Tržišta kapitala - marketing

Maturski, seminarski i diplomski radovi iz marketinga.

Tržište kapitala kao sastavni deo finansijskog tržišta, predstavlja faktor globalizacije nacionalnih ekonomija posebno preko svog instrumentalnog dela. Time se omogućava investitorima iz gotovo celog sveta da brzo i efikasno menjaju strukturu svog investicionog portfolia, pri čemu se misli prvenstveno na investiranje u vrednosne papire.
Tema rada jesu hartije od vrednosti kao predmet poslovanja na tržištu kapitala, no pre toga bilo je neophodno objasniti pojam, osnovne funkcije i ciljeve tržišta kapitala kako bi se lakše shvatila svrha postojanja finansijski instrumenata (efekata) kao i značaj i neophodnost onih hartija od vrednosti koje se najneposrednije odnose na međunarodne poslovne finansije.
U poglavlju koje se odnosi na finansijske instrumente, cilj je bio objasniti osnovne karakteristike instrumenata koji se dosta često koriste u finansijskom svetu, a koji će i na ovim prostorima zbog otpočetih procesa tranzicije, biti interesantni u vremenu koje je pred nama. Pre svega bice reč o deonici kao vlasničkom instrumentu, obveznici kao predstavniku instrumenata zaduženja, te ostalim instrumentima tržišta bez kojih je nezamislivo moderno poslovanje u uslovima izrazito brzih promena ekonomskog okruženja i čestih nestabilnosti na međunarodnim finansijskim tržištima.
Zbog tematskog okvira seminarskog rada bilo je neophodno pomenuti i navesti osnovne rizike kod hartija od vrijednosti, koji u velikoj meri utiču na formiranje njihovih cena, neizvesnost finansijskog ulaganja, likvidnost, kupovnu snagu i sl.

TRŽIŠTA KAPITALA

Da bi smo shvatili ulogu i značaj hartija od vrednosti i njihove karakteristike u međunarodnim poslovnim finansijama, dobro bi bilo najpre se podsetiti šta je to tržište kapitala.
Tržište kapitala, kao jedan deo finansijskog tržišta, jeste institucionalno organizovani prostor gde se u okviru njegovih pravila ponašanja susreću ponuda i tražnja za finansijskim sredstvima dugoročnog karaktera i gde se na osnovu odnosa ponude i tražnje formira cena tih sredstava.
Ako bi pokušali biti nešto određeniji mogli bi reći da tržište kapitala objedinjuje:
- kreditno – investiciono tržište na kojem se nudi i uzima kapital u formi dugoročnih investicionih kredita,
- hipotekarno tržište na kojem se koristi kapital u formi hipotekarnih kredita i
- tržište vrednosnih papira dugoročnog karaktera koji se još nazivaju i efektima.
Osnovni poslovi koji se obavljaju na tržištu kapitala jesu kupoprodaja kapitala i vrednosnih papira (obveznice, deonice, sertifikati i drugi vrednosni papiri), posredstvom velikog broja posrednika. Ovde se radi o tokovima novčane akumulacije. Ako kapital cirkuliše slobodno između učesnika, bez prisustava bankarskih institucija, tada se radi o slobodnom tržištu kapitala. Obrnuto, ako se kontakti među učesnicima ostvaruju posredstvom bankarskih institucija tada je u pitanju institucionalizovano tržište kapitala. Na svakom slobodnom nacionalnom tržištu kapitala, trguje se slobodno i svaki prodavac hartija od vrednosti traži kupca direktno ili preko dilera i brokera kao posrednika. Dakle funkcija tržišta kapitala je da kupcu omogući kupovinu odredenog iznosa potrebnog kapitala, pod tržišnim uslovima koji su za njega najpovoljniji, a prodavcu da omogući prodaju odredenog iznosa njemu nepotrebnog kapitala u tom trenutku, pod najpovoljnijim tržišnim uslovima.
Kada tržište kapitala deluje kao tržište gde se ugovaraju emisije instrumenata trajnog kapitala (deonice), ili instrumenata zaduženja (obveznice), tj. kada se vrši kupovina i prodaja prve emisije vrednosnih papira, onda kažemo da je reč o primarnom tržištu. U ovom slučaju emitent dobiva svež novac u zamenu za finansijska potražvanja.
Druga, sigurno interesantnija funkcija tržišta kapitala, jeste da ono deluje kao sekundarno tržište za vrednosne papire koji su emitirani u prošlosti. Tržište dozvoljava vlasnicima dionica ili obveznica da ih brzo prodaju i na taj način obezbede visok stepen likvidnosti. Postojanje sekundarnog tržišta čini i primarno tržište dosta efikasnijim.
Finansijska tržišta uopšte pa tako i tržišta kapitala, poseduju osobenosti koje ih čine specifičnim u odnosu na druga tržišta. Ovom prilikom navodim sledece:
• na ovim tržištima obavljaju se samo oni poslovi koji su zaključeni po određenoj proceduri, u određeno vreme i gde je predmet poslovanja vrednost koja se prodaje ili kupuje svojstvena toj vrsti tržišta,
• celokupno poslovanje tržišta kapitala se kontroliše putem raznih organa,
• poslove na tržištu kapitala mogu obavljati samo članovi tržišta, a posredničke poslove samo za to ovlaštena lica,
• Realizovani poslovi na tržištu obračunavaju se putem obračunskih institucija tržišta kod koje svaki član tržišta ima svoj račun.
Preduzeća, vlade, lokalne vlasti i multinacionalne organizacije (Svetska Banka, Evropska investiciona Banka i sl.) zahvaljujući ovim karakteristikama imaju pristup većim količinama kapitala nego što bi to bilo moguće da se moraju osloniti isključivo na stvaranje vlastitih izvora.
U svim tržišnim privredama, bez obzira na stepen razvijenosti, ciljevi koji žele da se ostvare postojanjem i funkcioniranjem tržišta kapitala unapred su dati i poznati.

Ako bi pokušali istaći neke ciljeve čije se ostvarenje očekuje od jednog organiziranog tržišta kapitala, odlucili bi se za sledece:
• Obezbjedenje neophodnog kapitala pod tržišnim uslovima,
• Ostvarenje optimalne alokacije kapitala, tj. njegovo korištenje za najprofitabilnije poslove i u najprofitabilnijim privrednim granama,
• Disperzija svih oblika rizika,
• Onemogućavanje bilo kojeg oblika monopola u postupku trgovanja kapitalom,
• Utvrđivanje stvarne i tržišne cene koštanja kapitala

HARTIJE OD VREDNOSTI KAO PREDMET POSLOVANJA NA TRŽIŠTU KAPITALA

Mnogo je finansijskih instrumenata koji stoje na raspolaganju pojedincima i preduzećima. Najveći broj finansijskih instrumenata ima oblik vrednosnih papira. To su pisane isprave kojima se dokazuje vlasništvo ili kreditni odnos s nekim preduzećem ili telom javne uprave kao sto su lokalna ili državna vlada.
Vrednosni papir je svaka isprava ili zapis koji sadrži određeno imovinsko pravo koje se bez te isprave ne može ostvariti niti prenositi. Vrednosni papiri su u principu određeni da služe prometu imovinskih prava i taj promet je najvećim delom i olakšan postojanjem vrednosnih papira.