Budizam - između filozofije i religije - filozofija

Maturalni i diplomski radovi iz biologije,filozofije , ekologije, fizike, geografije, Istorije i hemije.


Настала на почетку развоја људског рода, религија се вековима формирала на основу неадекватног одраза реалних и објективннх процеса у природи и друштву, па су религијске представе и веровања, као и догме створене о њима, учвршћене у свест људи, фиксирани у сећање покољења, постале део културног потенцијала народа једне земље, па чак и многих земаља.Пре неколико векова, земље Истока, у првом реду Средњег ( Индија ) и Далеког ( Кина ) су биле форсирано проучаване од стране првих европских ориенталиста. Што су дубље понирали у саму срж земаља, што су више сазнавали, утолико су јасније уочавали разлику између култура земаља Истока и уобичајених норми и принципа живота у Европи.
У животу друштва, у историји и култури народа земаља Истока, религија је играла веома значајну улогу : хришћанство и ислам, хиндуистички будизам и конфучијанство као религије, а са њима и доктрине типа таоизма, шинтоизма или ђаинизма, су формирали " лик " одређене цивилизације, где се одражава религиозност и дубља везаност савременог Истока за традицију у односу на Запад.

Корени блискоисточне и европске религијске традиције произилазе из једног општег извора, с јединственом структуром мишљења, основним појмовима и вредносним оријентацијама, при чему су потпуно различита од индијске с карактеристичним духом филозофске анализе, истанчане апстракције мисли, с упечатљивом праксом аскезе и јоге, од културе која наилазе на проблеме онтогенезе, тежи ка исконском јединству макро и микро - космоса, природе и човека... Коначан циљ сталног истраживања разума и придржавање основних начела једне такве културе биоје ослобођење од тегоба пролазног живота, спасење у великој пустоши и вечном непостојању које се налази изван апсолутне реалности - постизање магловите, али жарко жељене нирване...