04-04-2010, 11:37 PM
Sadržaj :
1. Uvod
2. Preduzeće
3. Funkcionisanje preduzeća
4. Planiranje proizvodnje – osnovi planiranja
5. Kvalitet
6. Proizvodni program – izbor proizvodnog programa
7. Tehnologija
8. Interna sredina preduzeća
9. Eksterna sredina
10. Zaključak
11. Literatura
1. Uvod
Preduzeće je oduvek bilo stožer privrede i njenih ekonomskih aktivnosti. Prema karakteristikama, funkcijama i efikasnosti preduzeća raspoznaju se kvalitativna obeležja privrede i društveno – ekonomskog sistema. Visoko razvijene zemlje postavljaju preduzeće kao osnovni ekonomski subjekt, mesto stvaranja i raspodele profita, kao i oblik ostvarivanja brojnih ekonomskih i neekonomskih interesa. Stoga je preduzeće, njegovo poslovanje, funkcionisanje, metode poslovanja i organizacija predmet izučavanja i analiziranja brojnih ekonomskih disciplina.
Poslovanje preduzeća je kompleksno i podlozno uticaju velikog broja ekonomskih i neekonomskih faktora, kao i uticaju brojnih internih i ekternih faktora koji utiču na njegovo funkcionisanje i rezultate.
Zbog svega predhodno navedenog moja namera je da detaljnije afirmišem i analiziram problem kako internog, tako i eksternog okruženja i što je moguće kompleksnije vam ga izložim i predočim u svom radu.
2. Preduzeće
Preduzeće je privredni subjekat u okviru koga se u robno – novčanoj privredi obavlja određena privredna delatnost. Shvatanje pojma preduzeće menjalo se kroz istoriju, ali ono se uvek javljalo kao oblik odvijanja privrednih aktivnosti i manje ili više aktivni privrednik i društveni subjekt koje koristi razne sile i aktivnosti da bi ostvarilo određeni cilj.
Preduzeće se može definisati kao organizaciona, ekonomska i poslovna celina u kojoj se obavlja odr. aktivnost privrednog karaktera ( proizvodnja, promet roba i obavljanje usluga) radi sticanja dohotka, odnosno dobiti. Preduzeće je osnovni oblik organizovanja subjekata u oblasti privredne delatnosti, na kome počiva privredni i celokupni društveni razvoj. Ono je skup ljudi i sredstava čija je uloga da obavi određene zadatke u procesu društvene reprodukcije. Preduzeća organizuju proizvodnju, nude tržistu određenu količinu roba, nastojeći da maksimiziraju svoju dobit. Kada odlučuje o proizvodnoj ponudi preduzeća nastoje da svoje proizvode prodaju po takvim cenama, kako bi pokrila cene koštanja ( odnos ukupnih troškova proizvodnje i prometa po jedinici proizvoda ) i ostvarila određeni iznos dobiti ( npr. u vrednosti 10% cene koštanja ).
Preduzeće evoluira prostorno i vremenski, po formi i sadržini. Društvena i ekonomska obeležja preduzeća evoluiraju sa transformacijom svojine i razvojem tehničke osnove preduzeca. Razvoj komponenata proizvodnje, tehničke osnove, podele rada, kao i omasovljavanje proizvodnje dovode do promena kvalitativnih obeležja preduzeća. Tome doprinose uticaj i integracija države preko ekonomske politike na reprodukciju preduzeća.
“ Svaki samostalni subjekt koji proizvodi za tržiste robu ili usluge “ je preduzeće po trzišnom konceptu. U takvom preduzeću težiste je na pravnom statusu i vlasništvu i komponentama preduzeća – (imovinska autonomija ) i profitu koje ono treba da ostvari. Ekonomski karakter preduzeća proizilazi iz njegove materijalne baze koju čine kapital i rad, kao i ekonomske zakonitosti i principe na kojima se zasniva njihovo poslovanje i razvoj.
Preduzeće je složeni ekonomski i organizacioni subjekt koji podrazumeva detaljnu podelu rada, poslova i funkcija, a samim tim i potrebu njihovog koordiniranja ka postavljenim ciljevima.
Preduzeće posmatramo kao osnovni ekonomski organizacioni oblik predviđanja i ekonomske aktivnosti ljudi, sa određenim ciljevima. Preduzeće predstavlja oblik kolektivnog ( zajedničkog ) rada, ekonomski i organizacioni subjekt u kome se ostvaruju reprodukcija i funkcionisanje raznovrsnih delatnosti i procesa rada.
