Spoljni dug Srbije u periodu tranzicije od 2001. do 2011. - diplomski

Укупан спољни дуг Србије, последњег дана јануара 2009. износио је 21 милијарду 460 милиона евра. Од тога, на спољни дуг јавног сектора односило се 6,62 милијарди евра, што је скоро трећина укупног спољног дуга, док приватни дуг чини 14,83 милијарди евра, или 69,1 одсто укупног спољног дуга. Ове године за измирење обавеза јавног и приватног дуга доспева 3,79 милијарди евра.
Када се посматра структура по повериоцима, највећи износ спољног дуга јавног сектора је дуг према Светској банци, који је 31,4 одсто јавног дуга, следи Париски клуб поверилаца 24,6 одсто, док дуг према Лондонском клубу чини 13,5 одсто јавног дуга. У оквиру приватног сектора, највећи део 78,7 одсто односи се на дуг банкарског сектора према страним банкама и финансијским организацијама, а од тога дуг према страним банкама по кредитима закљученим после 20. децембра 2000. године износи 46,9 одсто спољног дуга банака.

Када је реч о сектору предузећа, спољни дуг према страним банкама, финансијским организацијама и фирмама износи 95,9 одсто дуга, од чега се на стране банке за кредите закључене после 20. децембра односи 47,1 одсто дуга предузећа.
Ови подаци указују да су највећи инострани повериоци државе међународне финансијске организације, као и билатерални и комерцијални кредитори, односно Париски и Лондонски клуб поверилаца. Највећи кредитори домаћих предузећа и банака су стране банке и финансијске организације које су повезана лица са домаћим банкама. Према очекивањима Народне банке Србијео чекује се да ће и убудуће ови повериоци бити највећи кредитори.
Према подацима о стању спољног дуга од 31. децембра 2008., планирана укупна плаћања у 2009 години по дугорочним и краткорочним кредитима износила су 3,79 милијарди евра. Од тога главница је 2,96 милиона евра, а на отплату камате се односи 828 милиона евра.
Укупне планиране отплате по дугорочном јавном дугу за ову годину износе 331 милион евра. Главницу чини 130 милиона, док камате 201 милион евра. Планирана отплата дугорочног дуга приватног сектора су 3,46 милијарди евра, од чега се на главницу односи 2,83 милијарди евра, а на камате 628 милиона.
После двонедељног преговарања 2010., Србија је постигла споразум који подлеже одобрењу Управног и Извршног одбора Међународног монетарног фонда, а који се односи на нови стенд бај аранжмана са ММФ, вредног три милијарде евра. Период трајања програма био је до средине априла 2011. године.

УВОД 1
1.1 Спољни дуг Србије и светска финансијска криза 3
1.2 Спољни дуг Србије у периоду транзиције 8
1.2.1 Степен спољне задужености Србије 17
1.2.2 Застој у капиталним приливима и средњерочне последице кризе 24
1.3 Стање привреде Србије узроковано спољним дугом 27
ЗАКЉУЧАК 28
ЛИТЕРАТУРА 33