Kamatna stopa na finansijskom tržištu

Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.

Развој модерне робне производње и кредитног система континуирано ствара различите облике платних и кредитних инструмената којима се региструју, преносе и реализују новчане обавезе и потраживања различитих учесника у процесу репродукције. Функције ових инструмената су различите: потврђују права и обавезе из робног промета, изражавају кредитне односе, омогућавају трансфер ризика са једног на друге економске субјекте, сведоче о улагању у реалне облике капитала и слично. Они су, кпрема томе, формализован израз економских трансакција, с обзиром да се законски детаљно утврђују правила њиховог издавања, а и сами могу бити предмет мање или више детаљно регулисаних трансакција.
Финансијско тржиште обавља алокацију акумулација ( штедње ) у циљу њенњ најефикасније употребе у производњи. Власници вишкова ( капитала ) стављају свој капитал на располагање производним субјектима у олиду кредита или власничких улагања. Овај процес креира финансијске инструменте, односно потраживања власника вишкова и обавезу производног субјекта. Иако кредитни инструменти у суштини представљају трансфер акумулације ( штедње ) у оквиру еконоомског система, последице тог трансфера нису исте. Власник капитала, који је дао кредит, има право на повраћај позајмљене суме увећане за камату у уговореном року. Са друге стране, власник капитала који је трајно стављен на располагање неком другом кориснику акумулације ( трајно је раздвојена функционална способност капитала од власништва над капиталом ) има само право на принос, односно на део вишка који позјмљени капитал производи.
Одлучујући је утицај финансијског тржишта на основне категорије финансијског система, кпосено на регулаторне величине – тржиште каматне стопе и нормативну дисконтну стопу....

1. ПОЈАМ И УЛОГА ФОРМИРАЊА
КАМАТНЕ СТОПЕ


Камата је цена коју зајмопримац – дужник плаћа зајмодавцу – кредитору за употребу позајмљене суме – главнице у одређеном временском периоду. Камата се изражава кроз каматну стопу као однос новиналног износа камате и главнице. Уобичајено је да се камата везује за годишњи период. Ако је, на пример, дужник позајмио 100 новчаних јединица на период од једне године са обавезом да уз главницу врати и 10 новчаних јединица камате по доспећу, каматна стопа ће износити 10 % ( изражена апсолуним бројем она је 0,10 ). Према томе, у кванитативном погледу каматна стопа је израз цене усттупљених средстава. Квалитативно, она је цена употребе капитала, те је стога условљена његовом способношћу да креира вишак.
У најопштијем изразу, каматна стопа изражава цену коришћења кредитних и новчаних ресурса на финансијском тржишту. Висина каматне стопе као цене коришћења кредитних и финансијских ресурса је повезана са стопом корисности средстава у односу на време њиховог коришћења. Стопа корисности средстава увек је већа у садашњем времену у односу на неко будуће време, па је и каматна стопа као израз цене коришћења одговарајућих новчаних и финансијских ресурса различита и сагласна одређеној стопи њихове корисности. То је и основна разлика садашње и будуће потрошње, односоно одлагања потрошње у облику штедње и стицања имовине у неком будућем временском периоду.
Уопштавајући то са становишта макро аспекта, може се рећи да каматна стопа представља инструмент уравнотежавања између обима штедње и понуде капитала ( кредита ) са тежњом финансисјких ресурса и мобилности капитала . За пословање банке је важно познавање суштине и улоге каматне стопе на макро, али и на микрко нивоу. Микро аспект каматне стопе, са становишта банке, у погледу управљања ризиком каматне стопе веома је значајна. Бројне су врсте банкарских послова у којима променљивост каматне стопе може бити један од узрока лошег пословања банке, нарочито у нестабилним економским условима ( какви су, на пример, услови инфлације ).....