MEĐUNARODNE FINANSIJE

MEĐUNARODNI MONETARNI FOND

Kod proučavanja međunarodnih ekonomskih odnosa mora se poći od tri najvažnija stuba, a to su:
1) Međunarodni monetarni fond (MMF);
2) Grupa Svetske banke (WBG); 3)
Svetska trgovinska organizacija -WTO.
Takođe, potrebno je poznavanje i značajnijih regionalnih finansijskih organizacija, o čemu će biti više reči u narednim izlaganjima.
Grupu Svetske banke čine četiri finansijske institucije (Agencije), i to: Međunarodna ban-ka za obnovu i razvoj (IBRD); Međunarodna organizacija za razvoj (IDA); Međunarodna finansijska korporacija (IFC); i Međunarodna organizacija za garantovanje investicija od nekomercijalnih rizika (MIGA) i ICSID - Međunarodni centar za rešavanje investicionih sporova.
1.1. Ciljevi osnivanja
Međunarodni monetarni fond (IMF–International Monetary Fund) je specijalizovana agencija Ujedinjenih nacija sa sedištem u Vašingtonu. Statut Međunarodnog monetarnog fonda formalno je usvojen 27.12.1945., kada ga je prihvatila većina zemalja čiji su pred-stavnici prisustvovali konferenciji u Breton Vudsu jula 1944. godine. Fond je počeo sa radom 25. juna 1946. godine. Fond je sredinom 2007. godine imao 185 zemalja članica, među koje spada i Srbija.
Prema odredbama člana I Statuta MMF ciljevi osnivanja Fonda su:
1) Razvijanje međunarodne monetarne saradnje;
2) Olakšavanje širenja i ravnomeran rast međunarodne trgovine;
3) Rad na stabilnosti kurseva;
4) Pomaganje uspostavljanju multilateralnog sistema plaćanja;
5) Privremeno stavljanje na raspolaganje sredstava Fonda za uspostavljanje ravnoteže u platnom bilansu pojedinih zemalja, kojima je to neophodno.
U navedenom članu utvrđeno je pravo Fonda da vrši nadzor nad međunarodnim monetar-nim sistemom, kamatnih stopa i bilansa plaćanja. Članice su dužne da Fondu redovno dostavljaju podatke o ekonomskim pokazateljima privrede (stanje platnog bilansa, izvoz i uvoz, devizne rezerve, cene, budžet, investicije i dr.).
Zemlje članice posluju sa MMF preko ministarstva finansija ili preko centralne banke.
Dakle, tri su glavna područja aktivnosti Fonda: praćenje (nadzor), finansijska pomoć i tehnička pomoć. Nadzor se sastoji od procene propisa o novčanoj razmeni zemalja članica s obzirom na uverenje kako jaka i dosledna ekonomska politika vodi stabilnom deviznom kursu, te pogoduje rastu i razvoju svetske ekonomije. Finansijska pomoć uključuje kredite i zajmove članicama MMF-a s platnim bilansom koji podupire politiku prilagođavanja i reforme. (prema podacima Fonda, na dan 31. januara 2001. godine MMF je devedeset i jednoj zemlji odobrio oko 65,3 milijarde dolara kredita). Što se tiče tehničke pomoći, MMF pruža stručnu i drugu pomoć svojim članicama pri kreiranju i sprovođenju finansijske i monetarne politike, osnivanju institucija, dogovorima s MMF-om, kao i statističke podatke.

Polazeći od činjenice da je odlučivanje u Fondu proporcionalno visini osnivačkog uloga, najvažnije odluke donose 7 najbogatijih država: SAD, Kanada, Japan, Velika Britanija, Francuska, Nemačka i Italija. No, SAD vrše ubedljivo najveći uticaj u kontroli međunarodnih plaćanja. Ilustracije radi, američki dolar je postupno zauzimao svojstvo rezervne valute u Bretton Woodskom monetarnom sistemu zamenivši tako zlatnodevizni standard. Godine 1971. prestaje funkcionsati monetarni sistem zasnovan u Bretton Woodsu, a razlozi za to su odliv kratkoročnog dolarskog kapitala u inostranstvo te održavanje visoke stope inflacije u SAD. Stoga predsednik SAD 1971. ukida konvertibilnost dolara u zlato i uvodi dodatni porez na sav uvoz u SAD.
1.2. Periodi razvoja

Razvoj Fonda možemo pratiti kroz dva perioda:

Prvi period
U prvom periodu ciljevi MMF-a bili su sledeći:
• Omogućiti ekspanziju uravnoteženog rasta međunarodne trgovine i time doprinijeti povećanju i održavanju visokog nivoa zaposlenosti i visokog nivoa realnog dohotka;
• Učvrstiti stabilnost deviznih kurseva;
• Uspostaviti multilateralni sistem plaćanja tekućih transakcija;
• Na osnovu mogućnosti korišenja sredstava Fonda za korekcije platnobilansnih neravnoteža, uspostaviti poverenje među zemljama članicama u pogledu dugoročne međunarodne monetarne stabilnosti.
Početna ili pristupna obaveza svake članice Fonda sastojala se uglavnom iz ustanovljavanja pariteta svoje valute i iz uplate odgovarajućeg iznosa finansijskih sredstava. Paritet se određivao u odnosu na zlato ili u odnosu na dolar, pa se stoga ovaj sistem naziva Sistem zlatnodeviznog standarda. Eventualna promena pariteta mogla se dogoditi samo ako se zemlja nađe u tzv. fundamentalnoj neravnoteži i uz saglasnost Fonda. Određivanje iznosa finansijskih sredstava za uplatu kvote zemlje članice vršilo se proporcionalno parametrima koji reflektuju snagu nacionalne ekonomije. Kvota se uplaćivala 25% u zlatu i 75% u domaćoj valuti.
Uskoro se javlja problem likvidnosti Fonda koji je nastao iz jednostavnog razloga tj. zbog prihvatanja zlatno-deviznog standarda kao osnovne poluge međunarodnih monetarnih relacija. Naime, američki dolar, zbog najsnažnije pozicije i najčvršćeg položaja u svetskoj trgovini, postupno preuzima vodeću ulogu u brettonwoodskom monetarnom sistemu, te postaje glavnom rezervnom valutom zemalja članica. 60-ih godina 20. veka. Uprkos svom posebnom položaju dolar je sve više slabio. Opadanjem vrednosti dolara, narušavao se i mehanizam međunarodnih monetarnih odnosa, pa problem likvidnosti dolazi do punog izražaja. Zbog toga je 28. jula 1969. godine ustanovljena šema kreiranja novih rezervnih sredstava Specijalna prava vučenja (SPV). Ta nova sredstva zapravo se kreiraju samo knjigovodstveno među zemljama članicama.
Drugi period
Drugi period započinje i traje do danas kada MMF početkom 70-ih godina 20. veka zapada u najveću krizu do tada. Odliv kratkoročnog dolarskog kapitala u inostranstvo, dalje održavanje visoke stope inflacije u SAD-u izazvalo je brojne spekulacije na štetu američkog dolara. Predsednik SAD-a je 15. augusta 1971. godine objavio ukidanje konvertibilnosti dolara u zlato i uvođenje dodatnog poreza na sav uvoz u SAD. Tim činom je prestao funkcionisati međunarodni monetarni sistem na principima ustanovljenim u Bretton-Woodsu. Krajem 1971. godine postignut je sporazum, gde su SAD povećale cenu zlata za 8,57%, SR Nemačka i Japan su smanjile cenu marke za 5% i jena za 8,5% u odnosu na zlato, dok su Velika Britanija i Francuska zadržale cene zlata na istom nivou. Nakon toga došlo je do još nekoliko korekcija cena, sve do sastanka na Jamajci 1976. godine, gde se MMF preobrazio u sistem valutnih područja, kao što su sistem evropskog valutnog fluktuiranja ili evropske "zmije", zatim dolarsko područje, područje francuskog franka, područje britanske funte i područje SPV-a.
Fond danas
