Daglas Nort - noinstitucionalna ekonomska teorija

Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.

Daglas Nort (Douglass C. North) jedan je od najuglednijih ekonomista XX veka i sigurno jedan od najznačajinijih živih ekonomista. To više znači nego reći da je dobio Nobelovu nagradu za ekonomiju, što se desilo 1993. godine, jer su tu nagradu dobijale i neki autori čije su intelektualne sposobnosti bile skromne.
Nort je rođen 1920. u Kejmbridžu - SAD, gde je njegov otac imao osiguravajuću firmu. Usled poslovnih porodičnih seoba Nort se školovao u raznim mestima i zemljama (Otava u Kanadi, Lozana u Švajcarskoj, Njujork u SAD).
Iako je kao student bio primljen na Harvard, Nort je zbog preseljenja porodice studirao političke nauke, filozofiju i ekonomiju na University of California u Berkliju. Tamo je čak postao ubeđeni marksista i studentski aktivista, usled čega su studije trpele, jer je prema sopstvenim rečima - bio više nego prosečan student. Tada još nije imao jasnu predstavu šta bi radio u životu i zato je odlučio da ide u vojsku, gde će u mornarici provesti naredne tri godine. Tek po izlasku iz vojske, gde je pročitao izvestan broj rasprava, odlučio je da ne bude fotograf nego ekonomista i krenuo je na studije ekonomije na istom univerzitetu. Amerika u to vreme i inače nije imala velika imena u ekonomiji, sem vrlo retkih kao što su Frenk Najt, Armen Alhijan ili Ronald Koaz.



Nort kaže da je na studijama naučio dosta činjenica ali skoro ništa o ekonomskoj teoriji. To će početi tek kada je dobio posao asistenta na Univerzitetu u Vašingtonu u Sijetlu. Početkom 1960 – ih Nort je pokrenuo dodiplomske studije ekonomske istorije na Univerzitetu Vašington na kome će ostati pune 33 godine.
Odlučujući obrt u Nortovom intelektualnom razvoju desio se 1966. godine kada mu se činilo da je počeo da shvata da neoklasična teorija nije u stanju da objasni promene koje su se zbivale u evropskim zemljama od Srednjeg veka nadalje.
Predmet ovog rada biće Daglas Nortova noinstitucionalna ekonomska teorija.

Daglas Nort – noinstitucionalna ekonomska teorija

Knjige Institutional change and American economic growth (1971), koau- torski a Lensom Dejvisom (Lance Davis) i The rise of the Western world: A new economic history (1973), koautorski sa Robertom Tomasom (Robert Thomas) predstavljale su dalje Nortove korake u preispitivanju neoklasike, ali i pokušaje da se razviju alternativna analitička sredstva i objašnjenja. Na taj način je nastala nova ekonomska teorija, noinstitucionalna teorija.
Nort kaže da mu je posebno zabrinjavajuća stvar bila što se iz neoklasične perspektive nije moglo objasniti da neke privrede dugoročno postižu loše rezultate. Ako su individualne preferencije važne, kaže Nort, ako se ljudi odlučuju u svetlu svojih preferencija i datih formalnih i neformalnih ustanova (pravila), onda malo znaće neoklasične pretpostavke da su akter:
- racionalni,
- da imaju potpuna saznanja,
- da se ponašaju kao maksimizatori, itd.
Ta razmišljanja su bila uvod u istraživanje, zašto institucionalna rešenja daju različite rezultate u raznim zemljama, kao i u traženje načina koji će na generalniji način objasniti ekonomske rezultate u svetlu institucionalnih rešenja U knjizi Structure and change in economic history Nort konačno napušta pretpostavku da su ustanove po definiciji efikasne i istražuje zašto se u mnogim zemljama održavaju neefikasna pravila i ustanove.
Objašnjenja koja je tamo davao međutim, nisu bila nespojiva sa neoklasikom, jer bi se moglo reći da država proizvodi pravila koja ne stimulišu ekonomski rast.
Kao što se može videti, Nort je sporo savladao neoklasičnu teoriju, a kada je to učinio onda je veoma sporo raskidao sa njom. To je razumljivo u svetlu okolnosti da nema smisla ostavljati neku teoriju, dok se nema valjana alternativa.
Northovo udaljavanje od kliometrije počinje već početkom 1970-ih kada razvija teoriju institucija kao proširenje neoklasičnog programa što ga čini i jednim od osnivača nove institucionalne ekonomije. Nezadovoljstvo neoklasičnim teorijskim okvirom, postaje očiglednim. U gotovo manifestnom tonu, on kaže ekonomista ne samo da je prihvatio ukuse, tehnologiju i stanovništvo kao dane, već je jednako tako kao dana uzeo temeljna pravila donošenja kako tržišnih tako i netržišnih odluka. Što se toga tiče, teorija nije prepoznala mogućnost da se ekonomske odluke donose političkim procesom. Informacije se pretpostavljalo savršenima i besplatnima. Ovo je jedna zastrašujuća zbirka nedostataka.
North će ubrzo prepoznati značaj ekonomske organizacije društva za njegovu uspešnost. U traganju za novim teorijskim okvirom iznići će interes za bavljenje institucijama i institucionalnom promenom, a North će se profilirati kao jedan od pionira nove noinstitucionalne ekonomije. Noinstitucionalna ekonomska teorija se oslanja na pionirski doprinos Ronalda Coasea.
Tematiziranje transakcionih troškova ostat će trajnim središnjim momentom Northove teorije institucija i institucionalne promene. Ali i kritičnom tačkom: oni su određujući za pojavu institucija.
S druge strane, institucije su, zajedno tehnologijom, i izvor transakcijskih troškova - ekonomskih i političkih. To je izvorom i značajne kontradikcije koja je inherentna samom pristupu ove noinstitucionalne ekonomske teorije.