Obnavljanja preduzeća

Preuređenje preduzeća je izraz koji različiti stručnjaci tumače različito. Ipak je potrebno zaključiti da treba početi sa preuređenjem definicije.
Ako je još juče preuređenje značilo promeniti delove poslovnih procesa, savremena definicija znači sledeće: preuređenje se zasniva na novom razmišljanju o poslovnom procesu i njegovo korenito preoblikovanje da bi tako postigli značajno poboljšanje kritičnih pokazatelja efikasnosti, kao što su troškovi, kvalitet, usluge i brzina.
Iz definicije se vidi da se radi o preuređenju na osnovu temeljitog promišljanja o dosadašnjem ponašanju, kada menadžeri moraju sebi postaviti pitanja zašto je nešto takvo kakvo je, zašto se tako radi, zašto se baš to radi, zašto baš na taj način i tako dalje. Preuređenje zahteva rad bez velikih pretpostavki u smislu to bi moralo da bude tako, ono bi moralo da bude drugačije. Pri preuređenju prvo utvrđujemo šta mora preduzeće da uradi, tek onda kako da to uradi. Znači, pri preuređivanju namerno zanemarujemo to što je i usredsređujemo se na to šta bi moralo da bude. Preuređivanje mora biti i korenito, jer preuređivanje predstavlja ponovno izmišljanje poslovanja, a ne njegovo poboljšavanje, pospešivanje ili delimično menjanje. Dakle, pri preuređivanju preduzeća se ne radi o sitnim postupcima poboljšanja, već o velikim preobratima. Ako preduzeću nedostaje samo nekoliko procenata do realizacije ciljeva na području troškova ili odnosa sa kupcima ili u nekom drugom delu poslovnog procesa nema potrebe za korenitim preuređivanjem, jer se ti ciljevi mogu dostići sa dosta manje radikalnim zahvatima, kakve takođe poznajemo iz prakse.
Dakle kada je preduzeće u velikim teškoćama i nemamo druge izbore, ako su troškovi bitno viši od konkurentskih firmi, ako je preduzeće već na lošem glasu potreban je niz poboljšanja. Takvo preduzeće traži temeljito preuređenje. Razume se, ima preduzeća koja vide da su trendovi i njihove reakcije na tržišne promene neodgovarajuće, ona su zbog svoje dalekovidosti spremna na temeljito preuređenje poslovanja uprkos tome što u tom trenutku to još nije potrebno.

