Decentralizacija Srbije

Nova tema  Odgovori 
Podelite temu sa drugarima: ZARADITE PRODAJOM SVOJIH RADOVA
 
Ocena teme:
  • 0 Glasova - 0 Prosečno
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5
 
Autor Poruka
Vesnica Nije na vezi
Posting Freak
*****

Poruka: 2,567
Pridružen: May 2010
Poruka: #1
Decentralizacija Srbije
Maturski. seminarski i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima.

Istorija razvoja organizovanih oblika ljudskog življenja predstavlja neprekidno ciklično smenjivanje centralizovanih I decentralizovanih vidova uređenja društvenih zajednica.
Proistekla iz šireg društvenog procesa diferencijacije upravnih institucija i organizacija, decentralizacija je kompleksan pojam koji u sebi sjedinjuje statičke (kao stanje) i dinamičke (kao proces) karakteristike.
Zbog toga, decentralizacija predstavlja dvosmislen pojam, čije granice, pritom, nisu zadovoljavajuće, definisane. Zapravo, moguće je da upravo ta dvosmislenost doprinosi privlačnosti celog koncepta decentralizacije.
U našoj sredini postoji konfuzija u pogledu poželjnog stepena decentralizacije, što može biti opasno.
Decentralizacija je poput jakog leka – mora biti primenjena u pravom trenutku i pravoj dozi i, ukoliko je usmerena na rešavanje odgovarajućih problema, imaće isceljujuće dejstvo.
Decentralizacija je antipod centralizaciji – drugom obliku organizovanja rada državnih organa odnosno organizacija.
Decentralizacija podrazumeva uvećanje nadležnosti nižih, perifernih državnih organa I nedržavnih institucija, pri čemu ti organi i institucije ostaju, u izvesnoj meri, i dalje podređeni višim upravnim instancama.
Dakle centralizacija i decentralizacija su imanentni odnosi i stanja nadređenosti i podređenosti, jer samo ono što je ustrojeno kao hijerarhijski uređen poredak može biti održivo.
„Podela poslova između hijerarhijski jednakih organa ili institucija, recimo ministarstava složene države i države u njenom sastavu ili između dveju opština, nema veze s decentralizacijom“.
“Podelu na centralizovane i decentralizovane države možemo učiniti s obzirom na to koji subjekti obavljaju najveći deo upravnih poslova”.
Decentralizaciju (prema lat. de i centrum – od centra) treba shvatiti kao “prenos vlasti čije obavljanje ostaje pod prenosiočevim nehijerarhijskim nadzorom”.
Prema Kelzenu centralizacija i decentralizacija su osnovni oblici državnog uređenja i „svi problemi centralizacije I decentralizacije ... u stvari su problemi koji se tiču područja važenja pravnih normi i organa koji ih stvaraju i primenjuju“, a o jednom pravnom poretku i jednoj državi može se govoriti sve dok postoji bar jedna osnovna (centralna) norma koja važi za celu državnu teritoriju.
Predmet ovog rada u nastavku biće decentralizacija Srbije. U sklopu rada biće obrađene sledeće teze:
- koja vrste decentralizacije je primenjena kada je reč o našoj zemlji,
- osnovni zakoni koji regulišu ovu sferu,
- ko odnosno šta su glavni pokretački faktori decentralizacije u Srbiji,
- imali napretka i gde odnosno kojim oblastima kada je reč decentralizacija Srbije,
- glavne prepreke decentralizaciji u Srbiji i
- preporuke za nastavak procesa decentralizacije u Srbiji.

Decentralizacija Srbije

Koja vrsta decentralizacije?

