Zaštita retkih ptica Srbije

Zaštita prirode predstavlja multidisciplinarni pristup rešavanju sve brojnijih problema u prirodi (npr. nestanak vrsta, uništavanje predela). Čovek je svojom delatnošću izmenio izgled Zemlje i u znatnoj meri oštetio biosferu. Na ogromnim površinama planete potpuno su uništeni prirodni ekosistemi (šume, stepe, močvare) ili su zamenjeni veštačkim (plantaže, farme, naselja).
Ono malo prirode, koja još postoji kao netaknuta, polako nestaje pod pritiskom čoveka. Najpre je ugrozio šume kao najsloženije i najproduktivnije ekosisteme.
Zaštita biodiverziteta predstavlja skup mera i postupaka kojima se ugrožene biljne i životinjske vrste štite od negativnog čovekovog delovanja.
Ona se sastoji od čitavog niza metoda i radnji koje zalaze u oblast nauke, prava i primenjenih bioloških disciplina (šumarstvo, poljoprivreda, hortikultura, farmacija i sl.) i mogu se grupisati u tri osnovne celine: naučna osnova za zaštitu ugroženih vrsta, pravna zaštita ugroženih vrsta i praktične mere zaštite ugroženih vrsta.
Jedan od prvih i veoma važnih koraka, u zaštiti ugroženih vrsta je određivanje statusa ugroženosti vrsta, što omogućava utvrđivanje obima i uzroka ugroženosti kao i predviđanje konkretnih mera zaštite.
Na osnovu naučnih podataka o stepenu ugroženosti vrsta donose se pravna akta (zakoni, uredbe, naredbe, deklaracije, kodeksi, konvencije, rezolucije, strategije) na međunarodnom ili nacionalnom nivou, na osnovu kojih se različitim vrstama, u zavisnosti od stepena i karaktera ugroženosti dodeljuje odgovarajući nivo pravne zaštite. Praktične mere zaštite ugroženih vrsta: „in - situ„ zaštita, ex - situ zaštita, reintrodukcija, introdukcija, edukacija i prezentacije.
Opstanak mnogih biljnih i životinjskih vrsta danas je ugrožen, mnoge se nalaze pred iščezavanjem, a veliki broj je zauvek nestao.
Prvi i veoma značajan korak u ostvarivanju zaštite jeste evidentiranje ugroženih vrsta flore i faune. Tome služe takozvane Crvene knjige. One predstavljaju naučno-stručne publikacije u kojima su navedene sve vrste organizama koje podležu zaštiti prema međunarodnoj klasifikaciji stepena ugroženosti:
- vrste pred istrebljenjem;
- vrste u opasnosti od istrebljenja;
- ranjive (osetljive vrste);
- retke vrste.
Retke i ugrožene vrste su zaštićene zakonom. Proglašavanjem njihovih staništa za stroge prirodne rezervate, u kojima vlada poseban režim i u kojima je aktivnost ljudi svedena na najmanju meru, predstavlja najefikasniji način zaštite ugroženih vrsta. Najsloženiji, ali i najobuhvatniji oblik zaštite prirode su nacionalni parkovi, u čijem se okviru nalazi veći broj rezervata.
U svetu je takođe formirana i Crna knjiga u kojoj je popis više hiljada vrsta biljaka i životinja koje je čovek, nažalost, istrebio svojim bahatim, pohlepnim i nemarnim ponašanjem. Da bi se zaštitile ratke i ugrožene organske vrste osnovni uslov je zaštita njihovih prirodnih staništa, što se ostvaruje na više načina:
- evidentiranje ugroženih vrsta kroz, već pomenute, Crvene knjige;
- zaštita Zakonom;
- proglašavanje staništa zaštićenih vrsta za stroge prirodne rezervate gde je aktivnost čoveka minimalna,
- formiranje nacionalnih parkova kao najobuhvatniji vid zaštite.
Predmet ovog rada biće zaštita retkih ptica u Srbiji. Osnovni cilj rada jeste da prikaže i objasni pojam i sadržinu zakonskih i drugih mera zaštite retkih ptica u Srbiji.

UVOD
1 Zaštita retkih ptica Srbije 4
1.1 Retke ptice Srbije 4
1.2 Mere zaštite retkih ptica 5
ZAKLJUČAK 9
LITERATURA 10