3.5 NISU SVE PROMENE PREUREĐIVANJE
Ljudi često prebrzo zaključuju da je preuređivanje više ili manje slično drugim programima poboljšanja, koje već poznaju. »Aha, već razumem,« kažu, »preuređenje je znači drugo ime za smanjivanje broja zaposlenih« ili preuređenje izjednačavaju sa prestrukturisanjem ili nekim drugim poslovnim poboljšavanjima, koja su trenutno u modi.
o Iako u preuređivanju poslovanja informaciona tehnologija ima važnu ulogu, preuređenje nije isto što i automatizacija. Automatizacija postojećih procesa pomoću informacione tehnologije je isto što i asfaltiranje kolovoza. Automatizacija osigurava efikasnije izvršenje pogrešnih stvari.
o Baš tako ljudi ne bi smeli zamenjivati preuređenje poslovanja sa tzv. preuređenjem programske opreme, što znači ugrađivanje savremenije tehnologije u zastarele informacione sisteme. Preuređenje programske opreme često dovodi samo do zapletenijih računarskih sistema, koji automatizuju zastarele procese.
o Preuređenje nije prestrukturisanje ili smanjivanje. To su samo novi izrazi za ograničavanje mogućnosti zbog manjeg raspitivanja. Smanjivanje ili prestrukturisanje naime znači raditi manje sa manje. Nasuprot tome preuređivanje znači raditi više sa manje.
o Preuređivanje isto tako nije isto što i reorganizacija, smanjivanje slojevitosti ili tanjenje organizacije, iako može dovesti do »utanjene« organizacije. Kao što smo već naglasili, teškoće preduzeća nisu posledica njihovog organizacionog sastava, nego njihovih procesnih struktura. Nadograđivanje starih procesa novom organizacijom znači “nalivati pokvareno vino u nove flaše”.
Preduzeća koja bi zaista rado uništila birokratiju, prihvataju se zadatka sa pogrešnog kraja. Birokratija ne izaziva teškoće. Upravo obrnuto, birokratija je zadnjih dvesta godina značila spas. Ako vam birokrate u vašem preduzeću nisu po volji, pokušajte da napredujete bez njih. Rezultat će biti zbrka. Birokratija je lepilo, koje tradicionalne korporacije drži zajedno. Problem za koje je birokratija bila i još uvek jesta rešenje su usitnjeni procesi. Način za uklanjanje birokratije i »tanjenje« organizacije je preuređenje procesa, koji posle toga više neće biti usitnjeni. Tek posle toga, preduzeće će moći lako da napreduje bez svojih birokrata.
Preuređenje, takođe, nije isto što i podizanje kvaliteta, tzv. total quality management (TQM, ili neki drugi način uticanja trenutnih aktivnosti za povećanje kaliteta. Programi kvaliteta deluju unutar okvira postojećih procesa u preduzeću i oni žele da poboljšaju pomoću toga, što Japanci nazivaju kaizen – neprekidna, postupna poboljšanja. Njihov cilj je raditi isto kako se radi sada, ali bolje. Uz podizanje kvaliteta neprekidno stremimo ka postepenom poboljšavanju efikasnosti.
Pri preuređenju, kako smo videli, stremimo ka inovacijskim probojima, ali ne tako da postojeće procese poboljšamo, već da ih uklonimo i zamenimo drugima. Preuređenje isto tako zahteva drugačiji pristup ka promenama u menadžmentu do onoga koji zahtevaju programi kvaliteta.
Konačno, ne preostaje nam drugo nego da se vratimo našoj prvoj definiciji od dve reči: početi od početka. Preurediti znači okrenuti novi list u knjizi. Znači odbaciti tradicionalnu mudrost i pretpostavke, koje smo preuzeli iz prošlosti. Preuređenje znači zasnovati nove pristupe u procesima, koji su samo u malo čemu ili ni u čemu slični onoma iz prethodnog perioda.
U suštini, preuređenje znači preobraženje industrijske revolucije. Preuređenje odbacuje pretpostavke, koje sadrži industrijska paradigma Adama Smita – podelu rada, ekonomiju zahvata, hijerarhijsku kontrolu i druge dodatke rane faze u razvoju ekonomije. Preuređenje je traženje novih modela organizacije rada. Tradicija u tome ništa ne znači.
Preuređenje je novi početak!

3.6 PROCESI KAO OSNOVA OBNAVLJANJA PREDUZEĆA
Ranije opisane promene u poslovnom okruženju preduzeća traže preuređivanje u smislu veće efikasnosti. Jedna od najvažnijih tačaka u preuređivanju preduzeća je orijentacija na poslovne procese. Nekada mnogo godina unazad, poslovni procesi su bili dominantan oblik poslovanja kada je čovek sve radio sam, od narudžbine do isporuke, što je karakteristično i za današnju zanatsku sferu.
Tek veća potražnja, industrijska podela rada i nagla povećanja preduzeća dovela su do podele rada, što je zbog načina širenja i potreba (“nezasitog”) tržišta razvilo hijerarhiju u preduzećima po poslovnim funkcijama i po pojedinim organizacionim jedinicama.To je značilo da smo nekritički produžili put od narudžbine do realizacije te narudžbime. Proces, kao reč koja je najvažnija u preuređenju preduzeća, većini menadžera izaziva najviše teškoća. Većina poslovnih ljudi jednostavno nije procesno usmerena već je usredsređena na zadatke, posao, ljude i strukturu.
Poslovni proces definišemo kao zbir delatnosti, koja zahteva jednu ili više vrsta uloga i ostvarivanje rezultata, koji za potrošača znači neku vrednost. Narudžbina je pri tome ulog, rezultat je nabavka/dobijanje naručene robe. Drugačije rečeno, nabavka naručene robe je vrednost, koju ostvaruje taj proces.
Pojedini zadaci unutar tog procesa su važni, ipak nijedan od njih za potrošača ne znači baš ništa ako ceo proces ne deluje, tj. kaže se ako proces ne obezbedi robu.
U starijim oblicima organizovanosti, kojih ima i danas, karakteristično je to da se zasnivaju na nisko kvalifikovanoj radnoj snazi za koju moraš zadatke razraditi do detalja, tj. zadaci moraju biti jednostavni. To je imalo smisla dok je potražnja za proizvodima bila velika i dok su serije bile velike. U novije vreme, kada su potrošači zahtevniji, kada su naši proizvodi zahtevniji i po spektru raznovrsniji, razume se da ta metoda ne daje više rezultate, jer zahteva previsoki stepen pripreme i kontrole, jer je izvršna sfera nisko osposobljena.
Savremena organizovanost po procesima ima neke karakteristike, koje je bitno razlikuju od prethodne. Nabrojaćemo nekoliko takvih karakteristika.
3.6.1 Otsutnost principa tekuće trake

