Budzetski sistem Republike Srbije

Budžet Republike Srbije sastoji se od budžetskih prihoda i primanja i od budžetskih rashoda i izdataka.

Budžetski prihodi i primanja koji pripadaju Republici Srbiji rasporedjuju se i iskazuju se po izvorima u budžetu. Dok se budžetski rashodi i izdaci Republike Srbije, odredjuju po pojedinačnoj nameni u budžetu.

Prihodi i primanja se iskazuju u ukupnom ostvarenom iznosu, dok se rashodi i izdaci iskazuju u ukupnom izvršenom iznosu. Veoma je bitno da budžetski prihodi i primanja budu u ravnoteži sa budžetskim rashodima i izdacima.

U toku godine Vlada ili nadležni izvršni organi lokalne vlasti može raspolagati sredstvima koja su u budžetu ostvarena do isteka tekuće godine.

Korisnici budžetskih sredstava mogu ostvariti obaveze i koristiti budžetsku aproporciju do iznosa koji je utvrdjen za pojedinu namenu u budžetu, odnosno do iznosa aproporcije koja je utvrdjena iskazanih prihoda u budžetu.


JAVNI PRIHODI I PRIMANJA


Javni prihodi i primanja uvode se zakonom, odnosno odlukom skupštine lokalne vlasti a sve u skladu sa zakonom.

Visina javnih prihoda i primanja takodje je utvrdjena zakonom, odnosno aktom nadležnog organa u skaldu sa zakonom.


Vrste javnih prihoda i primanja

U javne prihode spadaju:

1. Porezi
2. Doprinosi za obavezno socijalno osiguranje
3. Naknade za korišćenje dobara od opšteg interesa
4. Takse
5. Samodoprinosi
6. Donacije i transferi
7. Ostali javni prihodi

U primanja države spadaju:

1. Primanja od prodaje nefinansijske imovine
2. Primanja od zaduživanja
3. Primanja od prodaje finansijke imovine i to:

1. Primljene otplate glavnice datih zajmova
2. Primanja od prodaje hartija od vrednosti
3. Primanja od prodaje akcija i udela

Zakonom se mogu uvestisledeće vrste poreza:
1. porez na dodatu vrednost;
2. akcize;
3. porez na dohodak građana;
4. porez na dobit preduzeća;
5. porez na imovinu;
6. porez na nasleđe i poklon;
7. porez na prenos apsolutnih prava;
8. porez na upotrebu, držanje i nošenje određenih dobara;
9. porez na međunarodnu trgovinu i transakcije;
10. drugi porez, u skladu sa posebnim zakonom.

Zakonom se mogu uvesti sledeće takse:
1. administrativne;
2. sudske;
3. komunalne;
4. registracione;
5. boravišna;
6. za posebne proizvode i aktivnosti.
Zakonom se mogu uvesti sledeće naknade za korišćenje dobara od opšteg interesa:
1. naknade za vode;
2. naknade za šume;
3. naknade za puteve;
4. naknade za zemljište;
5. naknada za ribarska područja;
6. naknada za korišćenje turističkog prostora;
7. naknada za korišćenje prirodnog lekovitog faktora;
8. naknada za korišćenje mineralnih sirovina;
9. naknade za zaštitu životne sredine;
10. naknada za korišćenje vazduhoplovnog prostora;
11. naknada za korišćenje radio frekvencija i tv kanala;
12. turistička naknada;
13. druge naknade, u skladu sa posebnim zakonom.

Sredstva ostvarena od naknada koriste se u skladu sa zakonom kojim se te naknade uvode.

Zakonom se uvode doprinosi za obavezno socijalno osiguranje, i to za:
1. penzijsko i invalidsko osiguranje;
2. zdravstveno osiguranje;
3. osiguranje za slučaj nezaposlenosti.

Ostalim javnim prihodima smatraju se:
1. prihodi od kamata;
2. prihodi od davanja u zakup, odnosno na korišćenje nepokretnosti i pokretnih stvari u državnoj svojini;
3. prihodi od davanja u zakup, odnosno na korišćenje nepokretnosti i pokretnih stvari u svojini autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave;
4. prihodi koje svojom aktivnošću ostvare organi i organizacije Republike Srbije, odnosno organi, organizacije i službe lokalne vlasti;
5. prihodi od novčanih kazni izrečenih u krivičnom, prekršajnom I drugom postupku koji se vodi pred državnim organom i oduzeta imovinska korist u tom postupku;
6. prihodi od novčanih kazni izrečenih u prekršajnom postupku za prekršaje propisane aktom skupštine lokalne vlasti i oduzeta imovinska korist u tom postupku;
7. naknade za organizovanje igara na sreću;
8. drugi javni prihodi utvrđeni zakonom.

Primanjima od prodaje nefinansijske imovine smatraju se:
1. primanja od prodaje nepokretnosti i pokretnih stvari u državnoj svojini;
2. primanja od prodaje nepokretnosti i pokretnih stvari u svojini autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave;
3. primanja od prodaje ostalih osnovnih sredstava;
4. primanja od prodaje zaliha;
5. primanja od prodaje dragocenosti;
6. primanja od prodaje prirodne imovine.

Primanjima od zaduživanja i prodaje finansijske imovine smatraju se:
1. primanja od domaćeg zaduživanja;
2. primanja od inostranog zaduživanja;
3. primanja od prodaje domaće finansijske imovine;
4. primanja od prodaje strane finansijske imovine.

Kao sopstveni prihodi budžetskih korisnika i korisnika sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje, u aktu o budžetu, odnosno finansijskom planu, iskazuju se javna sredstva i prihodi koje korisnici ostvare svojom aktivnošću, odnosno prodajom roba i vršenjem usluga, u skladu sa zakonom.Vlada, može propisati uslove, kriterijume i način korišćenja sredstava od prihoda koje korisnici budžetskih sredstava ostvare svojom aktivnošću, odnosno prodajom roba i vršenjem usluga.

4 BUDŽETSKA KLASIFIKACIJA

Budžet se priprema i izvršava na osnovu sistema jedinstvene budžetske klasifikacije.

Budžetska klasifikacija obuhvata ekonomsku klasifikaciju prihoda I primanja, ekonomsku klasifikaciju rashoda i izdataka, organizacionu klasifikaciju, funkcionalnu klasifikaciju, programsku klasifikaciju I klasifikaciju prema izvorima finansiranja, pri čemu:

1. ekonomska klasifikacija prihoda i primanja iskazuje prihode I primanja na osnovu propisa ili ugovora koji određuju izvore prihoda, odnosno primanja;
2. ekonomska klasifikacija rashoda i izdataka iskazuje pojedinačna dobra i usluge i izvršena transferna plaćanja;
3. organizaciona klasifikacija iskazuje rashode i izdatke po korisnicima budžetskih sredstava, sa raspodelom aproprijacija između korisnika;
4. funkcionalna klasifikacija iskazuje rashode i izdatke po funkcionalnoj nameni za određenu oblast i nezavisna je od organizacije koja tu funkciju sprovodi;
5. programska klasifikacija iskazuje klasifikaciju programa korisnika budžetskih sredstava;
6. klasifikacija rashoda i izdataka prema izvorima finansiranja iskazuje prihode i primanja, rashode i izdatke prema osnovu ostvarenja tih sredstava.

Ministar bliže uređuje budžetsku klasifikaciju, koju primenjuju Republika Srbija i lokalna vlast, korisnici budžetskih sredstava i korisnici sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje u pripremanju finansijskih planova.

5 UTVRĐIVANJE SUFICITA I DEFICITA

Iznos ukupnog fiskalnog suficita i način njegovog raspoređivanja utvrđuje se zakonom o budžetu Republike Srbije, odnosno odlukom o budžetu lokalne vlasti.

Iznos ukupnog fiskalnog deficita i način njegovog finansiranja utvrđuje se zakonom o budžetu Republike Srbije, odnosno odlukom o budžetu lokalne vlasti.