“Oblici u kojima se decentralizacija može pojaviti su:
- teritorijalna i
- neteritorijalna (čiji podvidovi su realna/stvarna i personalna decentralizacija)”.
Kada je teritorijalna decentralizacija (ili samouprava) u pitanju, teritorijalnoj jedinici poverava se vršenje dve tipa poslova:
- prvi iz sopstvenog autonomnog delokruga, najčešće zasnovanog na ustavu i zakonu, i
- drugi iz prenesenog okvira, koje im poveravaju državni organi da ih vrše umesto njih.
Teritorijalna decentralizacija se dalje razvrstava na:
- prostu i
- potenciranu.
Prosta decentralizacija je onaj vid teritorijalne decentralizacije gde su uže teritorijalne celine (recimo opštine) potčinjene samo najvišoj celini – državnom vrhu, a u potenciranom obliku teritorijalne decentralizacije one su potčinjene i hijerarhijski višim teritorijalnim delovima države (na primer regionima).
Suprotno teritorijalnoj, kod realne ili stvarne decentralizacije (ili samoupravljanja) delegira se vršenje određene delatnosti, na primer, sa jednog na drugi centralni organ (uz uspostavljanje odnosa nadređenosti i podređenosti) ili se, prilikom uspostavljanja različitih javno-komunalnih preduzeća, delegiraju poslovi opštine na te organizacije, čime im se, zapravo, poverava vršenje javnih ovlašćenja. Ovom drugom vidu decentralizacije naročito je doprineo razvoj javnih službi.
Kod personalne decentralizacije, radi se delegiranju poslova (najčešće od strane države) jednoj, zajedničkim karakteristikama međusobno povezanoj, grupi lica (pripadnicima iste profesije, religije itd.). Takva grupacija će poverene poslove vršiti preko svojih autonomnih organa (tzv. kulturno-prosvetna autonomija).
Dalje, “decentralizacija se može razvrstati na:
- normativnu,
- upravnu i
- sudsku, s obzirom na to koja je vrsta vlasti predmet prenošenja na decentralizovane celine”.
Blizak pojmovima centralizacije i decentralizacije je i pojam dekoncentracije, koji se u smislu principa rada neke organizacije počeo upotrebljavati sredinom 19. veka.
Pod dekoncentracijom se uobičajeno podrazumevalo „dodeljivanje izvesne samostalnosti nižim, obično mesnim predstavnicima centralne vlasti“. Pojedini autori ovaj proces označavaju i kao „upravnu“ odnosno „zavisnu“ decentralizaciju, dok je prava decentralizacija po njima „nezavisna“. Ovakva podela ima osnova, budući da je i dekoncentracija podvrsta decentralizacije.
Iako je svako od ovih pitanja značajno, odlučujući kriterijum za razlikovanje decentralizacije i dekoncentracije treba tražiti u stepenu personalne vlasti centralne nad nižim upravama. Ukoliko su funkcioneri nižih upravnih jedinica u službi centralne uprave, koja ima pravo samostalno da ih postavlja i smenjuje, tada se može govoriti samo o dekoncentraciji.


PORUČITE RAD NA OVOM LINKU >>> SEMINARSKI
maturski radovi seminarski radovi maturski seminarski maturski rad diplomski seminarski rad diplomski rad lektire maturalna radnja maturalni radovi skripte maturski radovi diplomski radovi izrada radova vesti studenti magistarski maturanti tutorijali referati lektire download citaonica master masteri master rad master radovi radovi seminarske seminarski seminarski rad seminarski radovi kvalitet kvalitetni fakultet fakulteti skola skole skolovanje titula univerzitet magistarski radovi

LAJKUJTE, POZOVITE 5 PRIJATELJA I OSTVARITE POPUST
12:26 PM
Poseti veb stranicu korisnika Pronađi sve korisnikove poruke Citiraj ovu poruku u odgovoru
Nova tema  Odgovori 


Verovatno povezane teme...
Tema: Autor Odgovora: Pregleda: zadnja poruka
  Odliv mozgova iz Srbije derrick 0 2,587 07-08-2013 10:35 PM
zadnja poruka: derrick
  Saradnja fudbalskog saveza Srbije sa državnim i međunarodnim organima derrick 0 2,488 04-06-2013 11:42 PM
zadnja poruka: derrick
  Biljni i životinjski svet Srbije Maja 0 3,677 20-07-2012 04:04 PM
zadnja poruka: Maja
  Zaštita retkih ptica Srbije Maja 0 2,823 08-02-2012 11:30 AM
zadnja poruka: Maja
  Stanje kablova i vazdušnih vodova na prugama JP Železnice Srbije Dzemala 0 2,354 01-03-2011 12:24 AM
zadnja poruka: Dzemala

Skoči na forum: