Zlatibor - turistički menadžment

Maturski, seminarski i diplomski radovi iz menadžmenta.

"Po prvoj se misli da je ime dobio po belim borovima sa zutom četinom, boje starog zlata, koji su nekada prekrivali talasaste padine Zlatibora. Od tih borova ostao je samo jedan primerak (u selu Negbini) kome je dato naucno ime PINUS SILVESTRIS VARIEGATA ZLATIBORICA, po inz. Omanovizu koji je vrsio promatranje ovih cetinara.

Po drugoj legendi se kaze da je Zlatibor dobio ime po bogatstvu borove sume, kojom su se doseljenici iz Crne Gore i Hercegovine, hvalili: "Zlatan je to bor!".

Treca legenda kaze da je svoje ime dobio po suvatima (pasnjacima) koji s jeseni dobijaju zutu boju, boju zlata.

Koja je od ovih legendi istinita procenite sami, ili dodjite na Zlatibor. Mozda cete u pesmi borova cuti neku novu pricu..."

Prvi stanovnici zlatiborskog kraja bili su Iliri, naime njihovo pleme Partini. Ostaci njihove kulture - ornamentalne keramike - srecu se u pecinama i na strmim visovima gde su oni ziveli. Danas se ta mesta nazivaju "gradine" i na Zlatiboru ih ima tri (cajetinska , krivorecka, sljivovacka). U muzejskoj zbirci biblioteke u Cajetini mozemo videti neke fragmente grncarije sa karakteristicnim sarama utisnutim u glinu pomocu nokta. Kultura i zivot Ilira proucavani su iskljucivo iz "tumulusa" (grobnica) , kojih je na Zlatiboru pronadjeno mnogo na raznim lokacijama (Krivorecka gradina (mesto Visevina), Kremna, siri teren od Ljubisa do Musveta, Branesko Polje).
Pocetkom nase ere u tom regionu dominiraju Rimljani sa svojom kulturom na mnogo višem nivou nego sto je bila predhodna. Grade nova utvrdenja, mrezu novih puteva (Mackat - Cajetinska gradina - reka Uvac). Rimski nadgrobni spomenici datiraju iz II i III veka nase ere. Vecina ih je u Kremnima, a tu su reljefi inspirisani motivima iz prirode i ponekad bozanstvom Atisom - u liku lepog mladica.

Posle IX veka ovi krajevi bivaju naseljeni Slovenima, koji takode grade utvrdenja i obnavljaju gradine. Na Gradcu u Dobroselici postoji veoma interesantno utvrdjenje, gde mozemo videti ostatke bedema. Postoje ostaci kamenog postolja u vidu klupice koja je verovatno sluzila za osmatranje. U temelju su nadene uzidane zivotinjske kosti (verovatno iz religioznih pobuda) i ima mnogo srednjevekovnog materijala pronadenog na toj lokaciji (vrh koplja, nozic, bakarni obruc...).
Oko 1180 godine Stefan Nemanja prikljucuje Zlatibor i Uzice samostalnoj Srpskoj drzavi.

U XVI veku kulturni i prosvetni centar tadasnje zupe Rujno bio je manastir Rujno (nazalost ne sacuvan), u kome je radila i jedna od prvih srpskih štamparija.

Nedavno je u Stublu na Uvcu otkriveno mesto nekadašnjeg manastira Uvac,a mozda i crkve Janje o kojoj se peva u narodnim pesmama. Manastir Uvac je po predanju ta crkva Janja, kojoj po bogatstvu nije bilo ravne. Iznad kotline na Orlicu i Orahovici manastir je posedovao bujne pasnjake na kojima su pasla manastirska stada. Odatle je mleko cunovima prenoseno u manastir, a kanali u kojima su cunovi bili smesteni jos uvek se raspoznaju. Zahvaljujuci istraživanjima i radu Narodnog muzeja iz Uzica vaspostavljen je manastir Uvac i sagradjeni su i osvestani crkva i konak.

Od starih bogomolja na Zlatiboru treba pomenuti crkvu u Beloj Reci, neobicno malih dimenzija, jednobrodnu i sa svega jednim kubetom

"Zlatibor u proslosti" Milisav R. Djenic
Na Zlatiboru su gradene i karakteristicne crkve - brvnare, od kojih se sacuvane nalaze u Dobroselici i Jablanici.

U mnogim Zlatiborskim selima postoje mesta zvana "crkvine", gde su po predanju, postojale drvene crkvice. Smatra se da su neke zapalili Turci u doba I srpskog ustanka kao u Mokroj Gori i Kucanima, dok su druge prezivele Tursku vladavinu ali su podlegle zubu vremena.

Novijeg datuma su crkve u Sirogojnu, Cajetini, Ljubisu, Mackatu, Negbini i Sljivovici.
U izgradnji je crkva na Zlatiboru.Crkva preobrazenja Gospodnjeg.

Crkva se gradi iskljucivo od dobrotvornih priloga. Srpska pravoslavna crkva apeluje za pomoc od svih ljudi dobre volje za izgradnju ovoga hrama. Pomoc je neophodna i u novcu i u gradevinskom materijalu.

Z l a t i b o r c i

...." Zlatiborci su ljudi dobro izrasli, krepki i snazni, odlikuju se neobicnom gipkoscu duha, sto se vec svuda proculo. Uzevsi uopste, medu uzickim gorstacima retkost je naci blesasta i tupa coveka. Skoro svaki je pun bistrine i prirodne dosetljivosti. U govoru je razborit i otresit, u misljenju i sudenju trezven i bistar, sa prakticnim pogledom na sve. Misli svoje iskazuje jasno, u lepom, zbijenom obliku. Roden je besednik i milina je slusati njegov tecan i pravilan govor, cistim juznim narecjem, koji odjekuje kao pesma. Prema nepoznatom je nepoverljiv. U salu rado pristaje i rado zbori poslovicki. Pored te razboritosti svoje, odlikuje se jos i dobrim srcem. Nacelo narodnosti i ljubav prema domovini neobicno su cvrsto usadeni u njegovom srcu i nista na svetu ne moze utuliti te varnice njegove ljubavi prema svome krsevitome zavicaju, koga on miluje nadasve...."

Z l a t i b o r k e

...." Zlatiborka, kao i Uzicanka uopste, odlikuje se krepkom gradjom i dosta dobrim izgledom. I ona se odlikuje velikom razboritoscu i zdravim shvatanjem. Ona je stub kuce i dusa svakom poslu. Ne samo sto vrsi i sreduje sve mnogobrojne kucne poslove, u koje narocito dolazi: nadgledanje i muza stoke, kupljenje mrsa, kuvanje i nosenje rucka radnicima, vec, u slobodnome vremenu radi jos, uporedo s ljudima i sve tezacke poslove, osim oranja i kosidbe.

Od lana i konoplje ona tka lepo platno.Od vune plete carape i rukavice, izraduje ponjave, cilime, gubere, prezine, razno sukno i ostala tkiva. Boju, koju vesto ume da podesi, spravlja sama od raznog bilja...Vreteno i preslicu skoro nigda iz ruku ne ispusta. U pletenju i tkivu stvara divno smisljene kompozicije ....koje se mogu takmiciti sa slicnim radovima ne samo u zemlji, vec i sa onima, sto dolaze sa strane...."

Z l a t i b o r s k i s p e c i j a l i t e t i n a r o d n e k u h i n j e

Ovde se jos uvek cuju zvuci potocara, koje melju brasno i produzavaju tradiciju spravljanja kacamaka od belog kukuruznog brasna.

Po selima domacice spravljaju najukusniji sir i kajmak. U Mackatu se prave najbolje prsute i suve kobasice, a dobro jagnjece pecenje mozete pojesti u bilo kojoj pecenjari ili kafani.
Nemojte otici sa Zlatibora dok ne probate zlatiborski specijalitet "komplet lepinju"!

Recept za spremanje zlatiborske komplet lepinje:
Za pravljenje 1 komplet lepinje potrebno je:
- 1 lepinja
- 1 jaje
- 1 supena kasika starog zlatiborskog kajmaka
- 5 supenih kasika pretopa (saft od jagnjeceg i praseceg pecenja - mozete ga naci u svakoj pecenjari)

Odsecite gornju trecinu lepinje. Donji deo premazite kajmakom. Umutite jaje i prelijte ga preko kajmaka. Utisnite ga malo u lepinju. Stavite u zagrejanu pecnicu i pecite 10 minuta. Kad izvadite lepinju, prelijte je zagrejanim pretopom.