U razvoju ekonomije, preduzeća su bila nosioci i generatori ne samo razvoja ekonomije vec i društva, odnosno civilizacije. Od njihovog poslovanja, rasta i razvoja – zavisi tempo privrednog i društvenog razvoja svake zemlje.
Preduzeće u trzisnoj ekonomici pokreću ekonomski interesi. Osnovni pokretački resurs je preduzetnički interes. Pojedinačni, partnerski, akcionarski i državni interesi predstavljaju ključne ekonomske interese zbog preduzeće osniva, postoji i razvija. Oni se ostvaruju kroz obavljanje proizvodnje i razmene proizvoda i usluga kojima se zadovoljavaju najšire shvaćene društvene potrebe, kao bazični globalni ekonomski interesi.
Funkcionisanje preduzeća nije ništa drugo do odvijanje određenog procesa koji nastaju i teku zavisno ili nezavisno od čovekove svesti i volje, a u zavisnosti od eksternih i internih faktora koji te procese svojim dejstvom uslovljavaju. To praktično znaci, da funkcionisanje preduzeća izaziva izvanredno veliki broj promena ulaza, stanja, izlaza i upravljačkih akcija koje tokom određenog vremena nastaju kao posledice razmene materije, energije i informacija preduzeća sa okruženjem ili u okviru njegove strukture.
3. Funkcionisanje preduzeća
Odvijanje procesa proizvodnje i razmene je suština funkcionisanja preduzeća. U njima simultano teku prirodni, tehničko – tehnološki programi i ekonomski procesi. Funkcinisanje preduzeća preko odvijanja ovih procesa treba da obezbedi :
- efikasno zadovoljavanje potreba prema zahtevima tržista
- racionalnu upotrebu ograničeno raspoloživih društvenih resursa i
- ostvarenje takvog nivoa ekonomije odnosno ekonomskih rezultata kojim se zadovoljavaju protivrečni ekonomski interesi potrošaca, vlasnika, menadžera, zaposlenih i ostalih zainteresovanih stejkholdera.
Prethodno navedeni kriterijumi na kojima počiva, pokazuju svu složenost organizovanja i upravljanja funkcionisanjem preduzeća. Tim pre, što pod dejstvom internih i eksternih faktora nastaje čitav niz poremecaja koji smanjuju efikasnost funkcionisanja preduzeca a time direktno i nivo njegove osnovne ekonomije. Nedovoljna informisanost o mogućim dejstvima eksternih faktora i rizik i neizvesnost za organizovanje funkcionisanja koji iz toga proizilaze upravljanje funkcionisanjem, a pogotovu rastom i razvojem, čine vrlo složenim i odgovornim.
Realni ekonomski život pokazuje da je stvarna efikasnost odvijanja procesa u funkcionisanju preduzeća ispod mogućnosti realnih, proizvodno raspoloživih potencijala, odnosno apsorbcionih mogućnosti tržista output – a i realno raspoloživih resura na tržistu input – a. Organizovanje funkcionisanja preduzeća, po pravilu na nizim nivoima od potencijalno mogućih, određenim dejstvom eksternih i internih faktora, pokazuje da je nivo ostvarene ekonomije preduzeća niži od potencijalno mogućeg. Efikasnije odvijanje tokova, odnosno procesa, uslov je za podizanje nivoa ekonomije preduzeća, ali u uslovima rizika i neizvesnosti i mogućnosti da se pogrešnim izborima – odnosno upravljačkim odlukama i drasticno smanji, pa čak i ugrozi opstanak preduzeća.
Profesor Ackoff objašnjava zašto ima suviše loših rukovodilaca. On smatra da je u drugom svetskom ratu, zapadni svet, prešao iz veka mašina u vek sistema. Po njegovom mišljenju rukovodioci su suočeni sa problemima koji se mogu rešiti primenom osnovnih znanja o sistemima, a ovi ih rešavaju primenom koncepcija, teorija i metoda koji pripadaju veku mašina. Sistemski pristup tretiranja preduzeća otvara mogućnost da se preko njega integrišu rezultati prisutni u prethodno analiziranim konceptima preduzeća. Svojim rezultatima može obezbediti sasvim nove koncepte upravljanja preduzećem tim pre što je u pojedinim segmentima preduzeća – tehnološkim procesima takav pristup obezbedio kibernetsko upravljanje proizvodnim procesima.
