Problemi na putu održivog razvoja -tržišna privreda i održivost

Strategija održivog razvoja Srbije

Strategija održivog razvoja Srbije zasniva svoja rešenja u skladu sa evropskim integracijama: Strategijom održivog razvoja EU, koja je usvojena 2001. godine i revidovana 2006. godine i Lisabonskom strategijom EU. Strategija održivog razvoja Srbije usklađena je sa Milenijumskim ciljevima UN i Nacionalnim milenijumskim ciljevima razvoja u Republici Srbiji, koje je Vlada Republike Srbije usvojila 2006. godine.

Strategija održivog razvoja Srbije usvaja se u periodu u kojem Republika Srbija sprovodi ili usvaja različite strateške dokumente i/ili akcione planove razvoja kako one koji imaju multisektorski karakter, tako i različite sektorske razvojne dokumente.

Strategija održivog razvoja Srbije polazi od reformskih ciljeva definisanih u strateškim dokumentima koje je donela Vlada Republike Srbije. Strategija je u potpunosti usklađena sa principima i ciljevima koji su usvojeni u Nacionalnoj strategiji Srbije za pristupanje Srbije i Crne Gore Evropskoj Uniji, Strategiji za smanjenje siromaštva, Strategiji privrednog razvoja Republike Srbije 2006–2012. i Nacrtu Nacionalnog programa zaštite životne sredine.

Nacionalna strategija Srbije za pristupanje Srbije Evropskoj Uniji (usvojena 2005. godine), jedan je od strateških dokumenata koji opredeljuje celokupnu državnu politiku u narednom periodu i veoma je značajna za politiku održivog razvoja. Strategija za smanjenje siromaštva (usvojena 2003. godine) predstavlja srednjoročni razvojni okvir usmeren na smanjenje ključnih oblika siromaštva i sadrži analizu uzroka, karakteristika i profila siromaštva u Srbiji, kao i glavne strateške smernice za društveni razvoj i smanjenje broja siromašnih u narednim godinama. Aktivnosti predviđene Strategijom za smanjenje siromaštva usmerene su ka privrednom razvoju i rastu, sprečavanju pojave novog siromaštva usled restrukturiranja privrede i na brigu o tradicionalno siromašnim grupama. Nacionalna strategija privrednog razvoja Republike Srbije 2006–2012. (usvojena 2006. godine) definiše osnovne razvojne prioritete Srbije i načine njihovog ostvarivanja bazirajući rešenja na efikasnoj tržišnoj privredi i povećanju konkurentnosti. Nacrt Nacionalnog programa zaštite životne sredine (nalazi se u proceduri usvajanja) predstavlja osnovni strateški dokument zaštite životne sredine u Srbiji, kojim su definisani opšti ciljevi politike zaštite životne sredine, kao i kratkoročni (2007-2011.), kontinuirani (2007–2016.) i srednjoročni (2012-2016.) ciljevi i instrumenti za dostizanje postavljenih ciljeva.
Strategija održivog razvoja usklađena je i sa postojećim sektorskim strategijama:
1. Nacionalna strategija zapošljavanja;
2. Strategija razvoja energetike Republike Srbije do 2015.;
3. Strategija razvoja poljoprivrede Srbije;
4. Strategija razvoja turizma;
5. Strategija podsticanja i razvoja stranih ulaganja;
6. Nacionalna strategija za rešavanje problema izbeglih, prognanih i interno raseljenih lica;
7. Strategija reforme državne uprave;
8. Strategija razvoja socijalne zaštite;
9. Nacionalna strategija za borbu protiv korupcije;
10. Strategija lokalnog održivog razvoja;
11. Strategija malih i srednjih preduzeća i preduzetništva;
12. Strategija reforme sistema zdravstvene zaštite - Bolje zdravlje za sve u III milenijumu;
13. Strategija razvoja šumarstva;
14. Vodoprivredna osnova Srbije 2002-2012.;
15. Nacionalna strategija upravljanja otpadom;
16. Nacionalni plan akcije za decu;
17. Nacionalna strategija za borbu protiv HIV/AIDS;
18. Strategija za integraciju i davanje novih ovlašćenja Romima;
19. Strategija razvoja stručnog obrazovanja;
20. Strategija razvoja obrazovanja odraslih;
21. Strategija regionalnog razvoja i Akcioni plan.

1.6 Metodologija izrade strategije održivog razvoja


Projekat izrade Strategije održivog razvoja Republike Srbije iniciran je kao direktan odgovor na Svetski samit o održivom razvoju na predlog ambasadora Kraljevine Švedske u Beogradu. Realizacija projekta započeta je u julu 2005. godine kroz saradnju Kabineta potpredsednika Vlade Republike Srbije, Programa za razvoj Ujedinjenih nacija (UNDP) i Švedske agencije za međunarodnu saradnju (Sida), sa osnovnim ciljem da kroz širok participativni proces proizvede Strategiju održivog razvoja Republike Srbije kao sveobuhvatni strategijski razvojni dokument Vlade, zasnovan na postojećem strategijskom okviru Vlade.

