Japanski menadžment

Nova tema  Odgovori 
Podelite temu sa drugarima: ZARADITE PRODAJOM SVOJIH RADOVA
 
Ocena teme:
  • 0 Glasova - 0 Prosečno
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5
Autor Poruka
Autor1 Nije na vezi
Posting Freak
*****

Poruka: 2,299
Pridružen: Aug 2009
Poruka: #1
Japanski menadžment
Sadržaj



1.Uvod…………………………………………………………………….2


2. Specifičnost japanskog menadžmenta……………………………….5

3.Teorija Z……………………………………………………………….11

4.Zaključak………………………………………………………………17

5.Literatura………………………………………………………………18



1.Uvod

Šezdesetih godina mladi evropski i američki intelektualci odlazili su - kao kakvi
hodočasnici - na Daleki istok u potrazi za istočnjačkim svetlom i mudrošću, istočnjačkom
religijom, ili u potrazi za nekim novim Guruom. Danas, par decenija kasnije, mlade
intelektualce zamenili su menadžeri i naučnici, tragajući za tajnom ekonomskog uspeha
japanske ekonomije. Nekima od njih učinilo se da su otkrili čarobnu formulu, pa su pisali
knjige, kao što su: Teorija Z - kako odgovoriti na japanski izazov (Ouči, 1981), ili
Umetnost japanskog menadžmenta. Teorija Z pripada osamdesetim godinama ovog veka i njene postavke su, u dobroj meri, primenjene u japanskim kompanijama. To je više teorija upravljanja (japanskog menadžmenta), a manje teorija motivacije.
Da li japanski menadžment zaista postoji? Ako se analiziraju mnoge knjige o japanskom menadžmentu, , čini se da nije teško odgovoriti na ovo pitanje. Skoro ni jedan od autora nije razvio ni definisao model japanskog menadžmenta, iako se mnogi slažu da nekoliko principa postoji. I pored tvrdnji, zasnovanih na empirijskim istraživanjima, da izmedju samih japanskih kompanija postoje razlike (Demes 1988, Cusumano 1985), većina autora se slaže da je suština japanskog menadžmenta u industrijskim odnosima, čiji su glavni činioci:
• doživotno zaposlenje;
• sistem napredovanja i plata zasnovan na principu senioriteta;
• organizacija sindikata na nivou kompanije.
Doživotno zapošljavanje, kao što je već rečeno, znači da kompanije vrše odabir svojih radnika i službenika odmah po završetku škole ili univerziteta i zapošljavaju ih do kraja radnog veka, odnosno do penzionisanja.
Sistem napredovanja i plata zasnovan na principu senioriteta znači da se visina plate i napredovanje u poslu odredjuju na osnovu dužine zaposlenosti u kompaniji (radnog staža).
Organizacija sindikata na nivou kompanije znači da zaposleni svake kompanije imaju svoj nezavisni sindikat. Drugim rečima, koliko kompanija - toliko sindikata.
Medjutim, ovo su samo principi. Kako je u stvarnosti?
Japanska privreda doživela je snažan uspon krajem sedamdesetih i početkom osamdesetih godina. Zahvaljujući tome, japanski sistem organizacije rada, menadžmenta i industrijskih odnosa postao je jedan od glavnih predmeta izučavanja mnogih teoretičara, a takozvano “učenje iz Japana” (“learn from Japan”) počelo se primenjivati, manje ili više uspešno, u ostalim visoko razvijenim zemljama sveta. Kružoci kvaliteta (quality circles), proizvodnja bez grešaka - otpada (“zero defect movement”) i blagovremeno snabdevanje proizvodnih traka (“just-in-time”) - to su neki od elemenata koji čine ono što se naziva umetnošću japanskog menadžmenta. Na primer, u japanskim kompanijama više malih inovativnih grupa (kružoka kvaliteta) uspešno se povezuju i sinhronizovano deluju. Ove grupe predlažu inovacije u radnom (tehničko-tehnološkom) procesu, kao i u sistemu menadžmenta i organizacije rada sa ciljem poboljšanja i unapredjenja rada kompanije. Samo u 1989. godini ove grupe dale su 135 miliona predloga, od kojih je 20% bilo i praktično realizovano. Iako je procenat prihvaćenih predloga relativno mali u poredjenju sa sličnim grupama u Evropi (Zapadna Nemačka - 50%) ili SAD - 30%, ukupan broj datih predloga ukazuje na izuzetnu aktivnost japanskih inovativnih grupa.
Japanski menadžment ima odredjene sličnosti sa američkim menadžemntom i menadžmentom razvijenih evropskih zemalja. Medjutim, sobzirom na svoju istoriju, geografiju, kulturu, privrednu strukturu, Japan ima i ogromne specifičnosti koje ga bitno razlikuju od pomenutih sistema menadžmenta.
Japan kao zemlja i Japanci kao narod zbog svojih specifičnosti su čudni gotovo čitavom svetu, baš kao što je skoro sav ostali svet, na neki način, čudan njima.
Japan ili «zemlja izlazećeg sunca» ima mnoge svoje specifičnosti : istoriju, geografiju, kulturu, umetnost, tradiciju, običaje, privrednu i demografsku strukturu. Te i takve osobenosti uticale su na specifičnost japanskog menadžmenta.
Japanci su shvatili da kao što Rusi postaju prepoznatljivi po hrabrosti u ratu, Englezi po veštini u diplomatiji, Nemci po temeljitosti, oni/postaju prepoznatljivi po svom odnosu prema radu.
Inače, Japan je zemlja sa preko hiljadu ostrva, mnogo jezera, šuma, vulkana i sa čestim zemljotresima. Ima preko 150 miliona stanovnika i površinu od 370.000 km2. Zbog toga Japan ima najveću gustinu naseljenosti na svetu.
Japan ima samo 17% obradivog zemljišta i velike površine pod šumama. Pošto su mu poljoprivredne površine nedovoljne da proizvede dovoljno hrane, Japan je primoran da uvozi poljoprivredno-prehrambene proizvode.
I sve te okolnosti: mala zemlja, mala obradiva površina, veliki broj stanovnika, ogromna prenaseljenost, izolovanost (budući da je okružena vodom), primorava svakog Japanca pojedinačno i sve zajedno da se ponašaju maksimalno racionalno. To znači da uvoze samo ono što se ne može proizvesti u Japanu, a da izvoze svoju robu sa maksimalnim stepenom obrade, jer se zna da se izvozom sirovina mnogo gubi.
Sve te objektivne okolnosti teraju Japance da se maksimalno zalažu, da misle, da
rade, da štede.
Osnovna ideologija Japana je konfučijanizam koji se zasniva na čovekoljublju, pravičnosti, znanju, obožavanju kulta predaka i prirode. Kao racionalna životna filozofija zagovara apsolutno poštovanje autoriteta i prilagodjavanje datim prirodnim okolnostima. Ono što im priroda nije dala oni nastoje da stvore svojim radom. Zato je Japan, iako relativno siromašna zemlja u prirodnim bogatstvima, svojim radom i racionalnim ponašanjem uspeo da se svrsta u red privredno najrazvijenijih zemalja sveta.
U svom vrednosnom sistemu Japanci kao dominantnu vrednost ističu - rad. Dok u ostalim zemljama Ijudi rade da bi živeli, Japanci žive da bi radili. Dok većina naroda rad doživljava kao teret i zamor, Japanci ističu da ih rad čini vrednim, osvežava ih i ispunjava im život. Oni su pravi radoholičari koji smisao života nalaze u radu, naporima i trpnji.