1. Uvod
2. Preduzeće
3. Funkcionisanje preduzeća
4. Planiranje proizvodnje – osnovi planiranja
5. Kvalitet
6. Proizvodni program – izbor proizvodnog programa
7. Tehnologija
8. Interna sredina preduzeća
9. Eksterna sredina
10. Zaključak
11. Literatura
1. Uvod
Preduzeće je oduvek bilo stožer privrede i njenih ekonomskih aktivnosti. Prema karakteristikama, funkcijama i efikasnosti preduzeća raspoznaju se kvalitativna obeležja privrede i društveno – ekonomskog sistema. Visoko razvijene zemlje postavljaju preduzeće kao osnovni ekonomski subjekt, mesto stvaranja i raspodele profita, kao i oblik ostvarivanja brojnih ekonomskih i neekonomskih interesa. Stoga je preduzeće, njegovo poslovanje, funkcionisanje, metode poslovanja i organizacija predmet izučavanja i analiziranja brojnih ekonomskih disciplina.
Poslovanje preduzeća je kompleksno i podlozno uticaju velikog broja ekonomskih i neekonomskih faktora, kao i uticaju brojnih internih i ekternih faktora koji utiču na njegovo funkcionisanje i rezultate.
Zbog svega predhodno navedenog moja namera je da detaljnije afirmišem i analiziram problem kako internog, tako i eksternog okruženja i što je moguće kompleksnije vam ga izložim i predočim u svom radu.
2. Preduzeće
Preduzeće je privredni subjekat u okviru koga se u robno – novčanoj privredi obavlja određena privredna delatnost. Shvatanje pojma preduzeće menjalo se kroz istoriju, ali ono se uvek javljalo kao oblik odvijanja privrednih aktivnosti i manje ili više aktivni privrednik i društveni subjekt koje koristi razne sile i aktivnosti da bi ostvarilo određeni cilj.
Preduzeće se može definisati kao organizaciona, ekonomska i poslovna celina u kojoj se obavlja odr. aktivnost privrednog karaktera ( proizvodnja, promet roba i obavljanje usluga) radi sticanja dohotka, odnosno dobiti. Preduzeće je osnovni oblik organizovanja subjekata u oblasti privredne delatnosti, na kome počiva privredni i celokupni društveni razvoj. Ono je skup ljudi i sredstava čija je uloga da obavi određene zadatke u procesu društvene reprodukcije. Preduzeća organizuju proizvodnju, nude tržistu određenu količinu roba, nastojeći da maksimiziraju svoju dobit. Kada odlučuje o proizvodnoj ponudi preduzeća nastoje da svoje proizvode prodaju po takvim cenama, kako bi pokrila cene koštanja ( odnos ukupnih troškova proizvodnje i prometa po jedinici proizvoda ) i ostvarila određeni iznos dobiti ( npr. u vrednosti 10% cene koštanja ).
Preduzeće evoluira prostorno i vremenski, po formi i sadržini. Društvena i ekonomska obeležja preduzeća evoluiraju sa transformacijom svojine i razvojem tehničke osnove preduzeca. Razvoj komponenata proizvodnje, tehničke osnove, podele rada, kao i omasovljavanje proizvodnje dovode do promena kvalitativnih obeležja preduzeća. Tome doprinose uticaj i integracija države preko ekonomske politike na reprodukciju preduzeća.
“ Svaki samostalni subjekt koji proizvodi za tržiste robu ili usluge “ je preduzeće po trzišnom konceptu. U takvom preduzeću težiste je na pravnom statusu i vlasništvu i komponentama preduzeća – (imovinska autonomija ) i profitu koje ono treba da ostvari. Ekonomski karakter preduzeća proizilazi iz njegove materijalne baze koju čine kapital i rad, kao i ekonomske zakonitosti i principe na kojima se zasniva njihovo poslovanje i razvoj.
Preduzeće je složeni ekonomski i organizacioni subjekt koji podrazumeva detaljnu podelu rada, poslova i funkcija, a samim tim i potrebu njihovog koordiniranja ka postavljenim ciljevima.
Preduzeće posmatramo kao osnovni ekonomski organizacioni oblik predviđanja i ekonomske aktivnosti ljudi, sa određenim ciljevima. Preduzeće predstavlja oblik kolektivnog ( zajedničkog ) rada, ekonomski i organizacioni subjekt u kome se ostvaruju reprodukcija i funkcionisanje raznovrsnih delatnosti i procesa rada.
