Lečenje lekovitim biljkama

Kao što je sloboda večita borba za slobodu. tako je i zdravlje večita borba za zdravlje — samo su se metodi te borbe kroz vekove menjali i usavršavali. Pobediti bolest znači osloboditi se straha od smrti.Svaki narod, svaki kraj i svaka epoha imaju svoje običaje, navike, nošnju, pesme, pripovetke, igre, bolesti, epidemije, lekove, načine lečenja i veštinu izrade lekova.

Ako se kroz istorijsku prizmu posmatra upotreba lekova i veština lečenja, jasno se vidi da drogistička veština čini nerazdvojnu celinu kulturne istorije čovečanstva. I lekovito billje je, izmeću ostalog, zaoralo duboku brazdu u život svih naroda, a pogotovo onih koji su vekovima tlačeni, gonjeni, porobljavani, naroda u večitim seobama, koji po nečemu liče na vodeni cvet, na svilu što leti po lepom vre-menu ili na jak i prijatan, diskretan i prolazan miris neke jedva vidljive biljčice u gustoj travi. Lekovito bilje je najstariji lek i prvobitna farmaceutska sirovina nekad primitav-.nih, a sada kulturnih naroda. I danas je razno bilje najjevtinija i najpristupačnija farmaceutska sirovina za izradu lekova u domaćoj i inostranoj industriji.Upotreba lekovitog bilja kao terapijskog sredstva ima u našem narodu neobično bogatu i izvanredno dugu i kontinu-iranu tradiciju.

Najbolje svedočanstvo o tome pružaju brojni stari pisani spomenici, od kojih valja pomenuti bar neke. U Hodoškom kodeksu, koji se omatra za najstariji kodeks srpske svetovne medicine (XIV vek), navodi se, pored ostalog, i raznovrsna upotreba domaćih i stranih biljnih droga, najčešće kima, aloja, tamnjana, lanenog i repinog semena, smok-vinog korena, korijandra, cveklinog soka, vrbove kore i njenog lišća i raznog drutog bilja.