Otsutnost principa tekuće trake je osnovna karakteristika procesne organizovanosti. To znači da neki zadaci koje smo obavljali po principu tekuće trake, što u stvarnosti može biti tekuća traka ili samo proces, koji ima oblik tekuće trake (na primer neki dokument) prolaze kroz više odeljenja. Tako organizovano poslovanje može se u savremeno procesno orijentisanoj organizaciji združiti u jedno radno mesto, što u praksi znači da jedan pojedinac primereno osposobljen može nadoknaditi više specijalista iz stare organizovanosti.
Nije uvek moguće združiti u jedno radno mesto više ili mnogo operacija i lokacijski poslovi mogu biti veoma disperzirani. U tom slučaju nastupaju već pomenuti timovi, kada više primereno osposobljenih ljudi rešava veoma različite stručne probleme, ali ovaj put na jednom mestu. Tako organizovani procesi traže mnogo manju kontrolu i još mnogo manje administrativnih aktivnosti. Zato je to odgovor za smanjivanje (birokratije), a ne razni politički programi za smanjivanje te iste birokratije.
Ipak treba naglasiti da to ne znači smanjivanje broja zaposlenih. Tako zvani viškovi, koji bi nastali sa preuređenjem poslovanja, mogu sa dodatnim osposobljavanjem postati opet atraktivni. Radiće u timovima ili kao individualci kompleksnije zadatke. Ukratko, postaće korisni, jer će direktno stvarati novu vrednost.

3.6.2. Radnici preuzimaju odluke i odgovornost na sebe

U tako postavljenoj, obnovljenoj procesnoj organizovanosti, združene su pojedine aktivnosti u osmišljenu celinu. Radnici su osposobljeni za izvršavanje zadataka, a sve to nudi priliku menadžmentu da prenese na njih i odlučivanje uz odgovornosti za njihove odluke. Prednost takvog spuštanja kompetencija i odgovornosti nadole, donosi nam manje zastoja, niže troškove, bolje odzive kako prema spoljnim strankama tako i prema unutrašnjim, sa kojima sarađuje u procesu unutar preduzeća.

3.6.3. Redosledom koraka u procesu dobija se normalan nered

U procesima dosadašnje organizovanosti, redosled pojedinih aktivnosti po pravilu je bio linearan. To znači: kada se neki deo zadatka završi, predaje se narednoj fazi, zatim ta faza kada izvrši svoj posao predaje ga sledećoj fazi i tako do kraja. Takav redosled aktivnosti je u masovnoj proizvodnji još nekako smislen. U zahtevnijim situacijama takvo poslovanje postaje beskrajan potrošač vremena i analizom procesa utvrđujete da zapravo većinu vremena sve zajedno nešto čeka, a niko ne zna zapravo na šta se čeka. Zato u savremenom procesnom pristupu u kome dominira osposobljen radnik, koji može da izvrši zadatak onako kako mu se čini primereno, isto važi i za dobar tim koji može neke zadatke da produžuje, druge skraćuje, dogovori su kratki, dolazi do manje zastoja. Često takav tim može da utvrdi da je neka aktivnost čak nepotrebna, što razume se čoveku koji radi u, kako smo kazali uređenom procesu, ne pada na pamet.


lektira, studentski, poslovna, megatrend, diplomski radovi , magistarski radovi, maturalni radovi, diplomski rad, eseji, maturski radovi, seminarski radovi, diplomski radovi, master radovi, magistarski radovi, domaci radovi, domaci zadaci, projekti, maturalni, maturalne radnje, seminarski, maturski, diplomski, ekonomija, ekonomski, pravo, prava, menadzment, marketing, instalacija, tutorijal, tutorijali, tutorial, baze, baza, sistemi, informatika, ekonomika preduzeca, analiza, racunovodstvo, bankarstvo, osiguranje, spoljnotrgovinsko poslovanje, poreski sistem, politika, inteligencija, psihologija, sociologija, geografija, etika, kultura, fizika, seminarski rad, maturski rad