Socio-medicinski znacaj tuberkuloze i oboljenja tuberkuloze

Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.


Mycobacterium tuberculosis koegzistira sa čovečanstvom od dana pre zabeležene istorije, a podaci o tuberkulozi ili ftizi nađeni su u skeletnim ostacima mumija Starog i Novog sveta. Sa industrijalizacijom i ubrzanim naseljavanjem gradskih nehigijenskih sredina u Evropi je tuberkuloza dostigla vrh zaraze krajem 18. i početkom 19. veka. Postoje jasni pokazatelji da je u tehnički razvijenim zemljama tuberkuloza bila u padu posebno u periodu nakon Drugog svetskog rata. Međutim, veoma je teško u svetskim okvirima realno proceniti epidemiološku sliku iz više razloga, a najverovatnije najviše zbog nedostatka pouzdanih informacija o stanju o pravim rezervoarima infekcije u nerazvijenim i siromašnim svetskim regijama Azije i Afrike.

Početkom devedesetih godina prošlog veka zabeleženo je 16 miliona slučajeva tuberkuloze, sa čak osam miliona novih slučajeva svake godine (od kojih su polovina bacilarni, odnosno zarazni) i sa tri miliona smrtnih ishoda godišnje, od čega 74% u Aziji, a 12% u Africi. Tako se procenjuje da je u periodu od 1990. do 1999. godine bilo 30 miliona smrtnih i to od kog broja 1,4 miliona u Evropi i razvijenim zemljama. Nema nade da se postigne eradikacija tuberkuloze, čak i u tehnički razvijenim zemljama, još mnogo godina, ne samo zbog postojanja velikog rezervoara inficiranih osoba, koje još uvek mogu da razviju bolest, nego se u mnogim zemljama usporio pad incidencije oboljevanja, čija je tendencija jasno postojala u poslednje dve dekade, pre svega zbog velike migracije iz zemalja sa visokom prevalencijom tuberkuloze.

Odnedavno, svetska epidemija oboljenja izazvanog humanim imunodeficijentnim virusom (HIV) i udruženim virusima, rezultira širenjem tuberkuloze u SAD, a naročito Africi i Aziji, zatim postepeno i u drugim zemljama . Na to treba dodati i narastajući problem multirezistentne tuberkuloze koja je direktni odraz i posledica lošeg lečenja . Poslednjih desetak godina na našim prostorima zbog ratova, migracije stanovništva, međunarodnih sankcija praćenih globalnim osiromašenjem naroda i zdravstvene službe, nije došlo do očekivanog smanjenja broja obolelih, kao decenijama ranije. Prekidi u lečenju, nedovoljno i neredovno snabdevanje glavnim antituberkuloticima, nedostatak reagensa za mikrobiološku, i filmova za rendgensku dijagnostiku, izostanak finansijske podrške kontroli kvaliteta rada ustanova, kao i niz drugih ograničenja imali su za posledicu stagnaciju pada broja obolelih, ali i tendenciju porasta. Rastuća nezaposlenost, ekonomska kriza i pothranjenost, uz kontinuirani stres i posebno tromesečno NATO bombardovanje obeležilo je ovaj period. ..

Sadržaj :

UVOD 3
1.1 Multiorganska tuberkuloza 5
1.2 Povezanost pušenja cigareta i plućne tuberkuloze 7
1.3 Tuberkuloza u 21. veku 9
ZAKLJUČAK 11
LITERATURA 13