U razvoju ekonomije, preduzeća su bila nosioci i generatori ne samo razvoja ekonomije vec i društva, odnosno civilizacije. Od njihovog poslovanja, rasta i razvoja – zavisi tempo privrednog i društvenog razvoja svake zemlje.
Preduzeće u trzisnoj ekonomici pokreću ekonomski interesi. Osnovni pokretački resurs je preduzetnički interes. Pojedinačni, partnerski, akcionarski i državni interesi predstavljaju ključne ekonomske interese zbog preduzeće osniva, postoji i razvija. Oni se ostvaruju kroz obavljanje proizvodnje i razmene proizvoda i usluga kojima se zadovoljavaju najšire shvaćene društvene potrebe, kao bazični globalni ekonomski interesi.
Funkcionisanje preduzeća nije ništa drugo do odvijanje određenog procesa koji nastaju i teku zavisno ili nezavisno od čovekove svesti i volje, a u zavisnosti od eksternih i internih faktora koji te procese svojim dejstvom uslovljavaju. To praktično znaci, da funkcionisanje preduzeća izaziva izvanredno veliki broj promena ulaza, stanja, izlaza i upravljačkih akcija koje tokom određenog vremena nastaju kao posledice razmene materije, energije i informacija preduzeća sa okruženjem ili u okviru njegove strukture.
3. Funkcionisanje preduzeća
Odvijanje procesa proizvodnje i razmene je suština funkcionisanja preduzeća. U njima simultano teku prirodni, tehničko – tehnološki programi i ekonomski procesi. Funkcinisanje preduzeća preko odvijanja ovih procesa treba da obezbedi :
- efikasno zadovoljavanje potreba prema zahtevima tržista
- racionalnu upotrebu ograničeno raspoloživih društvenih resursa i
- ostvarenje takvog nivoa ekonomije odnosno ekonomskih rezultata kojim se zadovoljavaju protivrečni ekonomski interesi potrošaca, vlasnika, menadžera, zaposlenih i ostalih zainteresovanih stejkholdera.
Prethodno navedeni kriterijumi na kojima počiva, pokazuju svu složenost organizovanja i upravljanja funkcionisanjem preduzeća. Tim pre, što pod dejstvom internih i eksternih faktora nastaje čitav niz poremecaja koji smanjuju efikasnost funkcionisanja preduzeca a time direktno i nivo njegove osnovne ekonomije. Nedovoljna informisanost o mogućim dejstvima eksternih faktora i rizik i neizvesnost za organizovanje funkcionisanja koji iz toga proizilaze upravljanje funkcionisanjem, a pogotovu rastom i razvojem, čine vrlo složenim i odgovornim.
Realni ekonomski život pokazuje da je stvarna efikasnost odvijanja procesa u funkcionisanju preduzeća ispod mogućnosti realnih, proizvodno raspoloživih potencijala, odnosno apsorbcionih mogućnosti tržista output – a i realno raspoloživih resura na tržistu input – a. Organizovanje funkcionisanja preduzeća, po pravilu na nizim nivoima od potencijalno mogućih, određenim dejstvom eksternih i internih faktora, pokazuje da je nivo ostvarene ekonomije preduzeća niži od potencijalno mogućeg. Efikasnije odvijanje tokova, odnosno procesa, uslov je za podizanje nivoa ekonomije preduzeća, ali u uslovima rizika i neizvesnosti i mogućnosti da se pogrešnim izborima – odnosno upravljačkim odlukama i drasticno smanji, pa čak i ugrozi opstanak preduzeća.
Profesor Ackoff objašnjava zašto ima suviše loših rukovodilaca. On smatra da je u drugom svetskom ratu, zapadni svet, prešao iz veka mašina u vek sistema. Po njegovom mišljenju rukovodioci su suočeni sa problemima koji se mogu rešiti primenom osnovnih znanja o sistemima, a ovi ih rešavaju primenom koncepcija, teorija i metoda koji pripadaju veku mašina. Sistemski pristup tretiranja preduzeća otvara mogućnost da se preko njega integrišu rezultati prisutni u prethodno analiziranim konceptima preduzeća. Svojim rezultatima može obezbediti sasvim nove koncepte upravljanja preduzećem tim pre što je u pojedinim segmentima preduzeća – tehnološkim procesima takav pristup obezbedio kibernetsko upravljanje proizvodnim procesima.