Koji drugi činioci imaju udela u promenama koje su opisali Peterson, Berger i Lopez

Maturski. seminarski i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima.

Autori Berger, Peterson i Lopez su radili različita istraživanjima vezana za muziku, muzičku industriju i sl. U tim istraživanjima oni su došli do izvesnih zaključaka i konstatacija.
Neka od pitanja na koja su ovi autori već došli do odgovora biće detaljnije razmatrana u nastavku rada.
Teze ujedno i pitanja koja će biti obrađena u okviru ovog rada su:
- koji drugi činioci mogu da imaju udela u promenama koje su opisali Peterson, Berger i Lopez?
- na primer, da li se publika promenila od 1948. godine pa do danas?
- da li su se muzičari promenili?
- odakle potiču nove ideje?

Koji drugi činioci mogu da imaju udela u promenama koje su opisali Peterson, Berger i Lopez ? Na primer, da li se publika promenila od 1948 do danas? Da li su se muzičari promenili? Odakle potiču nove ideje?

Koji drugi činioci mogu da imaju udela u promenama koje su opisali Peterson, Berger i Lopez?

Berger i Lopez su proučavali uticaj struktura industrije kulture na umetničke proizvode koje proizvodi.
Lopez je proučavao popularnu muziku u periodu između 1969. godine i 1973. godine.
Svo troje autora je došlo do izvesnih zaključaka vezanih za muziku koju su proučavali. Posledica proučavanja Bergera i Lopeza jeste nastanak i razvoj tzv. oligopolnog modela. Za razliku od njih, Lopez je u zaključcima svojih istraživanja došao do konstacija da se pomenuti model ne može u potpunosti održati, odnosno doveo je u pitanje njegovu validnost. Zapravo Lopez je u svojoj studiji, kritikovao rad Bergera i Lopeza.
Po Bergeru i Petersonu, industrija muzike prolazi kroz cikluse koncentracije i konkurencije i čitav period se može podeliti u pet faza. U svakoj od faza ključni faktor uticaja i promena u muzici jeste vertikalna integracija.
U prvoj fazi modela Bergera i Petersona, vertikalna integracija je velika, pa posledično tome muzika postaje homogena. U drugoj fazi nivo vertikalne integracije je nizak, tako da dolazi do narušavanja kvaliteta muzike. Navedeni trend je karakterističan i za narednu odnosno treću fazu modela. Četvrta i peta faza se odlikuje povećanjem nivoa vertikalne integracije što delom uslovljava promenu kvaliteta muzike na bolje.
Lopez tvrdi suprotno od Bergera i Petersona. Po Lopezu muzika posmatrana sa aspekta inovativnosti i raznolikosti nije u jednoj od opisanih faza ne postoje homogena.
Međutim, ono oko čega se definitivno slažu i Berger i Peterson i Lopez jeste da najviše udela u nastalim promenama pripisuje sledećem:
- novoj strategiji muzičkih producenata,
- nezadovoljstvu publike,
- razvoju novih muzičkih i TV kanala,
- nastanku velikih muzičkih kuća,
- pojava ploča, kaseta, CD – a,
- promeni načina distribucije nosača zvuka,
- smanjenoj povezanosti sa filmskom industrijom,
- povećanoj kokurentnosti među muzičkim kućama i izvođačima.
- promeni u sadržaju pesama i dr.
Berger, Peterson i Lopez su naveli gotovo sve bitne faktore koji su imali i mogu imati udela u promenama u muzici a u neke dodatne faktore mogu se svrstati:
- razvoj novih i potpuno drugačijih pravaca u muzici, odnosno novih trendova u muzici i muzičkoj industriji,
- muzika se sve više gleda a ne sluša,
- veliki broj nekvalitetnih izvođača,
- smanjena kreativnost,
- monopol,
- težnja za kvantitetom a ne kvalitetom muzike,
- isključiva i ciljana profitabilnost muzičkih kuća,
- veća očekivanja i zahtevnost publike i sl.

Na primer, da li se publika promenila od 1948 do danas?

U periodu od 1948. godine pa do danas, publika odnosno njen ukus se bitno promenio. Autori su u svojim studijama u tom pogledu razlikuju nekoliko perioda promena koje se dešavaju kod publike i to:
- prvi period od 1948. do 1955. godine,
- drugi od 1956. do 1959. godine,
- treći od 1959. do 1963. godine,
- četvrti od 1964. do 1969. godine i
- period od 1970. odnosno 1973. godine pa do danas.
U prvom periodu, može se reći da zainteresovanost publike za muziku je postojala ali ne u nekom posebnom izraženo obliku. Isprva je publika slušala muziku iz filmova moglo bi se reći na neki način tipične muzike za to vreme a koja je plasirana publici putem radio stanica. Osim zainteresovanosti za filmsku muziku, publiku je privlačila džez, bluz, gospel, kantri i folk muzika uzivo i to uglavnom na koncertima. Međutim, da je u ovom periodu postojala slaba zainteresovanost publike za pomenutu muziku, govori u prilog i podatak da je:
- muzika imala homogeni karakter,
- tekst pesama bio je ujednačen kao i
- bilo jako malo novih izvođača.
Ovakve tendencije kada je u pitanju publika trajale su od 1948. do 1955. godine.
U narednom periodu, između 1956. i 1959. godine ukus publike je radikalno promenjen. Zainteresovanost ostaje ista kada su u pitanju muzički pravci dakle, i dalje je aktuelan džez, bluz, kantri muzika ali je promenjena zainteresovanost za oblike njenog plasiranja. Ljudi ne žele više da odlaze u bioskope, i slušaju mjuzikle, na primer, već žele snimljenu muziku. Najveći udeo za