Konsolidovani budžet opšte države i ukupni fiskalni suficit, odnosno ukupni fiskalni deficit opšte države utvrđuje se u Memorandumu.


BUDŽETSKI KALENDAR

Postupak pripreme i donošenja budžeta i finansijskih planova organizacija za obavezno socijalno osiguranje izvršava se prema budžetskom kalendaru, i to:

1. Kalendar za nivo Republike Srbije:

15. mart - direktni korisnici sredstava budžeta Republike Srbije dostavljaju Ministarstvu predloge za utvrđivanje prioritetnih oblasti finansiranja za budžetsku i naredne dve fiskalne godine;
1. april - Vlada, na usaglašen predlog Ministarstva i posebnog tela Vlade utvrđuje prioritetne oblasti finansiranja, uključujući i nacionalne investicione prioritete za budžetsku i naredne dve fiskalne godine;
10. april - Vlada organizuje javnu raspravu o prioritetnim oblastima finansiranja, uključujući i nacionalne investicione prioritete za budžetsku i naredne dve fiskalne godine;
30. april - ministar u saradnji sa ministarstvima i institucijama nadležnim za ekonomsku politiku i privredni sistem, uzimajući u obzir i javnu raspravu, priprema Memorandum, koji sadrži ekonomsku i fiskalnu politiku Vlade sa projekcijama za budžetsku i naredne dve fiskalne godine;
15. maj - Vlada usvaja Memorandum;
1. jun - ministar donosi uputstvo za pripremu nacrta budžeta Republike Srbije;
1. jun - ministar dostavlja Memorandum lokalnoj vlasti I organizacijama za obavezno socijalno osiguranje;
1. septembar - direktni korisnici sredstava budžeta Republike Srbije i organizacije za obavezno socijalno osiguranje dostavljaju predlog srednjoročnog i finansijskog plana Ministarstvu;
1. oktobar - Vlada, na predlog ministra, usvaja revidirani Memorandum, zajedno sa informacijama o finansijskim i drugim efektima novih politika, uzimajući u obzir posle 30. aprila ažurirani makroekonomski okvir;
15. oktobar - ministar dostavlja Vladi nacrt zakona o budžetu Republike Srbije, nacrte odluka o davanju saglasnosti na finansijske planove organizacija za obavezno socijalno osiguranje sa finansijskim planovima organizacija za obavezno socijalno osiguranje;
1. novembar - Vlada usvaja predlog zakona o budžetu Republike Srbije I dostavlja ga, zajedno sa revidiranim Memorandumom, predlozima odluka o davanju saglasnosti na finansijske planove organizacija za obavezno socijalno osiguranje i finansijskim planovima organizacija za obavezno socijalno osiguranje, Narodnoj skupštini;
15. decembar - Narodna skupština donosi zakon o budžetu Republike Srbije i odluke o davanju saglasnosti na finansijske planove organizacija za obavezno socijalno osiguranje;

Kalendar budžeta lokalne vlasti:

15. jun - lokalni organ uprave nadležan za finansije izdaje uputstvo za pripremu nacrta budžeta lokalne vlasti;
1. septembar - direktni korisnici sredstava budžeta lokalne vlasti dostavljaju predlog finansijskog plana lokalnom organu uprave nadležnom za finansije za budžetsku i naredne dve fiskalne godine;
15. oktobar - lokalni organ uprave nadležan za finansije dostavlja nacrt odluke o budžetu nadležnom izvršnom organu lokalne vlasti;
1. novembar - nadležni izvršni organ lokalne vlasti dostavlja predlog odluke o budžetu skupštini lokalne vlasti;
20. decembar - skupština lokalne vlasti donosi odluku o budžetu lokalne vlasti;
25. decembar - lokalni organ uprave nadležan za finansije dostavlja ministru odluku o budžetu lokalne vlasti.

Ministar propisuje postupak i dinamiku izrade srednjoročnog obima sredstava koje Vlada razmatra i utvrđuje u postupku usvajanja Memoranduma.