Problem umetnosti i lepote

Maturski, seminarski i diplomski radovi iz likovne kulture.

Filozofija se od najranijih vremena bavila pitanjem „Šta je prauzrok svega?“ i upravo u tom večitom, neizrecivom pitanju crpi svoje postojanje. Još jedan od problema kojim se bavi filozofija jeste problem umetnosti. Filozofska disciplina koja se bavi tim pitanjem jeste estetika. Ona ispituje lepo u umetnosti, a po nekim estetičarima i u prirodi. Njen zadatak je i da ispita preduslove i kriterijume umetničkog prosuđivanja, stvaranja i doživljavanja, ali i smisao, vrednost i suštinu umetničkog. Međutim, potrebno je istaći činjenicu da se svakodnevni govor o lepom razlikuje od filozofskog govora i upotrebe istih pojmova, jer je današnji pojam o lepom potpuno pomeren i gubi svaki smisao. Lepo je izgubilo svoj značaj, a titulu lepog sada nose kič i šund. Ovim poslednjim osnovnim problemom filozofije bavili su se najpre starogrčki filozofi Platon i Aristotel, zatim su taj problem razmatrali i Kant, Šeling, Hegel, pa na kraju Jaspers i Hajdeger. Svi ovi filozofi su od umetnosti očekivali da ih dovede do bića, a u predstojećem tekstu ćemo videti i kako.

Umetnost i lepota kao sredstvo dosezanja do bića:
Ovim pitanjem danas se bavi profesor dr Sreten Petrović koji u svojoj knjizi Estetika (Čigoja štampa, 1994, 1996.) kaže: „ Postaviti pitanje šta je umetnost zapravo nije ništa drugo do pitati se šta je Biće i kako se ono u umetnosti i kroz njenu strukturu pojavljuje.“

PLATON

Kao što je već pomenuto, među prvim filozofima koji su se bavili ovim problemom, bio je Platon. Za Platona postoje dve najdublje istine, tako reći dve Tajne bića, a to su razumska- to je ona istina koja je dostupna filozofima, i poetska- ona koja se otkriva u nadahnuću, tj. ekstazi. On u jednom od svojih dela kaže da pesme nisu ljudsko delo već božansko, i da su pesnici tumači bogova, da su oni ustvari oruđe koje je bog izabrao, ili drugačije rečeno sredstvo preko koga govori bog. On je smatrao da se pesnici u momentu nadahnuća prenose u drugi svet i tamo slušaju viši govor, tj. boga a zatim to prenose u stihove. Po Platonu, što je izložio u svom delu, pod nazivom Država, oduvek je postojala nesuglasica između filozofije i pesništva. Nesuglasica je izazvana time što pesnik otkriva metafizičku istinu bića, dok filozof ne stiže tako daleko, on je može otkriti samo kroz ideju istine, lepote i dobrote. Istina pesnika je znatno dublja, jer on učestvuje u samom biću, a filozof samo vidi izgled bića kroz ideje apsolutne istine, lepote i dobrote.