U toku izrade Strategije primenjeni metodološki postupak prikazan je i verifikovan u krugovima stručne međunarodne javnosti.

Saglasno međunarodnoj praksi izrada Strategije se odvijala kroz participativni proces, uz angažovanje velikog broja zainteresovanih strana u srpskom društvu. Drugim rečima, potvrđujući dosadašnja saznanja o konceptu održivog razvoja kao procesu koji se zasniva na uzajamnom učenju i povezivanju brojnih iskustava i ekspertiza u jednu sinergiju usmerenu ka unapređenju svih aspekata života, predviđena je izrada Strategije održivog razvoja kroz saradnju i interakciju brojnih relevantnih institucija i zainteresovanih strana srpskog društva, uz nesumnjivu vodeću ulogu Vlade Republike Srbije.

Jedna od glavnih odrednica pri izradi Strategije bio je oslonac na akademsku zajednicu, kako bi se izbegla eventualna politizacija i vezivanje uspešnosti izrade (i primene) Strategije za bilo koju političku opciju. Uspešno rukovođenje izradom Strategije zahtevalo je od samog početka visok nivo političkog senzibiliteta i veštinu iznalaženja opšte prihvatljivih rešenja u situacijama kada su brojne zainteresovane strane imale različite, a često i suprotstavljene stavove o ključnm segmentima izrade Strategije. Pored toga, bilo je neophodno obezbediti i kontinuitet u složenim društveno-političkim odnosima i nametnuti izradu Strategije održivog razvoja kao jednog od prioriteta ne samo aktuelne, nego i buduće Vlade, imajući u vidu činjenicu da je održivi razvoj dugoročan proces, duži od mandata bilo koje Vlade.

Uvodna faza izrade Strategije podrazumevala je, pre svega, upoznavanje mnogobrojnih zainteresovanih strana, pojedinaca i institucija, sa izvornom idejom i konceptom Strategije. Polazna osnova pri izrade Strategije bila je da se uz uvažavanje postojećih usvojenih strategijskih dokumenata nadogradi koncept održivog razvoja koji sinergijski povezuje sve tri komponente – ekonomsku, socijalnu i pitanja životne sredine. U tom cilju, urađena je analiza postojećih sektorskih i međusektorskih strategija koja je dala smernice o daljem toku primene projekta. Usledila su još dva Radna dokumenta: povezanost ekonomskog razvoja i zaštite životne sredine i veze između životne sredine i određenih socijalnih pitanja.

Formirane su tri radne grupe (tri stuba projekta, koji odgovaraju komponentama održivog razvoja - ekonomija zasnovana na znanju, socijalna pitanja i životna sredina) od predstavnika relevantnih institucija, a na osnovu poziva za učešće u izradi Strategije kojeg je uputio Kabinet potpredsednika Vlade. Pored ostalih, poziv za učešće u izradi Strategije upućen je i svim nevladinim organizacijama, među kojima je, u saradnji sa najvećim mrežama nevladinih organizacija, odabrana grupa od devet organizacija najaktivnijih u oblastima održivog razvoja za saradnju na izradi Strategije.

Izrada Strategije počela je održavanjem Nacionalne konferencije o održivom razvoju, marta 2006. godine, sa zadatkom da se putem učešća javnosti i konsultacija sa zainteresovanim stranama i institucijama kreira vizija Srbije 2017. godine i preciziraju prioritetne teme pojedinačnih stubova Strategije. Konferenciji je prisustvovalo 130 učesnika – predstavnika brojnih institucija Vlade, akademske zajednice, poslovnog sveta i nevladinog sektora. Zajedničkim radom i razmenom ideja, iskustava i saznanja, utvrđeni su ključni nacionalni prioriteti i principi na kojima se zasniva Strategija održivog razvoja.

Svaka Radna grupa analizirala je polazno stanje za ostvarenje održivog razvoja za svaku od prioritetnih tema, identifikovala ključne probleme i definisala željeno stanje. Istovremeno Radne grupe su svoj doprinos dale usmeravanju prioriteta i definisanju strateških ciljeva održivog razvoja, kao i načina i i instrumenata potrebnih za pružanje podrške ostvarenju ciljeva. Posebna pažnja posvećena je potrebnom institucionalnom okviru za sprovođenje Strategije. Finansijski plan koji je urađen za primenu Strategije ukazuje na okvirnu količinu sredstava neophodnih za primenu prioritetnih mera koje proističu iz Strategije. Time će se omogućiti dugoročno planiranje postavljenih aktivnosti u budžetu Srbije i obezbediti osnova za dobijanje kredita ili donatorske aktivnosti ubuduće. Detaljni akcioni plan za sprovođenje Strategije će usmeriti aktivnosti i mere za dostizanje utvrđenih ciljeva.