Zaštita životne sredine 2

Samo su dve stvari beskonačne – svemir i ljudska glupost. Za svemir, ipak, nisam siguran...

Albert Ajnštajn

Ekološki kriminal se odnosi na sve radnje kojima se krše odredbe ekoloških propisa i kojima se pričinjava značajna šteta ili ugrožava životna sredina i zdravlje ljudi.
Najpoznatije manifestacije ove vrste kriminala javljaju se kao nelagalne emisije ili ispuštanja supstanci u vazduh, vodu ili zemljište, nelegalna trgovina životinjama i biljkama, nelegalna trgovina supstancama koje uništavaju ozonski omotač ili pak opasnim otpadom i sl.
Ekološki kriminal donosi veoma visoke profite njegovim počiniocima, teško se otkriva i prouzrokuje izuzetno ozbiljne negativne posledice po životnu sredinu. Danas se on smatra ozbiljnim i široko rasprostranjenim problemom sa kojim se mora boriti na evropskom nivou .
Svaka zemlja preko svojih organa donosi zakonodavne i druge mere u vezi sa životnom sredinom, jer pravo o životnoj sredini je u stvari unutrašnje pravo.
Da se ne bi išlo samo na sakcionisanje represivnim merama, danas se radi na tome da se zaštita životne sredine ugradi u koncept tehnološkog razvoja.
Tako se u donošenju zakonodavnih mera polazi od načela da se pri izgradnji objekata, uvođenju novih tehnologija i dr. obezbede garancije koje će onemogućiti degradaciju životne sredine. Zakonodavnim merama se obezbeđuje razvoj životne sredine u kojoj čovek neće trpeti štetne posledice. Mere koje se preduzimaju moraju imati globalnu koncepciju razvoja društva i zaštite životne sredine. Takođe moraju biti uokvirene u ukupan pravni sistem jedne zemlje i međunarodne zajednice.
Mnoge zemlje su u zadnjih dvadesetak godina donele propise i zakone u cilju zaštite životne sredine, i uskladile ih sa Konvencijom o proceni uticaja na životnu sredinu i prekograničnom kontekstu. Takođe su i dosta istočnoevropskih i srednjeevropskih zemalja donele i uskladile svoje zakone sa Konvencijom. Ovi zakoni imaju za cilja preventivnu zaštitu životne sredine.
Kod nas je u poslednjih dvadesetak godina donet veliki broj propisa i zakona koji su štitili pojedina dobra životne sredine, tako da je nastala nova grana pravnog sistema – ekološkog prava.
Najpre se predviđaju preventivne mere. Pojedinim odredbama republičkih zakona i podzakonskih propisa, predviđena je zabrana pojedinih opasnih delatnosti koje mogu štetno uticati na životnu sredinu.
Dakle, mera prevencije je zabrana vršenja delatnosti koje mogu prouzrokovati zagađenje životne sredine, dok se ne dobije odobrenje od nadležnog državnog organa.
Takođe se, preme pravnim licima i pojedincima, predviđaju zakonske represivne mere, ukoliko su prekršili odredbe zakona ili pravnih propisa u vezi sa zaštitom životne sredine. Jedna od preventivnih mera je i preduzimanje finansijskih ili nekih drugih ekonomskih mera. Propisima je predviđena kontrola delatnosti, a vrši se :
- evidentiranjem takvih delatnosti
- registracijom vršilaca tih delatnosti

1.1 Zagađivači u Srbiji 3
1.1.1 Industrija kao zagađivač u Srbiji 3
1.1.2 Poljoprivreda kao zagađivač u Srbiji 4
1.1.3 Saobraćaj kao zagađivač u Srbiji 4
1.1.4 Energetska postrojenja i naselja kao zagađivači u Srbiji 5
1.1 Mere zaštite životne sredine 5
1.2 Održivi razvoj kao pravna predpostavka ekologije 6
1.2.1 Uticaj zakonske regulative na kontrolu ekoloških problema 6
1.2.2 Uticaj zakona na proizvođače i potrošače 7
1.3 Razvoj zakonske regulative 7
1.3.1 Zakonska regulativa o otpadu u Evropskoj uniji 8
1.3.2 Zakonska regulativa o otpadu u Srbiji 9
1.3.3 Zakon o zaštiti životne sredine 2004. 9
1.3.4 Zakon o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađenja životne sredine 10
1.3.5 Uticaj zakonske regulative na upravljanje otpadom 10
1.4 Globalno zagrevanje 11
1.5 Ekološki problemi i njihovi uzroci 13
1.5.1 Zagađivanje i ugrožavanje zemljišta 14
1.5.2 Voda 15
1.5.3 Zagađivanje vazduha 16
1.5.4 Demografska eksplozija stanovništva 17
ZAKLJUČAK 19
LITERATURA 20