Usluge u savremenoj ekonomiji

Nova tema  Odgovori 
Podelite temu sa drugarima: ZARADITE PRODAJOM SVOJIH RADOVA
 
Ocena teme:
  • 0 Glasova - 0 Prosečno
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5
 
Autor Poruka
Vesnica Nije na vezi
Posting Freak
*****

Poruka: 2,567
Pridružen: May 2010
Poruka: #1
Usluge u savremenoj ekonomiji
Maturski. seminarski i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima.

Savremenu ekonomiju karakteriše dominantno učešće usluga i to kako u doprinosu stvaranju društvenog proizvoda i nacionalnog dohotka, tako i u zapošljavanju stanovništva. Uslužna ekonomija je stvarnost u visoko razvijenim zemljama i cilj koga u svom razvoju žele da dostignu manje razvijene zemlje sveta.

Usluge se po mnogim osobinama razlikuju od materijalizovanih proizvida pa otuda njihovo planiranje,organizovanje i kontrola ni u kom slučaju ne može biti preslikavanje menadžmenta materijalnih proizvoda.

Glavna srukturna promena koja se dogadja u okviru razvijenog sveta, ogleda se pre svega, kroz rastuću količinu usluga i kroz uvećanje značaja uslužnih elemenata u biznisu i ekonomiji.

Uslužni sektor danas učestvuje sa preko šezdeset procenata u bruto nacionalnom dohotku svetske ekonomije, drugačije rečeno, veoma je malo privreda u svetu, koje ne poseduju značajan uslužni sektor.

Usluge leže u centru ekonomske aktivnosti društva, tako da su uslužne marketing strategije razvijene kao odgovor na ogroman rast uslužne industrije.

Definisanje usluga

Za definisanje usluge nije toliko važno isticati njenu vezanost ili nevezanost za fizički proizvod, pa čak ni neke njene karakteristike, osim eventualno neopipljivosti kao ključne osobine. Ono što je bitno to je korist za kupca usluge, odnosno, u terminima savremenog marketing menadžmenta, rešenje njegovog problema.

Pored toga, treba imati u vidu da postoji i niz usluga van čisto tržišnog konteksta, odnosno van klasične razmenske šeme novac za korist. Tačnije, korist i ovde postoji, ali naknada pružaocu usluge (cena), ne ispoljava se na jednostavan tržišni način, nego u manje ili više kompleksnijim formama (na primer usluge državnog aparata, ili usluge koje pružaju humanitarne organizacije).

U tom smislu usluge se definišu kao sve one aktivnosti, pretežno opipljivog karaktera, koje rezultiraju odredjenim koristima, odnosno koje rešavaju odredjeni problem korisnika, i koje je korisnik spreman direktno ili indirektno da plati.

Spremnost korisnika da plati za korist koju ima od usluge, direktno ili indirektno (na primer kroz državni budžet), je ono što uslugu čini predmetom kupoprodaje i stavlja je u tržišne koordinate.

Postoji sledeća podela uslužnih aktivnosti:

1.lične usluge koje ne zahtevaju visok nivo stručnosti
2.lične usluge koje zahtevaju odgovarajuću stručnost, a čija se pojava vezuje za početak industrijske revolucije i razvoj zanatstva, trgovine na veliko i malo itd.
3.privredne usluge – bankarstvo, osiguranje, usluge javnog sektora, pravne, računovodstvene, usluge spoljnotrgovinskih preduzeća itd.
4.usluge masovne potrošnje koje dobijaju na značaju sa porastom kupovne moći stanovništva – turizam, zabava, razonoda, zdravstvene usluge itd.
5.poslovne usluge visokog tehnološkog nivoa koje sve više dobijaju na značaju uvodjenjem kompjutera, mikročipova, satelita, sa procesima automatizacije, elektronske obrade podataka itd.

Obeležja usluga

Osnovna obeležja usluga su:
•Nopipljivost
•Nedeljivost (neodvojivost, istovremenost) proizvodnje i potrošnje
•Heterogenost
•Nezadrživost

Neopipljivost usluge je njeno ključno obeležje i ono predstavlja srž specifičnosti koje usluga ima u odnosu na fizički proizvod. Uslugu ne možemo ne samo opipati, nego ni vadeti, čuti, ne možemo je isprobati kao neki fizički proizvod. U toku i nakon korišćenja usluge možemo jedino osetiti veću ili manju korist. Ako nema koristi nema ni usluge u ekonomskom smislu. Neki od problema sa kojima se suočavaju uslužne firme, a koji proizilaze iz neopipljivosti usluge su: kako postaviti distributivni sistem za nešto što je neopipljivo, kako komunicirati sa potrošačem, informisati ga o ponudi, kako mu prezentirati ono što firma nudi, kako odrediti cenu usluge?

Nedeljivost usluge karakteriše to da skladištenje kao faza ne postoji, i da se usluga prvo kupuje (prodaje) u formalnom smislu, pa se tek nakon toga proizvodi. Usluga se ne može proizvesti (pružiti) ako njen korisnik nije prisutan na mestu pružanja. Prema tome, usluga se istovremeno pruža (proizvodi) i koristi, pa zbog toga i govorimo o nedeljivosti proizvodnje i potrošnje usluga.

