Svetska ekonomska kriza 1929.

Maturski. seminarski i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima.

U ovom maturskom radu obrađene su najznačajnije svetske ekonomske krize koje su ostavile posledice kako na tržište na kojem su nastale, tako i na globalno tržište. Svaku od kriza prate određeni poremećaji koji su se odrazili na 3 najznačajnija ekonomska faktora u svakoj ekonomiji: naftu , zlato , valutu (dolar).

Neke od kriza su izazvane tržišnim neravnotežama (Velika Depresija 1929.),neke ratovima ( Irak) ,a neke jednostavno višom silom (Uragan Katrina).

U prvom delu rada govorit će se o Velikoj ekonomskoj krizi koja je zahvatila SAD tokom 1929-1933.Međutim kriza nije imala efekte samo na Ameriku , njene posledice su se većim delom osjećale i u Evropi.

U drugom delu bit će govora o krizi koja se pojavila 70-tih godina i koja je definitivno promijenila vanjskotrgovinsku politiku SAD.Riječ je o naftnoj krizi 70-tih.

Treći dio govori o tragičnom događaju koji je zadesio Ameriku 11. septembra 2001.god.Poslije terorističkog napada na SAD uslijedio je niz ekonomskih poremećaja.Neki od tih poremećaja su izazvali i 4 krizu:Rat u Iraku.

I u poslednjem delu govorit će se o najnovijoj prirodnoj ali i ekonomskoj katastrofi:Uragan Katrina!Kobna Katrina je došla kao kap ulja na već razbuktanu ekonomiju SAD-a.

Jedno je sigurno.Svaka od ovih kriza je ostavila traga u ekonomiji sveta.Neke su prevladane , a s nekim se još mnoge ekonomije bore.

TOKOM PRVOG SVETSKOG RATA

Tokom I Svetskog Rata obe ove industrije su dosta unaprijedile svoju tehniku i poslovanje. Bila je velika potražnja za njihovim proizvodima zbog potreba rata pa su se sve češće otvarale tvornice koje su počinjale proizvoditi delove za ove industrije.U fabrikama su radili visoko obučeno osoblje a infrastruktura za ove proizvode je bila izgrađena i spremna.Farme i poljoprivreda je bila također značajna stavka tokom I Svetskog Rata i vlada je podsticala poljoprivrednike da kupuju više zemlje i više proizvode jer je trebalo „nahraniti“ i Evropu.Ali nakon rata država je prestala da podržava farmere,cene njihovih proizvoda su padale,a oni su sve više i više ulazili u nove dugove.Tako da je cijela ekonomija zemlje zavisila od ove 2 industrije.Ako i jedna od njih zaostane ,zaostala bi i ekonomija.Razlog zašto su na kraju i ove 2 industrije propale je jednostavan:ljudi nisu mogli kupit više auta ili radija(kad ih već imaju) pa se ni industrije nisu mogle širiti.

Poslednja velika nestabilnost ekonomije SAD-a je bio u lošoj distribuciji internacionalnog bogatstva.Dok je amerika uživala u prosperitetu 20-tih dotle se evropa borila da preživi posledice I Svetskog Rata.Tokom rata SAD vlada je posudila zemljama alijanse 7 mil$,a onda još 3.3 mil $.Amerika je počela posuđivati novac i Njemačkoj.Američki strani krediti su se popeli na 900 mil $ u 1924. i 1.25 mil $ u1928.90% od ovih iznosa je Evropa koristila za kupovinu američkih dobara.

Zemlje kojima je Amerika posuđivalasredstva (Britanija,Italija,Francuska, Belgija,Rusija,bivša Jugoslavija,Estonija,Poljska itd)nisu bile u mogućnosti vratiti ovaj dug.

Skoro svo zlato iz Evrope je odlazilo u SAD(nisu mogli sve poslati jer bi im se valute poljuljale). Ima nekoliko razloga ove nejednake raspodjele bogatstva u svetu.Prvi od razloga je sam rat koji je ostavio mnoge industrije,farme i domove opustošene a drugi razlog je carinska politika SAD-a.

Amerika je uspostavila velike carinske stope kako bi zaštitila domaću proizvodnju od stranog uvoza što je onemogućilo Evropi izvoz njene proizvodnje.SAD su željele da budu „svetski bankar“,da budu najveći proizvođači hrane,industrijskih proizvoda ali i da kupuju što je manje moguće od sveta.Ovaj pokušaj da se zadrži stalno pozitivan platni bilans ubrzo je propao.Evropa nije htjela više otplaćivati zajam Americi ukoliko ne počne kupovati evropske proizvode i snizi carinske stope.Evropa je zavisila od američkih zajmova,a Amerika od kupnje Evropljana.Ovo je smanjilo izvoz američkih proizvoda za 30%.