Odliv mozgova iz Srbije

Reč "kapital" za veliki broj ljudi predtavlja gotovinu, bankovni račun, preduzeće, deonice ili nekretnina. Zaista, sve to i jesu oblici kapitala i sredstva koja su rezultat prihoda tokom vremena. Međutim, postoje i nematerijalni oblici kapitala. Znanja i veštine takođe predstavljaju oblik kapitala. Kao i ostale imovine, oni se najčešće gledaju kao rezultat dividende kroz vreme. Obrazovanje i obuka (kao i izdatak na zdravlje) se smatraju ključnim investicijama s obzirom na formiranje ljudskog kapitala. Oni će stvoriti privatni povraćaj i dobit, odnosno, u kasnijoj fazi će rezultirati boljim zapošljavanjem i dovesti do većeg dohotka. Oni se takođe vide kao presudni faktori koji utiču i od značaja su za obavljanje nivoa nacionalne ekonomije. Budući da je rast u današnjem društvu i privredi na mnogo višem stepenu nego ranijih godina, usled brojnih inovacija, time se i znanje, kao i ulaganje u znanje smatra važnijim nego ikada.

Najznačajniji resurs današnjice je znanje. A kako i ne bi bilo, kad je dokazano da je ukupno ljudsko znanje nastalo od 1900. godine udvostručeno do 1950. godine. Od tada se celokupno ljudsko znanje udvostručava svakih pet do osam godina. Ovaj fascinantan podatak, osim što sam po sebi predstavlja zanimljivost, ima neslućene implikacije na naš svakodnevni život, privatni i poslovni. Na privatnom planu ova „eksplozija” znanja ima za posledicu da zemlje i pojedinci kojima su novoosvojena znanja na raspolaganju stiču velike potencijale za kontinuirano povećanje životnog standarda, kvaliteta života i bogatstva uopšte. Na poslovni život pojedinca, organizacije, države i sveta posmatrano u celini, ove ogromne, ubrzane i svakodnevne promene utiču na način koji će u svakom pogledu i značajno izmeniti dosadašnji način života.

UVOD 1
1.1 Odliv mozgova 3
1.1.1 Uloga obrazovanja 5
1.1.2 Permanentna edukacija 5
1.2 Srbija kao društvo znanja 6
1.3 Odliv mozgova iz Srbije 8
ZAKLJUČAK 15
LITERATURA 16