Udar novih tehnologija na moderno društvo sa posebnim osvrtom na mobilnu telefoniju

Da bi objasnili tematiku rada, vratimo se nakratko u prošlost. Potreba za komuniciranjem oduvek postoji. U praistorijsko doba ljudi su se sporazumevali spojem neartikulisanog govora i gestikulacije, da bi nakon nekoliko hiljada godina čovek počeo da komunicira arikulisanim govorom. Nakon toga postavlja se pitanje komuniciranja na daljinu. Indijanci su korisili prazna debla, da udarajući u njih, prenesu poruku na daljinu. Nakon toga koristili su dimne signale što otvara eru vizuelnih komunikacija. Prvo ozbiljnije rešenje predstavlja svetlosnatelegrafija koju je usavršio francuski naučnik Klod Šap. U Francuskoj je 1793. godine, a kasnije i u drugim evropskim zemljama, počela izgradnja na uzvišenim mestima, kula sa pokretnim polugam a pored izvora svetlosti, pomoću kojih suotpremani ugovoreni znaci (Šapova azbuka). Ubrzo se postavlja problem dometa takvih veza, koje su bile ograničene na domet optičke vidljivosti. Taj problem se rešava postavljanjem više ovakvih primo-predajnih stanica. To je donekle rešilo ovaj problem, ali ljudske potrebe rastu i zadatak je postavljen. Uspostaviti vezu preko Atlantika.

Prvi električni telegraf, koji je konstruisao Samjuel Morze, pušten je u saobraćaj 1844. između Vašingtona i Baltimora. Godine 1855. ovaj telegrafski saobraćaj je pušten i u Srbiji između Beograda i Zemuna. Sve se još uvek zasnivalo na žičnoj telegrafiji. Posle više neuspelih pokušaja polaganja kabla u Atlantik, smatralo se da nije moguće uspostaviti komunikaciju izmedju Evrope i Amerike. Zahvaljujući prvenstveno nasem nučniku Nikoli Tesli, i to je učinjeno, što je ujedno označilo nastanak bežične telegrafije, koju sa manjim izmenama poznajemo i danas.

Poslednji vek je vek komunikacija. Počeo je sa otkrićem telegrafije, preko teleprintera, prenosa glasa, slike, faxa, Interneta do mobilne telefonije. Tokom poslednjih godina, sektor telekomunikacija je postala grana industrije sa najbržim rastom. Ovaj rast ogleda se u sve većim prihodima koji se ostvaruju i u neprestanom pojavljivanju novih operatora na svetskom tržištu. Ni jedna grana industrije nije doživela tako vrtoglav napredak kao telekomunikacije. Za relativno kratak period, u poslednjih 15 godina zabeležana je prava eksplozija po pitanju broja korisnika mobilnih komunikacija, a svi pokazatelji ukazuju na činjenicu da će se takav trend nastaviti i u budućnosti. Povećanje broja korisnika mobilnih telekomunikacionih usluga ima toliki obim da se sa pravom može očekivati da broj korisnika u mobinlom sektoru bude veći od broja korisnika u fiksnom sektoru trelekomunikacija i to u vrlo bliskoj budućnosti. Iako se čini da su ova predviđanja suviše optimistička, važno je podsetiti da su predviđanja za razvoj telekomunikacija u prošlom periodu bila daleko ispod onoga šta se stvarno desilo. ^injenica je da je u pojedninim zemljama broj korisnika u mobilnoj telefoniji već premašio broj korisnika u fiksnoj telefoniji, što nam govori da pedviđanja nisu daleko od istine, a naročito ako znamo da će se mobilna komunikacija u bliskoj budućnosti zasnivati na najnovijoj mobilnoj telefoniji treće generacije.

1 Internet kao tehnologija današnjice 2
1.1 Razvoj interneta 3
1.2 Povezivanje na internet 5
1.2.1 Servisi na internetu 8
1.3 Internet revolucija 9
2 Nastanak i razvoj mobilne telefonije 14
2.1 Mobilna telefonija Srbije 17
2.2 Telenor Srbija 19
2.3 VIP Mobile 20
3 PDA uređaji –spoj računara i mobilnog telefona 22
3.1 Osnovne karakteristike svih PDA uređaja 23
3.1.1 Terminologija vezana za PDA uređaje 25
3.2 Primena bežične tehnologije na PDA uređaje 26
3.3 Najnovije serije PDA uređaja – HP kompanija 29
3.3.1 HP iPAQ 610c – model za široku primenu 29
3.4 Blackberry 30
3.5 Primena PDA uređaja 31
3.6 Poslovna primena PDA uređaja 33
3.7 Primena PDA uređaja u industriji 34
3.8 Primena PDA uređaja u trgovini 36
3.9 Primena PDA uređaja u komunalnim delatnostima 37
3.10 Primena PDA uređaja u policiji 39
1.1 Specijalizovani programi za PDA uređaje 41
1.2 Budućnost PDA i PPC uređaja 43
1.3 Tehnologije koje su u pripremi za period 2010. - 2015. godine 49
ZAKLJUČAK 51
LITERATURA 53