Centralizacija i decentralizacija u upravljanju-razlozi za i protiv

Sadržaj
UVOD 3
DECENTRALIZACIJA 3
ZAKLJUČAK 5
LITERATURA 6


UVOD

Organizovanje je aktivnost menadžmenta koja obezbeđuje skladno povezivanje ljudi koji pribavljaju,raspoređuju i koriste sredstva za rad i materijal u cilju uspešnog poslovanja preduzeća.

Iz navedene definicije proizilazi zaključak da se organizovanje zasniva na podeli rada između učesnika u procesu poslovanja preduzeća. Na toj osnovi ukupno poslovanje preduzeća raspoređuje se na pojedine grupe radnika,a zatim i na pojedince. Time se postiže specijalizovanje grupe i pojedinca za određene poslove,čime se omogućuje povećanje efikasnosti ukupnog poslovanja. Međutim, tako nastala podela rada nužno iziskuje koordinaciju između radnih grupa,ali i između pojedinaca u radnim grupama,pa se u nadležnosti organizovanja
javljaju i aktivnosti koordinacije.

Organizovanjem se različitim pojedincima u preduzeću dodeljuju poslovi,utvrđuju se odnosi između pojedinačnih zadataka i koordiniraju se aktivnosti u realizaciji ciljeva preduzeća. Elementi procesa rada se organizovanjem grupišu i raspoređuju u odgovarajuće organizacione celine (odeljenja,službe,sektore i sl. ),a uspostavljanjem odnosa između tih celina formira se organizaciona struktura preduzeća. Osim toga organizovanjem se određuje stepen slobode delovanja menadžera na različitim nivoima upravljanja,naime menadžeri višeg nivoa prenose ovlašćenja,odnosno delegiraju autoritet neophodan za upravljanje na menadžere nižeg nivoa. Delegiranje autoriteta i nadležnosti kao i organizacija posla su tesno povezani sa decentralizacijom.


DECENTRALIZACIJA


U nastojanju da se što širi krug stručnih kadrova uključi u odlučivanje o poslovanju preduzeća,ali i u snošenje odgovornosti za uspešnost u ostvarivanju planiranih ciljeva,primenjuje se postupak decentralizacije upravljanja. Time se funkcija menadžmenta iz jednog centra raspoređuje na pojedine segmente preduzeća,kojima se daje određeni stepen samostalnosti u poslovanju.

Proces decentralizacije sprovodi se po pravilu:
- prenošenjem ovlašćenja i odgovornosti sa menadžera višeg nivoa na njima podređene menadžere,i
- raščlanjavanjem poslovanja preduzeća na relativno osamostaljene poslovne jedinice.

Ovi postupci se obično kombinuju mada se ponekad primenjuje samo jedan od njih,što zavisi od veličine preduzeća i složenosti njegovog poslovanja. U manjim preduzećima proces decentralizacije sprovodi se,obično,prenošenjem dela nadležnosti i odgovornosti sa nadređenih menadžera na podređene menadžere. U većim preduzećima,proces decentralizovanja sprovodi se raščlanjavanjem ukupne poslovne aktivnosti na relativno osamostaljene organizacione jedinice,za čije funkcionisanje su odgovorni njihovi menadžeri.
Procesi decentralizacije doprinose rasterećenju top-menadžmenta od brige o neposrednim poslovnim aktivnostima u pojedinim delovima preduzeća,kao i podsticanju menadžera srednjeg nivoa (menadžera departmana ili diviziona) da se zalaže za što uspešnije obavljanje poslova u svojim organizacionim jedinicama.
Razvoj decentralizacije upravljanja poslovanjem preduzeća uslovljen je podelom rada i specijalizacijom kadrova za određene strukture i poslove. Zato koncept decentralizacije počinje da se sve intenzivnije primenjuje u uslovima industrijalizacije,kada u poslovanju preduzeća nastaju potrebe za višim nivoima stručnosti u pojedinim područjima rada. Vlasnici preduzeća ili top-menadžeri zbog toga ne mogu centralizovano,odnosno samostalno donositi odluke o ciljevima složenog poslovanja i koordinirati rad stručnjaka različitih kvalifikacionih profila.

Sve snažnija konkurencija na tržištu podstiče preduzeća na što veću racionalnost korišćenja kadrovskih potencijala. Zato je top-menadžment preduzeća upućen da u proces brige o uspešnosti poslovanja uključi što širi krug stručnih kadrova,a naročito profesionalnih menadžera nadležnih za određeni segment privređivanja.
Uspešna decentralizacija uslovljena je uvažavanjem određenih principa prema kojima se uspostavljaju odnosi između top-menadžmenta i menadžera organizacionih jedinica. Ovi principi mogu se svesti na sledeće:

- precizno definisanje uloge top-menadžmenta,

- centralizovanje kontrole i merenja učinka menadžera diviziona,odnosno organizacionih jedinica,
- precizno definisanje nadležnosti organizacionih jedinica i

- uspostavljanje sklada između decentralizacuje i centralizacije.

Svaki od navedenih principa neophodno je posebno uvažavati i skladno ih primenjivati u procesu decentralizacije.
Definisanje uloge top-menadžmenta podrazumeva precizno razgraničenje nadležnosti upravljačkog vrha preduzeća od nadležnosti menadžera organizacionih jedinica,odnosno diviziona. Prilikom formiranja departmana ili diviziona,top-menadžment zadržava u svojoj nadležnosti strateške odluke a oslobađa se operativnih poslova. To podrazumeva da svaki segment organizacione strukture preduzeća ima jasno određenu odgovornost prema upravljačkom vrhu.
Princip centralizovanja kontrole i merenja učinka menadžera organizacionih jedinica treba da obezbedi top-menadžmentu nadzor nad poslovanjem osamostaljenih delova preduteća kao i podsticanje podređenih rukovodilaca na što veća zalaganja. To se postiže preuzimanjem kontrolne funkcije u nadležnost top-menadžmenta.
Radi ostvarivanja skladnih odnosa precizno su definisane nadležnosti i odgovornosti menadžera nižeg hijerarhijskog nivoa. Zato se menadžerima odganizacionih jedinica (sektora ili diviziona) dodeljuju ovlašćenja u njihovom delokrugu. Na taj način izbegava se sukobljavanje nadležnosti između top-menadžmenta i menadžera pojedinih poslovnih jedinica,posebno u vezi sa nastupanjem na tržištu.
Uspostavljanje sklada između decentralizacije i centralizacije neophodno je ostvariti i radi korišćenja prednosti i izbegavanja nedostataka jednog i drugog procesa,kada se kombinovano primenjuju u organizovanju funkcije menadžmenta.
Poslovne jedinice kao segmenti organizacione strukture preduzeća formiraju se na principima decentralizacije upravljačke funkcije. Ovaj proces segmentacije poslovanja preduzeća spovodi se u cilju povećanja efikasnosti njegovog privređivanja. Sastoji seu „dekomponovanju“ organizacione strukture preduzeća na relativno samostalne podsisteme koji predstavljaju poslovno zaokružene celine. To znači da se na nivou ovih poslovnih jedinica može posebno planirati rezultat poslovanja izražen u vidu profitaili neke druge vrste učinka (obim proizvodnje,finansijskog rezultata i sl. ).
Decentralizovanje funkcije mnjnadžmenta primenjuje se da bi se menadžeri poslovnih jedinica podstakli na interno preduzetništvo. To se može, objasniti nastojanjem da se što više doprinese uvećanju profita preduzeća kao celine.

ZAKLJUČAK

Organizacija proizvodnje izučava i rešava: podelu rada,planiranje proizvodnje,pripremu rada,realizaciju proizvodnje i kontrolu proizvodnje.

Savremeni privredni i ukupni društveni razvoj uslovio je potrebu uključivanja što šireg kruga kadrova u odlučivanje i snošenje odgovornosti za poslovanje preduzeća. Time se doprinosi racionalnijem korišćenju radnih sposobnosti i raspoloživih sredstava za proizvodnju. Zato se pristupa sprovođenju decentralizacije upravljanja poslovanjem preduzeća,što omogućuje podsticanje inicijative svih zaposlenih u vođenju brige o uspehu preduzeća.

Podelom rada na individualne izvršioce omogućuje se specijalizacija radnika za određenu vrstu posla. Obučavanje radnika za jednostavniji posao traje kraće i manje košta. Složeniji zadatak zahteva duže vreme i veće troškove učenja. Pored toga,specijalizacuja radnika za određene poslove omogućuje obavljanje ukupnog zadatka preduzeća za kraće vreme. Specijalizacija proizvodnje na današnjem stepenu razvoja tržišta i sredstava za proizvodnju dovoljno je u teoriji izražena,a u praksi proverena i potvrđena kroz dovoljno veliki vremenski period. Na to ukazuje i narastanje broja specijalizovanih preduzeća u odnosu na univerzalne oblike proizvodnje. Specijalizacija je merilo za racionalno poslovanje ne samo jednog preduzeća već i čitave nacionalne privrede.