčkoj se razvija menjački posao. Uantičkom dobu bilo je razvijeno zadržavanje na hipoteku. Iz Grčke se tokom III veka p.n.e. menjački i zajmodavni poslovi prenose u Rim gde dostižu vrhunac u robovlasničkom periodu. Rimski bankar – agentarius. Njegove knjige su služile kao javne isprave prd sudom u toku dokaznog postupka. Nakon pada Rimske imperije prethodni razvoj bankarskih aktivnosti se zaustavlja. Pojava prvih specijalizovanih novčanih ustanova u Italiji početkom XIX veka predstavlja drugu fazu u razvoju bankarstva. Kaza di Sant Georgio osnovana 1407 u Đenovi smatra se prvom bankom u istoriji bankarstva. Početkom XVII veka u Amsterdamu pošto je kovan različit novac, trgovci osnovali gradsku banku i tako rešili problem. Na osnovu deponovanog novca od strane trgovca banka bi nakon merenja težine čistog metala unela na njegov račun u banci. Takv depozit je u to vreme predstavljao pouzdan oblik novca za učesnike u platnom prometu.Kasnije je banka te depozite počela da pozajmljuje i naplaćuje kamatu. Početkom XVIII osniva se dosta privatnih i javnih banaka. Bank of England 1694, Banque Royale 1716. Četvrta faza u razvoju banke nastaje početkom XIX veka najpre u Engleskoj. Banke se osnivaju kao akcionarska ili komaditna društva sa velikim sopstvenim kapitalom. Ovaj tip banke se održao i do danas, postavši značajan privatni sektor. Četvrtu fazu u razvoju bankarstva karakteriše početak i razvoj naučnog istraživanja suštine bankarskog poslovanja.

Pojam i zadaci Centralne banke?

CB predstavlja najznačajniju instituciju jedinstvenog monetarnog sistema, putem koje se sprovodi jedinstvena emisiona politika određene zemlje. CB je odgovorna za: stabilnost valute, opštu likvidnost, za deviznu politiku. Ekonomska suverenost jedne zemlje određuje i njena monetarna suverenost koja se izražav primenom odgovarajućeg monetarnog, valutnog i deviznog sistema. Monetarna suverenost se najčešće povezuje sa ekonomskom suverenošću pojedine zemlje, mada postoje i primeri prenosa te suverenosti na nivo globalne (zajedničke) suverenosti, kaoo je to u EU. CB treba da brine o vrednostima domaće valute, da obezbeđuje likvidnost privrednih subjekata u plaćanjima u zemlji i prema inostranstvu, te da obavlja monetarnu i deviznu kontrolu bankarskih subjekata. Prve CB nastale krajem XVII veka. Do danas su ove institucije formirane u gotovo svim delovima sveta. Mada postoje izuzeci, Luksemburg i Hong Kong nemaju CB. U Luksemburgu je formiran institut 1983 koji ima sva obeležja CB, dok je Hong Kong specifičan zbog njegovog statusa i administracije. Iako je prva CB osnovana pre tri veka, proces osnivanja i organizacije ovih institucija nije standardizovan. Bez CB se nebi moglo zamisliti funkcionisanje savremenih finansijskih i bankarskih sistema, mada neki ekonomisti osporavaju značaj i ulogu CB. Neki od njih su pobornici slobodnog bankarstva. U osnovi takvih ideja su zalaganje za slobodnu trgovinu, odnosno neograničenu konkurenciju u svim sferama.

Funkcije Centralne banke?

Funkcije CB su: emisiona funkcija, regulisanje količine novca u opticaju, uloga bankara države, nadzorna uloga, funkcija garanata likvidnosti bankarskog sistema, upravljanje deviznim rezervama i spoljnim dugom zemlje, upravljanje politikom deviznog kursa
Na međunarodnom planu CB uspostavljaju poslovnu saradnju sa multilateralnim finansijskim organizacijama, kao što su: MMF, svetska banka i banka za međunarodne obračune. Osim ovih funkcija koje su zajedničke svim CB u svetu ima i posebne uloge koje su u skladu sa specifičnostima posebno, nivoom ekonomske razvijenosti zemlje. Svaka zemlja zbog značaja CB striktno zakonski definiše poziciju, funkcije i odgovornost nosioca vrhovne monetarne vlasti. Cilj te regulative je da uspostavi takav način organizovanosti CB da ona što uspešnije ispunjava svoje zadatke.

