Psihološke teorije umetnosti

Umetnost može da budi najdublje emocije ljudi, pruža zadovoljstvo, teši u vreme žalosti i tuge, zabavlja, privlači i ubeđuje na raznolike načine. Muzika, pozorišne predstave, slike različitih vrsta, filmovi, serije, romani, poezija, itd, predstavljaju strukture naših osećanja i verovanja. One nam mogu pokazati u na koji način da se orijentišemo i u domenima koji nisu deo racionalnih ili logičnih komponenti naših života. Pogrešno je misliti da umetnost doprinosi isključivo lepoti, zadovoljstvu, nevinim i moralno poštovanim aspektima našeg postojanja. Na ličnom nivou, umetnost hrani naše otvorene i skrivene aspiracije u različitim sferama života u kojima želimo da učestvujemo, koje mogu sadržati mnogo različitih elemenata, od loših do mističnih. Doživljaj umetničkih dela direktno je uslovljen društvenim kontekstom u kome postoji. Različita osećanja, poput zadovoljstva, agresije, nežnosti, moći, cinizma ili straha, mogu se u određenom periodu deliti sa drugima ili smatrati poželjnim, a mogu naići i na neodobravanje. Od specifičnog društvenog konteksta zavisi šta će ljudi smatrati lepim, zanimljivim, zabavnim ili uzbudljivim. Koncept intresovanja je verovatno primereniji analizi kulturnih potreba od bazičnih određenja teorije potreba (hrejologije), pa se stoga u angloameričkoj teorijskoj kulturološkoj literaturi, kao odrednica potreba, često upotrebljava i pojam "kulturna interesovanja".

Postojanje umetničkih potreba i nužnost da se one zadovolje pretvorilo je umetničko stvaranje u umetničku delatnost koja se može definisati kao organizovani način permanentnog zadovoljavanja umetničkih potreba. S jedne strane postoji stvaralački princip, a s druge strane princip umetničkog doživljaja i uslova pod kojima je on moguć. Doživljajne estetske potrebe receptivnog tipa nastaju pri susretu publike sa umetničkim delom. Nastaju aktiviranjem emocionalnog kompleksa ličnosti u dodiru sa estetičkim predmetom, koji u sebi sjedinjuje izvorno emocionalno i intelektualno stanje stvaraoca sa određenim estetskim načinom saopštavanja – sa određenim stilom i jezikom, sa posebnom koherentnom formom. Ove kulturne potrebe zadovoljavaju se potom kroz otkrivanje jednog od mogućih smislova umetničke poruke koju je u delo utkao stvaralac.

UVOD 3
1 “Primitivna” i narodna umetnost 4
2 Psihološka analiza kreativnosti 8
ZAKLJUČAK 12
LITERATURA 14