Heterogenost kao obeležje usluge odnosi se na činjenicu da kod usluga kvalitet varira znatno više nego kod materijalnih proizvoda, u zavisnosti od nekoliko faktora koji karakterišu proces pružanja usluge. Relativno visok stepen radne intenzivnosti uslužnih delatnosti znači presudno dejstvo ljudskog faktora na kvantitativnu, a naročito na kvalitativnu konfiguraciju outputa. Učinak u smislu kvaliteta, ljudskog faktora, kao poslovnog resursa, varira, čto proizilazi iz jednostavne činjenice da je čovek nesavršen. Isti radnik će u više procesa pružanja usluge, odnosno kod više korisnika, postizati različite nivoe kvaliteta. Uslužna preduzeća po pravilu, zapošljavaju više radnika koji su neposredni pružaoci usluge. Izmedju njih takodje postoji razlika u obučenosti, veštini, sposobnosti komunikacije sa kljientom itd.

Nezadrzivost kao obeležje usluga, znači da nad njima ne možemo postići fizičku kontrolu kao nad materijalnim proizvodom. To sa poslovnog stanovišta znači: 1)uslugu ne možemo skladištiti, niti je možemo podvrgnuti drugim logističkim operacijama, 2)pošto ne postoji fizička kontrola nad uslugom, ne postoji ni pravna kontrola u smislu vlasništva.
Nepostojanje vlasništva nad uslugama posledica je njihove neopipljivosti, odnosno nemogućnosti da se one stave pod fizičku kontrolu.

Klasifikacija usluga

Klasifikacija usluga neophodna je u cilju njihovog kompletnijeg razumevanja. Usluge možemo klasifikovati na različite načine, odnosno po različitim kriterijima.

Klasifikaciju usluga možemo bazirati na sledećim kriterijima:
•Tip korisnika
•Radna intenzivnost
•Stepen percepcije opipljivosti
•Nacin uključenosti korisnika
•Stepen uključenosti korisnika
•Kvalifikacija pružaoca usluge

Prema tipu korisnika usluge se mogu podeliti na:
1.Usluge licima
2.Usluge institucijama

Prema radnoj intenzivnosti usluge se mogu podeliti na:
1.Radno intenzivne
2.Kapitalno intenzivne

Prema stepenu percepcije opipljivosti usluge se dele na:
1.Usluge sa niskom percepcijom opipljivosti
2.Usluge sa visokom percepcijom opipljivosti

Prema načinu uključenosti korisnika, usluge se klasifikuju na:
1.Usluge u kojima je korisnik uključen fizički
2.Usluge u kojima je korisnik uključen intelektualno
3.Usluge u kojima je korisnik uključen emotivno
4.Usluge u kojima je korisnik uključen fizički i/ili intelektualno i/ili emotivno

Prema stepenu uključenosti korisnika usluge se dele na:
1.Usluge sa visokim stepenom uključenosti korisnika
2.Usluge sa niskim stepenom uključenosti korisnika

Prema klasifikaciji pružaoca usluge,mogu se podeliti na:
1.Jednostavne usluge
2.Rutinske usluge
3.Profesionalne usluge


PORUČITE RAD NA OVOM LINKU >>> SEMINARSKI
maturski radovi seminarski radovi maturski seminarski maturski rad diplomski seminarski rad diplomski rad lektire maturalna radnja maturalni radovi skripte maturski radovi diplomski radovi izrada radova vesti studenti magistarski maturanti tutorijali referati lektire download citaonica master masteri master rad master radovi radovi seminarske seminarski seminarski rad seminarski radovi kvalitet kvalitetni fakultet fakulteti skola skole skolovanje titula univerzitet magistarski radovi

LAJKUJTE, POZOVITE 5 PRIJATELJA I OSTVARITE POPUST
04:46 PM
Poseti veb stranicu korisnika Pronađi sve korisnikove poruke Citiraj ovu poruku u odgovoru
Nova tema  Odgovori 


Verovatno povezane teme...
Tema: Autor Odgovora: Pregleda: zadnja poruka
  Primena integrala u ekonomiji Vesnica 0 1,970 12-05-2010 09:18 PM
zadnja poruka: Vesnica
  Primjena integrala u ekonomiji Vesnica 0 1,783 12-05-2010 09:08 PM
zadnja poruka: Vesnica
  Opsti metodoloski principi i njihova primena u ekonomiji Vesnica 0 2,243 10-05-2010 12:29 AM
zadnja poruka: Vesnica
  Kamatna stopa u monetarnoj ekonomiji Vesnica 0 3,447 09-05-2010 12:22 PM
zadnja poruka: Vesnica
  Funkcije potrosnje u savremenoj makroekonomiji Vesnica 0 2,431 08-05-2010 12:03 PM
zadnja poruka: Vesnica

Skoči na forum: