Spoljnotrgovinsko poslovanje i kontratrgovina

Pod međunarodnim platnim prometom se podrazumevaju sva plaćanja i naplate između domicilnih i stranih lica (bez razlike da li plaćanja vrše pravna, fizička lica ili država), odnosno procedure i postupci u vezi sa međunarodnim plaćanjima, bez obzira da li je osnov za ta plaćanja promet robe, vršenje usluga (npr. turizam, saobraćaj i špedicija, osiguranje itd), dužničko-poverilački odnosi (davanje međunarodnih javnih ili privatnih /cross-border/ kredita ili njihova otplata) ili nešto drugo. Sve učesnike u međunarodnom prometu možemo posmatrati kao rezidente (lica koja obavljaju ekonomsku aktivnost u zemlji) i nerezidente (lica koja obavljaju ekonomsku aktivnost van posmatrane zemlje), pa međunarodni platni promet možemo definisati i kao plaćanja i naplate između rezidenta i nerezidenta. Bitno je naglasiti da se pojam rezidenta odnosno nerezidenta u ekonomiji razlikuje od istih pojmova u pravu.
Međunarodna plaćanja se po nekoliko karakteristika razlikuju od domaćih plaćanja. Najočiglednija od njih je da, pošto su se kod međunarodnih plaćanja u interakciji rezident i nerezident koji po pravilu koriste razičite valute, to se pojavljuju najmanje dve različite valute. Kažemo najmanje dve jer se zapravo jako često koristi i treća, konvertibilna valuta (najčešće američki dolar), u kojoj se plaćanja obavljaju. Dakle, strana koja plaća po pravilu raspolaže samo svojom nacionalnom valutom, a strana koja naplaćuje očekuje svoju nacionalnu valutu, dok se samo plaćanje odvija u nekoj od najjačih svetskih valuta. S obzirom da i subjekt koji izvršava plaćanje i subjekt koji prima sredstva raspolažu, po pravilu, samo svojom nacionalnom valutom, to je nezaobilazan element međunarodnih plaćanja pretvaranje jedne valute u drugu.
Dakle nezaobilazno je konvertovanje valuta tokom procesa, pa je nezaobilazan element deviznog kursa. Uz to, nastaju promene još jednog makroekonomskog agregata – platnog bilansa, kao sistematskog prikaza svih međunarodnih plaćanja koja jedna zemlja vrši sa ostatkom sveta (i ne samo plaćanja već i transakcija koje nisu odmah plaćene ali su izvršene). Tako naizgled čisto mikroekonomsko pitanje – kada jedan subjekt vrši međunarodna plaćanja – ima za posledicu promene najvažnijih makroekonomskih agregata – platnog bilansa i deviznog kursa.

1.1 Realizacija spoljnotrgovinskih poslova 4
1.2 Kontratrgovina 12
1.3 Međunarodni kontratrgovinski poslovi 14
1.4 Zabrana zloupotrebe monopola – dominacije na tržištu 17
1.5 Pravo na konkurenciju 20
1.6 Sklapanje kartelnih sporazuma 21
1.7 Zloupotreba monopola 22
ZAKLJUČAK 23
LITERATURA 24