Kao i u prošlosti MMF i dalje predstavlja međunarodnu i monetarnu finansijsku instituciju ali danas s gotovo univerzalnim članstvom. Njegova se aktivnosti i politika sprovodi na temelju Sporazuma (Articles of Agrement) a izvršava se putem organizovanog vođstva u formi Odbora guvernera (A Board of Governors), zatim izvršnog odbora (An Executive Board) i Upravljačkog direktora (A Managing Director) s timom od oko 2000 zaposlenih iz oko 140 zemalja članica.
1.3. Značajnije odredbe Statuta Fonda
Statut Fonda je tri puta pretrpeo dopune i izmene: prvi put 1969. kada je Prvim amandmanom uveden sistem specijalnh prava vučenja, drugi put, stupanjem na snagu Drugog amandmana 1978. i treći put uvođenjem Trećeg amandmana 1992. U nastavku teksta dajemo pojeine odredbe Statuta u celosti ili delimično.
Kvote i upisi (Član 3)
- Fond svojim članicama koje su učestvovale na konferenciji u Breton Vudsu određuje kvote u dodatku uz Statut, dok ostalim zemljama kvotu određuje prilikom prijema u članstvo…
Paritet valuta (Član 4)
- Paritet valuta zemalja članica izražava se u zlatu kao zajedničkom imenitelju ili u dolarima SAD, težine i finoće zlata važećim na dan 1. jula 1944.godine.
- Zlato se ne može kupovati ni prodavati po cenama višim odnosno nižim od pariteta korigovanog za maržu koju propisuje Fond.
- Najviši i najniži kursevi ne smeju odstupati od pariteta više od 1%, odnosno od marže koju propisuje Fond.
- Radi stabilnosti deviznih kurseva, svaka zemlja članica obavezna je da sarađuje sa Fondom, zatim da izvršava devizne sporazume sa drugim zemljama članicama, kao i da izbegava konkurenciju na inostranom tržištu menjanjem deviznih kurseva.
- Samo u slučaju postojanja fundamentalne neravnoteže zemlja članica predlagaće Fondu izmenu pariteta svoje valute. Ta promena može se izvršiti samo na predlog odnosne zemlje članice i u konsultaciji sa Fondom. Fond neće stavljati prigovor ako promena ne prelazi 10%, a ako izmena ne prelazi 20% Fond može da se saglasi ili da stavi prigovor, ali u roku od 72 časa, a ako se vrši veća izmena pariteta Fond se može saglasiti ili izjasniti u dužem roku.
- Ako zemlja članica izvrši izmenu pariteta protivno navedenim odredbama gubi pravo korišćenja sredstava Fonda, sem ukoliko MMF ne odluči drugačije.
- Na osnovu većine od 85% ukupnog broja glasova Fond može da izvrši jednoobraznu proporcionalnu izmenu pariteta svih zemalja članica.
- Zemlja članica dužna je da dopuni u odgovarajućoj meri deo svoje kvote u nacionalnoj valuti kada se smanji njen paritet ili kada devizni kurs po mišljenju Fonda padne u znatnoj meri na njenom području.
Transakcije s Fondom (Član 5.)
- Svaka zemlja članica ima pravo da u zamenu za sopstvenu valutu kupuje od Fonda valutu druge zemlje članice u saglasnosti sa odredbama Statuta, s tim da se kupovinom dotične valute neće povećati holdinzi Fonda valuti zemlje članice koja kupuje više od 25% njene kvote u toku dvanaest meseci, niti premašiti 200% kvote…
Opšte obaveze zemalja članica (Član 8.)
- Ograničenja za plaćanja i transfere po tekućim transakcijama mogu se zavoditi samo po odobrenju Fonda.
- Zemlje članice ne mogu zavoditi praksu višestrukih deviznih kurseva ili ulaziti u bilo kakve diskriminatorne devizne aranžmane, osim ako ih Fond ne odobri.
- Zemlje članice dužne su da na zahtev Fonda daju obaveštenja potrebna za njegovo poslovanje, na primer o zvaničnim rezervama i proizvodnji zlata, izvozu i uvozu, nacionalnom dohotku, itd.
Status (Član 9. )
- Fond ima status pravnoog lica i uživa određene povlastice (imunitet, oslobađanje od plaćanja poreza i dr.).