PORUČITE RAD NA OVOM LINKU >>> SEMINARSKI
maturski radovi seminarski radovi maturski seminarski maturski rad diplomski seminarski rad diplomski rad lektire maturalna radnja maturalni radovi skripte maturski radovi diplomski radovi izrada radova vesti studenti magistarski maturanti tutorijali referati lektire download citaonica master masteri master rad master radovi radovi seminarske seminarski seminarski rad seminarski radovi kvalitet kvalitetni fakultet fakulteti skola skole skolovanje titula univerzitet magistarski radovi

LAJKUJTE, POZOVITE 5 PRIJATELJA I OSTVARITE POPUST
07:57 PM
Poseti veb stranicu korisnika Pronađi sve korisnikove poruke Citiraj ovu poruku u odgovoru
Nova tema  Odgovori 


Verovatno povezane teme...
Tema: Autor Odgovora: Pregleda: zadnja poruka
  Menadžment malog biznisa - strategijski menadžment derrick 0 1,355 17-09-2013 09:21 PM
zadnja poruka: derrick
  Strategijski menadžment - Menadžment Dzemala 0 2,750 17-04-2011 04:42 AM
zadnja poruka: Dzemala
  Odabrani menadzment -Uslužni menadžment Dzemala 0 2,322 17-04-2011 04:18 AM
zadnja poruka: Dzemala
  Japanski menadžment i teorija Z - ij Dzemala 0 2,258 20-02-2011 05:11 PM
zadnja poruka: Dzemala
  Proces strategijskog menadžment (analiza okruženja) - strategijski menadžment Dzemala 0 3,340 09-09-2010 08:42 PM
zadnja poruka: Dzemala

Skoči na forum: