Manastiri Fruške gore

НАЦИОНАЛНИ ПАРКОВИ


Национални, или народни парк је појам који означава посебним законом проглашена садржајно и просторно дефинисана територија којом се чувају и штите све исконске живе и неживе природе, те се забрањују штетне човекове делатности.
Према међународној класификацији и номенклатури национални паркови припадају групи општих природних резервата, те представаљају највредније објекте обухваћене заштитом природе. Национални парк је просторно подручје посебне природе, културе, туристичке и рекреативне активности. Обухвата један или више сачуваних екосистема. У националном парку дозвољене су делатности којима се не угрожава изворност биљног и животињског свет.
Први национални парк основан је 1872. године када је влада САД једну област прогласила националним парком. Идеја се проширила из САД у Канаду, Нови Зеланд, Европу и Аустралију. Некадашње колонијалне власти су исту идеју спровеле у југоисточној Азији и Африци после чега националне паркове оснивају неке државе Јужне Америке, Русија и Јапан. Најстарији национални парк у Европи је Швајцарски национални парк који је основан 1914. године. Поборници у оснивању националног парка и осталих резервата природе нису се потпуно сложили о њиховој намени, као и њиховом статусу. Национални паркови у САД и Канади су намењени рекреацији, а споменици природе, као и разне ендемичне врсте представљају туристичке атракције.
Национални парк треба да има: мотеле, видиковце, базене, савремене путеве, а унутар парка да се простиру издвојени резервати природе, а дивљач да се храни у посебним деловима. Шведска и Финска сматрају да национални паркови морају носити национално обележје у првом реду. У тим земљама национални паркови обухватају делове исконске природе, али укључују и сеоска насеља са грађевинама у националном стилу, као и њихове становнике и традиционални начин живљења.


Фрушка Гора, планина у северном Срему, јужно од Дунава, највећим делом на територији АП Војводине, мањим, западним делом у Хрватској, са правцем пружања запад-исток, дугачка 78 километара, широка до 15 километара, највиши врх Црвени Чот висине 539 метара, затим Иришки Венац, висок 493 метра, са спомеником борби Војвођана у рату и револуцији, Градац висине 471 метар, Стражилово висине 321 метар. На Фрушкој гори постоји велики број српских средњевековних манастира, поглавито из 15. и 16. века, планинарских и ловачких домова, одмаралишта, хотела, вила и викендица; врло развијен туризам. Фрушка Гора је под шумом ( углавном храстовом и грабовом са разноврсном дивљачи ) пашњацима, виноградима и воћњацима. Ту је басен мрког угља Врдник, фабрика цемента у Беочину, Врдничка и Сланкаменска бања, болница за туберкулозу на Венцу и друго. Од 1960. године основан је национални парк површине 22460 хектара, надморске висине од 100 до 539 метара, на територији општина Бачка Паланка, Беочин, Инђија, Ириг, Нови Сад, Сремска Митровица и Шид.


Манастир Врдник – Нова Раваница

Црква и конаци нису претрпели већа оштећења. У конацима је од 1941. године била стационирана немачка војска. Усташки комесари били су Павле Јелашић из Сремских Карловаца и Антун Михаљевић из Нуштра, и они су одговорни за пљачкање манастирске имовине. Из цркве су изнети сви предмети за сакралну употребу, а из конака највећи део намештаја. Неизмерна културна штета изазвана је уништењем богате манастирске архиве која је обухватала раздобље од 1690. до 1941. године. Такође је страдала и библиотека; усташки комесари су из манастира износили књиге и бацали их. Чланови Покрајинске комисије за утврђивање ратних злочина утврдили су да, поред осталог и ово: “ Сеоски трговци су у листове књига увијали квасац и правили кесе за еспап дућански „. Мањи део књига је спасао парохијски свештеник из Врдника, Срета Богдановић.