Maturski. seminarski i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima.
Burne promene u okruženju uslovljavaju revolucionarne promene kao što su promene organizacija.Danas organizacije deluju u okruženju koje traži drugacije pristupe,drugačije načine razmišljanja I drugačije strukture.Novi načini mišljenja treba da redizajniraju sisteme kako bi ljude stavili na prvo mesto.Savremene organizacije se okreću ka ljudskim resursima.Politika I praksa menadžmenta ljudskih resursa je uslovljena postojećim kulturnim,ideološkim I institucionalnim faktorima u različitim nacionalnim sistemima.Danas postoje tekući trendovi prema fleksibilnosti u radu,radnom mestu I sistemu povlastica u svim zemljama.Savremeni menadžment se suočava sa izazovima koje postavlja kompleksna era u kojoj živimo.
Svet(globalna zajednica) nalazi se u burnim,temeljnim,viseznacnim promenama koje podstiču velike izazove I iskušenja.Promene u okruženju zahtevale su I odgovarajuca prilagodjavanja I promene I u privrednim organizacijama.Zaokret se desio sredinom 80-ih kada su mnoge organizacije u SAD-u I Zapadnoj Evropi nastojale da se prilagode I reorganizuju pred naletom japanske konkurencije.Naime,pokazalo se da konkurentnost japanskih organizacija potiče iz njihove unutrašnje snage izgradjene na ljudskim resursima.
Preobražaj je vidljiv u svim elementima organizacije,njenim ciljevima,resursima,informativnim sistemima…
PROCES GLOBALIZACIJE
Globalization, mondialisation, globalisierung reč koja je došla gotovo ni od kuda, danas kruži svuda, obeležavajući najmoćniju silu koja oblikuje život savremenog sveta. Globalni poredak jos juče je delovao tako daleko i tudje, kao da se zbiva u nekom drugom svetu, kao da se dešava nekim drugim ljudima. Vec danas nam ovaj pojam izgleda kao sila koja pokreće nevidljive konce našeg svakodnevnog zivota.Sociologija još uvek živi u znaku velikog paradoksa; društvo čiji smo savremenici sve više je svetsko. Kolevku klasične sociologije predstavljaju zapadna civilizacija moderno industrijsko društvo nacionalna država. Sva tri temelja čine danas samo jednu stranu novog sveta koji odlikuje sudar civilizacija postindustrijsko društvo - uspon najsložnijih nacija.Ljude danas ne povezuje više samo teritorijalna pripadnost i srodničke veze. Danas živimo u gotovo dva isprepletana sveta: lokalnom i globalnom.
“Svi govore kako je svet postao globalno selo, ali šta to zaista znači?”
Dok jedni u globalizaciji vide otelotvorenje gvozdene istorijske nužnosti, za druge je ona samo jedan veliki mit. Stepen međusobne povezanosti zemalja ispod je nivoa koji je osvojen pre Prvog svetskog rata.Globalizacija je za jedne objektivan i spontan planetarni proces, za druge ona je isključivo projekat dominacije Zapada, amerikanizacije sveta. Dok za jednu struju ona označava konvergenciju i integraciju sveta, stvaranje globalne ekonomije i kosmopolitske kulture, za druge ona neizbežno izaziva fragmentaciju, sve dublji socijalni jaz zmedju svetova i sukob civilizacija. Globalizacija neizbežno donosi smrt nacionalne države i kulture; drugi će pak isticati da ona donosi proliferaciju i povećanu važnost nacionalnih država, revitalizaciju nacionalnih identiteta i kultura. Ako dobitnici u globalizaciji nalaze isključivo civilizacijski napredak nove blagodeti za čovečanstvo, za gubitnike ona je samo destruktivna sila i novo prokletstvo. Dok za jedne prvi počeci globalizacije datiraju od drevnih univerzalnih imperija i religija, za druge globalni svet star je samo deset godina. Rodjen je tek sa padom Berlinskog zida.
U ekonomskom smislu globalizacija vodi stvaranju jedinstvenog svetskog tržišta povezivanjem i objedinjavanjem savremenih društava i njihovih ekonomija.Samim tim, ona je značajno uticala i na savremeni menadžment.One organizacije koje su svoj uspeh i profitabilnost orijentisale samo ka nacionalnom ili lokalnom tržištu, ne mogu opstati niti biti uspešne, pa se zato sve poslovne aktivnosti vezuju za svetsko tržište.
Savremeni menadžment pod globalizacijom podrazumeva svetsko tržište i konkurenciju koja se na njemu javlja. Pored faktora konkurentnosti koji obuhvataju troškove i usluge, cene, marketing i istraživanje, konkurencija na svetskom tržištu. obuhvata i međunarodne faktore poput lokacije, prirodnog okruženja, efikasnosti korišćenja nauke i tehnologije u proizvodnji. Proces globalizacije kao proces objedinjavanja čovečanstva u jedinstveno svetsko društvo, uticalo je na međusobno povezuvanje tri faktora koji odlikuju savremeni marketing.
Prvi faktor - blizina - doprinosi bližoj saradnji menadžera, sa većim brojem potrošača, dobavljača i konkurenata nego ranije. Javlja se i mogućnost bržeg transporta iz jednog na drugi kraj sveta, čemu doprinosi i razvoj telekomunikacionog sistema.
Drugi faktor - lokacija - odnosi se na integraciju različitih organizacionih operacija.Velike kompanije dizajniraju svoje proizvode u razvijenim zemljama, proizvode ih u nerazvijenim, a prodaju ih po celom svetu.
Pretraga
Spisak članova
Kalendar
Pomoć