.Istorijat Centralnih banaka u svetu?

Bank of England 1694 monopol na izdavanje novca ima od formiranja do danas, guvernera i zamenika imenuje kraljica na predlog premijera Engleske vlade. Mandat je 5 godina. Odbor direktora se sastoji od 16 članova i njih imenuje kraljica. Sedište je u Londonu. Bundsbank 1875 monopol na izradu novca stekla tek kasnije 1924 ali samo za krupnije apoene. Guverner i zamenik se biraju na mandat od 8 god. I u tom periodu se ne mogu opozvati. Period na koji se biraju ne može se obnoviti. Veće CB se sastoji od 21 člana. Odbor direktora ima 10 članova uključujući i guvernera i zamenikai njih postavlja vlada. Ostalih 11 članova bira parlament. Sedište u Frankfurtu. Banque de France 1800spajenjem nekoliko privatnih banaka, monopol na izradu novca joj poveren 1848 god. Guvernera i zamenika bira vlada. Period na koji se biraju je od 5 do 7 godina. Mandat direktora je 6 god, a zasedanjem odbora rukovodi guverner. Sedište u Parizu. Bank of Japan 1882 odmah dobila monopol na štampanje novca2 god kasnije. CB upravlja odbor direktora koje čine guverner iostali članovi koje postavlja ministarstvo finansija. Nema veliki stepen autonomije. Sedište u Tokiju. Federal Reserve System 1912 odmah dobila monopol na štampanje novca. Guverner presedava odborom koji čine 7 guvernera. Mandat guvernera 45 god. Ostali članovi se biraju na 14 god. Odbor direktora 12 glanova, 7 guvernera a ostalih pet se imenuje svake godine. Veliki stepen autonomije. Sedište u Vašingtonu. Bank di Italia 1893 spajanjem privatnih banaka koje su do tada štampale novac u Italiji. CB je stekla isključivo pravo na emisiju novca tek 1926. guvernera postavlja vlada, mandat guvernera nije vremenski ograničen i uglavnom je doživotan. Odbor direktora bira skupština akcionara CB. Sedište u Rimu.

Prihodi i rashodi Centralne banke?

Prihodi:od kamata na sredstva deponovanih u inostranstvu, od kamata na kredite i druge plasmane iz primarne emisije, od kupovine i prodaje hartija od vrednosti, od poslovanja sa specijalizovanim organizacijama u njenom sastavu. Rashodi: po kamatama i drugih troškova inostranih kredita, po kamatama na ime sredstava koja se drže kod nje na računu, troškovi izrade novčanica i kovanog novca, zarade zaposlenih, materijalni troškovi i nematerijalni troškovi.
Koncepti formiranja novčane mase?

Potreba da se kontroliše volumen novca je u funkciji robne ekonomije, jer nekontrolisan rast novčane mase dovodi do ekonomske nestabilnosti, inflatornih kretanja i pogoršanju platnobilansne situacije zemlje. Krajnji epilog takvog stanja izražava se u recesiji, rastu nezaposlenosti i niskoj akumulativnoj i reproduktivnoj sposobnosti privrede. Postoje dve suprotne teorijske koncepcije formiranja novčane mase: monetaristička i kenzijanska. Monetaristička polazi od tvrdnje da je novac nezavisna varijabila koja može samostalno određivati CB, nezavisno od faktora koji determinišu tražnju novca. Kenzijanski koncept ističe da je novac zavisna varijabila da se formiranje novčane mase oslanja na visinu tražnje na kratak rok od strane nebankarskih sektora. Treba pomenuti i finansijsku teoriju formiranja novčane mase koja ističe primarni značaj tražnje i ponude bankarskih kredita kao determinante kreiranja novčane mase. Naglašava se značaj realnih faktora kao primarnih pokretača tražnje za bankarskim kreditima. Postoji bitna razlika između tražnje novca i tražnje kreditnih banaka. Tražnja novca je definisana kao ona količina novca koju transaktori drže radi obezbeđenja likvidnosti, dok tražnja za kreditima samo delimično služi za pokrivanje tražnje novca, a drugi deo se koristi za finansiranje raznih programa investicija i potrošnje. Osnovni razlog za držanje finansijske aktive u likvidnim oblicima, koji ne predstavlja instrument plaćanja, jeste kamatna stopa.

Agregati novčane mase prema F-M testu?

Definisanje novčane mase prema Friedmanu i Maiselmanu stavlja se u odnos prema nominalnom društvanom proizvodu. Prema F-M testu izraza pojedinih agregata novčane mase mogu biti: M1= gotovina + depozit po viđenju, M2= M1 + štedni depoziti kod banaka, M3= M2 + štedni depoziti kod ostalih kreditnih institucija. Empirijska analiza korelacije za M1, M2, M3 i društvenog proizvoda za SAD pokazuje da M2 ima najveću korelaciju sa društvenim proizvodom, Kufman je polazeći od F-M testa proširio broj alternativnih empirijskih definicija novčane mase i uveo različite vremenske kombinacije između agregata M i nominalnog dohotka. Prema njegovom tumačenju definicije novčane mase mogu biti: M1, M2, M3 isto ko i pre, M4 = M3 + depoziti kod poštanske štedionice, M5 = M4 + kratkoročni državni papiri. U monetarnoj teoriji postoje dva koncepta novčane mase. Prema prvom novčana masa obuhvata sve količine transaktornog novca koji poseduju nebankarski subjekti. Drugi koncept u sastav novčane mase uključuje sva likvidna finansijska sredstva koja se nalaze kod nebankarskih sektora. Koncept transaktornog novca ističe podelu između dve kategorije finansijskih sredstava u ekonomiji. U prvom slučaju kada banke emituju novi novac, to se odražava na povećanje novca u opticaju, ako je ta emisija velika može prouzrokovati inflacione efekte. U drugom slučaju finansijske institucije samo preusmeravaju postojeće količine novca i novčanih dodataka između nebankarskih transaktora, jer ovder finansijske institucije samo recikliraju novčane dohotke, količina novca se ne menja.

Agregati novčane mase prema NBS?

NBS u svojoj metodologiji koristi tri monetarna agregata: M1 = novčana masa = gotovina + depozit po viđenju, M2 = likvidna sredstva = M1 + kvazi novac (štedni depoziti po viđenju, štedni depoziti do godinu dana, oročeni depoziti do godinu dana, obveznice do godinu dana) M3 = ukupna likvidna sredstva = M2 + ostala likvidna sredstva (sredstva rezervi preduzeća, pokriće po akreditivima, garancijama i kreditima u inostranstvu). Osnovno objašnjenje volumena novčane mase zasniva se na najužem agregatu M1 koji sadrži samo transakcioni novac, u šira dva agregata M2 i M3 ulaze likvidna sredstva raspoloživa do godinu dana. Finansijska sredstva nebankarskih sektora sa rokovima preko jedne godine ne ulaze u sastav monetarnih agregata, takođe u monetarne agregate ne ulaze ni sredstva poslovnih banaka kod centralne banke. Prema metodologiji NBS, u


PORUČITE RAD NA OVOM LINKU >>> SEMINARSKI
maturski radovi seminarski radovi maturski seminarski maturski rad diplomski seminarski rad diplomski rad lektire maturalna radnja maturalni radovi skripte maturski radovi diplomski radovi izrada radova vesti studenti magistarski maturanti tutorijali referati lektire download citaonica master masteri master rad master radovi radovi seminarske seminarski seminarski rad seminarski radovi kvalitet kvalitetni fakultet fakulteti skola skole skolovanje titula univerzitet magistarski radovi

LAJKUJTE, POZOVITE 5 PRIJATELJA I OSTVARITE POPUST
06:15 PM
Poseti veb stranicu korisnika Pronađi sve korisnikove poruke Citiraj ovu poruku u odgovoru
Nova tema  Odgovori 


Verovatno povezane teme...
Tema: Autor Odgovora: Pregleda: zadnja poruka
  Poslovanje sa stanovništvom - bankarstvo Maja 0 1,498 02-02-2012 04:34 PM
zadnja poruka: Maja
  Islamsko bankarstvo Maja 0 2,317 02-02-2012 04:00 PM
zadnja poruka: Maja
  Medjunarodno trziste kapitala Vesnica 0 3,488 11-05-2010 12:41 AM
zadnja poruka: Vesnica
  Centralno bankarstvo Vesnica 0 1,546 09-05-2010 11:43 AM
zadnja poruka: Vesnica
  Globalizacija i medjunarodno poslovanje Vesnica 0 1,974 08-05-2010 05:02 PM
zadnja poruka: Vesnica

Skoči na forum: