Vrste tržišta

Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.


U ekonomskoj istoriji zemalja sa razvijenom tržišnom privredom, kao jedan od veoma bitnih faktora koji u velikoj meri determiniše razvoj finansijskog sistema, a posebno finansijskog tržišta kao njegovog osnovnog elementa, izdvojila se snažna i nezavisna centralna banka kao jedan od najvažnijih činoca na finanasijskom tržištu. Stvaranjem i stalnim unapređivanjem pravnog, institucionalnog i tehnološkog ambijenta za operativno sprovođenje mera monetarne politike, savremena centralna banka pored održavanja monetarne ravnoteže, treba da doprinese i uspostavljanju finansijskog sistema koji je sposoban da u realnom vremenu, i uz najniže transakcione troškove, omogući realizaciju osnovnih ciljeva moderne centralne banke. Takođe, kroz povećanje nivoa sigurnosti bankarskog i ukupnog finansijskog sistema, ona treba da deluje i u pravcu jačanja tržišnih elemenata monetarnog regulisanja i poverenja investitora u finansijski sistem te zemlje.

Sve navedeno, centralna banka realizuje sprovođenjem odgovarajućih monetarnih operacija. Pojam "moneterne operacije" odnosi se na sprovođenje monetarne politike utvrđene od strane centralne banke. Pod ovim širokim kišobranom, monetarne vlasti treba da odrede ciljeve kojima treba težiti, kao i strategiju i vrstu instrumenata koje treba koristiti u realizaciji postavljenih ciljeva. Za većinu zemalja konačni, dugoročni cilj monetarne politike jeste niska i stabilna inflacija. Međutim, iz operativnih razloga, kao kratkoročni cilj te politike, centralna banka najčešće utvrđuje postizanje nekog konkretnog nivoa kamatnih stopa, rezervi komercijalnih banaka ili deviznog kursa. Drugim rečima, da bi se dugoročni cilj monetarne politike postigao i održao, nadležni organi centralne banke treba da utvrde ciljeve u odnosu na koje se može procenjivati efikasnost sprovođenja monetarne politike, kao i da izaberu i dizajniraju instrumente te politike koji će biti korišćeni za postizanje tih ciljeva. ..

Vrste tržišta

Finansijska tržišta se mogu posmatrati u širem i užem smislu. U širem smislu, finansijska tržišta postoje svuda gde se obavljaju finansijske transakcije. U užem smislu, mogu se definisati kao organizovana mesta na kojima se susreću ponuda i tražnja za različitim oblicima finansijskih instrumenata (ili aktive).

Preko finansijskih tržišta privredni subjekti dolaze do sredstava neophodnih za finansiranje svog poslovanja. Ona olakšavaju povezivanje subjekata koji raspolažu viškovima finansijskih sredstava i subjekata kojima nedostaju finansijska sredstva, odnosno povezuju dve značajne makroekonomske kategorije – štednju i investicije. Finansijska tržišta predstavljaju najznačajniji faktor ukupnog ekonomskog i privrednog sistema u zemljama sa razvijenom tržišnom privredom. Ona omogućava normalno odvijanje privrednih odnosa. Preko finansijskih tržišta vrši se alokacija akumulacije sa ciljem da se ona najefikasnije upotrebi u proizvodnji. Subjekti koji raspolažu viškovima sredstava, putem kredita ili vlasničkih udela stavljaju ih na raspolaganje subjektima koji se bave proizvodnjom.

Glavna podela finansijskih tržišta je ona koja ih svrstava u dve osnovne kategorije, s obzirom na rok dospeća finansijske aktive kojom se trguje na finansijskim tržištima:
• tržište novca
• tržište kapitala

Tržište novca (kratkoročno tržište) je segment finansijskih tržišta za kratkoročne oblike finansijske aktive, gde se trguje žiralnim novcem i hartijama od vrednosti sa rokom dospeća kraćim od godinu dana. Osnovni učesnici su banke. Ovo tržište obezbeđuje likvidnost i solventnost privrednim subjektima...

Sadržaj :

UVOD 3
1.1 Vrste tržišta 4
1.2 Tržište roba i usluga 7
1.2.1 Ponuda i tražnja robe kao osnovni činioci tržišta 7
1.2.2 Obim i struktura ponude i tražnje robe 8
1.3 Finansijska tržišta 9
1.3.1 Tržište kapitala 9
1.3.2 Tržište novca 10
1.4 Tržišta radne snage 11
1.4.1 Najamnina 11
1.4.2 Ponuda i tražnja za radnom snagom 12
ZAKLJUČAK 13
LITERATURA 14