TRZISTE I MEHANIZAM NJEGOVOG ISPOLJAVANJA

SADRŽAJ



SADRŽAJ 3
TRŽIŠTE I MEHANIZAM NJEGOVOG ISPOLJAVANJA 4
1. Pojam i funkcije tržišta 4
2. KLASIFIKACIJA I MORFOLOGIJA TRŽIŠTA 5
3. RAZLIČITI OBLICI TRŽIŠNE KONKURENCIJE 5
4. TRZISNI SUBJEKT 7
5. PONUDA I TRAZNJA KAO OSNOVNI ČINIOCI TRŽIŠTA 7
5.1. Definisanje ponude i traznje 7
5.2. Obim i struktura ponude i traznje 8
5.3. Uticaj prodajnih cena na kretanje ponude 8
5.4. Cenovna elastičnost ponude i traznje 9
6. TRZISTE NOVCA 10
7. TRZISTE KAPITALA 11
8. TRZISTE RADNE SNAGE 11
9. ZAKLJUČAK 12
LITERATURA 13



TRŽIŠTE I MEHANIZAM NJEGOVOG ISPOLJAVANJA

1. Pojam i funkcije tržišta
Tržište se definiše kao ukupnost odnosa ponude i tražnje koji se na odredjenom prostoru i u odredjeno vreme ispoljavaju povodom razmene roba i usluga.Tržište vrši četiri osnovne funkcije:
1 .funkciju povezivanja osamostaljenih robnih proizvodjača;
2.funkciju uskladjivanja ponude i tražnje;
3.funkciju raspodele;
4.funkciju regulatora privrednih kretanja.
1 .Razvoj društvene podele rada doveo je do
specijalizacije,osamostaljivanja i diferencijacije proizvodjača.da bi nabavili neophodne inpute za proces proizvodnje,ili da bi realizovali svoju robu,proizvodjači su nužno upućeni jedni na druge i na razmenu svojih proizvoda na tržištu.
2.Svakodnevnom razmenom robe na tržištu,ostvaruje se proces svodjenja različitih individualnih radnih vremena na društveno potrebno radno vreme,a ono se,u zavisnosti od odnosa ponude i tržnje,svodi na društveno priznato radno vreme čije izraz tržišna cena.U zavisnosti od toga da li tržišne cene rastu ili opadaju,ponuda i tržnja se menjaju sa težnjom da se uravnoteže.
3.Kroz mehanizam formiranja tržišnih cena,tržište u isto vreme ostvaruje i proces primarne raspodele nacionalnmog dohotka, čime se vrši i definisanje cena faktora proizvodnje,na osnovu čega se vlasnicima tih faktora obezbedjuje učešće u raspodeli nacionalnog dohotka
4.Privredni subjekti na osnovu signala koje svakodnevno emituje tržište u vezi sa uslovima i mogućnostima privredjivanja donose svoje poslovne odluke.Njihove samostalne odluke moraju imati relevantnu tržišnu argumentaćiju.Da bi osvarili svoje ciljeve,odnosno maksimirali profit,proizvodjači svoju proizvodnju moraju da prilagodjavaju zahtevima i kriterijumima tržišta kroz stalne promene,usavršavanja i preorijentaciju u proizvodnji.

2. KLASIFIKACIJA I MORFOLOGIJA TRŽIŠTA

Postoji nekoliko kriterijuma na osnovu kojih se može izvršiti klasifikacija tržišta.Sa stanovišta prostorne lokacije razmene postoji lokalno,regionalno,nacionalno i medjunarodno tržište.Sa stanovišta predmeta kupoprodaje postoje sledeće vrste tržišta:tržište robe i usluga,tržište faktora proizvodnje,tržište novca i hartije od vrednosti.
Prema količini robe koja se kupuje i prodaje,razlikujemo tržište na veliko i tržište na malo.Prema tipu tržišnih veza,odnosno tipu konkurencije učesnika u razmeri,razlikujemo potpuno konkurentna tržišta,potouno monopolistička tržišta,tržišta ograničene ili nepotpune konkurencije.Prema uslovima razmene razlikuju se slobodna i vezana tržišta.
Pod morfologijom ili strukturom tržišta podrazumeva se okupnost faktora koji determinišu kvantitet i kvalitet ponude i tražnje odnosno ukupnost uslova u kojima se formiraju konkretni razmenski odnosi.Osnovni elementi struktura tržišta su:
l.Koncetracija i veličina ponude koja je odredjena priozvodnjom,diferenciranošću proizvodjača i si;
2.Faktori na strani tražnje-broj kupaca,veličina njihovog dohotka,raspodelqa nacionalnog dohotka i si;
3.Deferenciranost proizvoda;
4.Mogućnost ulaska novih prodavača i kupaca na tržište;
5.Razni egzogeni faktori-reklama,propaganda,politički faktori i si;