Sistemi podrske odlucivanja-22

Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.


POJAM I VRSTE ODLUČIVANJA

Pod odlučivanjem se najčešće podrazumeva proces odobravanja jedne ili više alternativnih akcija, koje se preduzimaju kako bi se postigao neki cilj.
Odlučivanje kao proces i odluke kao akcija, razvrstavaju se prema sledećim kriterijumima:
• broju osoba koje donose odluke,
• količini informacija i znanja u momentu donošenja odluka,
• strukturisanosti odlučivanja i
• prema oceni da li su raspoložive informacije dovoljne ili nisu dovoljne za odlučivanje.
Prema prvom kriterijumu razlikuje se individualno i grupno odlučivanje, dok se prema drugom kriterijumu razlikuje odlučivanje: u uslovima izvesnosti, uslovima rizika, uslovima neizvesnosti i kombinacije rizika i neizvesnosti.
U uslovima izvesnosti odluke se donose ako svaka od alternativnih akcija vodi određenom ishodu. U uslovima neizvesnosti se odlučuje ako je verovatnoća ishoda akcije nepoznata. U uslovima rizika odlučivanje je karakteristično po tome što svaka od alternativnih akcija vodi nekom iz skupa mogućih specifičnih ishoda, pri čemu se svaki ishod pojavljuje sa poznatom verovatnoćom. Odlučivanje u uslovima kombinacije rizika i neizvesnosti zasniva se na podacima dobijenim empirijskim istraživanjem i analiziranim u formi statističkog zaključivanja.
Prema trećem kriterijumu odlučivanje može biti strukturisano (programirano) i nestrukturisano (neprogramirano). Strukturisano odlučivanje karakteristično je po ponovljivošću (pod istim ili sličnim usloviama) i izvesnošću da se odrede pravila odlučivanja. Nestrukturisano odlučivanje je po pravilu jednokratno ili retko ponovljivo, bez mogućnosti određivanja pravila odlučivanja. Često ne postoji oštra granica između struktrisanog i nestrukturisanog odlučivanja, tako sa se javlja polustrukturisano odlučivanje, koje ima karakteristike i jednog i drugog.
Prema četvrtom kriterijumu odluke se dele na terminalne i istraživačke. Za donošenje terminalnih odlika na raspolaganju su informacije koje u datim okolnostima omogućavaju izbor neke od alternativnih odluka. Istraživačke odluke se donose u cilju prikupljanja dodatnih informacija, s obzirom da su raspoložive informacije nedovoljne.
Postojeće teorije odlučivanja mogu se svrstati u dva osnovna teoretska pristupa odličivanju: preskriptivnom (normativnom) i deskrtiptivnom. Preskriptivne teorije opisuju kako bi trebalo i obrazlažu zašto bi trebalo da se ponaša racionalna osoba prilikom odlučivanja. Deskriptovne teorije se zasnivaju na nastojanju da se opiše, objasni, razume, predvidi i poboljša ponašanje ljudi pri odlučivanju....