Robna konvertibilnost

Nova tema  Odgovori 
Podelite temu sa drugarima: ZARADITE PRODAJOM SVOJIH RADOVA
 
Ocena teme:
  • 0 Glasova - 0 Prosečno
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5
Autor Poruka
derrick Nije na vezi
Posting Freak
*****

Poruka: 3,089
Pridružen: Jul 2009
Poruka: #1
Robna konvertibilnost
Robna konvertibilnost proizilazi iz same prirode novca tj.nastala je istovremeno sa nastankom samog novca.Preduslov nastasnka novca je tržišni način razmene proizvoda.

Pojava novca označila je prelazak sa naturalne na novčanu privredu,a ne sa netržišne na tržišnu.Tržište roba postojalo je i pre pojave novca,pa je čak predstavljalo preduslov njegovog nastanka.

U novčanoj privredi robe se zamenjuju za novac.Ova zamenjivost robe u novac i obrnuto,novca za robu,predstavlja najstariji,najširi i osnovni pojam konvertibilnosti koji se u teoriji definiše kao robna konvertibilnost.Robna konvertibilnost nalazi se i u osnovi savremene konvertibilnosti ,iako ulogu novca danas igraju nacionalne valute a ne robni novac.
U privredama u kojima ne postoji robna konvertibilnost ne može postojati ni bilo koja druga konvertibilnost,o čemu govore primjeri iz prošlosti i sadašnjosti.Robna konvertibilnost nije postojala ni kod civilizacije starih Inka ni u bivšom Sovjetskom savezu,jer u oba slučaja nije postojalo tržište.Razmjena robe se u ovim društvima nije vršila putem tržišta,već putem plana.A tamo gdje nema tržišta roba,nema ni novca ni njegove konvertibilnosti.

U Sovjetskom savezu,kao i u drugim zemljama realnog socijalizma zakone tržišta zamjenivala je svjesna i planska organizacija proizvodnje,razmene,raspodele i potrošnje.U realnom socijalizmu su postojale kategorije kao što su novac,kredit,kamatne stope,ali su se one utvrđivale centralizovanim planom,tako da nisu imale isto ekonomsko značenje kao u zemljama tržišne privrede.U bivšem Sovjetskom savezu postojala je nacionalna valuta ali samo kao pravna kategorija koja nije obavljala ekonomske funkcije jer je privreda bila planska a ne tržišna.Krajem devedesetih godina kako ruska tako i privrede ostalih zemalja SEV-a otpočele su sa procesom tranzicije.


EVOLUCIJA KONVERTIBILNOSTI

U teoriji se obično vrši podela na klasični i savremeni koncept konvertibilnosti.Klasični koncept konvertibilnosti javlja se u novčanim sistemima metalnog standarda,a savremeni u papirnom standardu.
Klasična konvertibilnost predstavlja obavezu zamene nacionalne valute za metal po zvanično utvrđenoj fiksnoj ceni metala,a savremena obavezu zamene za drugu nacionalnu valutu po utvrđenom deviznom kursu.
Prelaz sa klasične na savremenu konvertibilnost nije se izvršio naglo već postepeno.

KLASIČNA KONVERTIBILNOST

Zlatni standard se obično uzima kao model metalnog standarda iz dva osnovna razloga.Pre svega,mehanizam srebrnog standarda je bio isti kao i mehanizam punog zlatnog standarda.Osim toga za svrhe analize konvertibilnosti dovoljno je poći od zlatnog standarda jer se masovna upotreba banknota za koje se vezuje nastanak klasične konvertibilnosti u ekonomski najrazvijenijim zemljama javlja sa prelaskom na monometalizam zlata.

Zlatni standard se javljao u tri oblika:
1.Kao puni zlatni standard
2.Zlatno-polužni
3.Zlatno-devizni

Osnovna zajednička karakteristika svih oblika zlatnog standarda je vezanost nacionalne valute za zlato.Nacionalna valuta je bila zakonski izjednačena sa utvrđenom količinom zlata određene finoće,što je predstavljalo njen kovnički paritet koji se izražavao fiksnom cenom zlata.Sve dok se održavala fiksna cena zlata,dotle je valuta smatrana stabilnom.
Nacionalna valuta se na početku zlatnog standarda pojavljivala u materijalnom obliku kovanog novca,koji se kovao po propisanom i od države garantovanom kovničkom paritetu.Međutim,onda kada su se pojavile novčanice kao surogati kovanom novcu,nacionalne valute su dobile još jedan pojavni oblik-oblik papirne novčanice.

Uvođenje papirnih novčanica u privrednu praksu dovodi do nastanka koncepta i mehanizma klasične konvertibilnosti.Papirne novčanice su u početku predstavljale potvrde o deponovanom zlatu kod bankarskih ustanova,na osnovu kojih je deponent uvek mogao da podigne svoje deponovano zlato iz banke.Te konvertibilne novčanice sa zlatnim pokrićem od 100% nazivale su se zlatnim sertifikatima.Međutim,uočavajući da deponenti koji su ostavili zlato na čuvanje veoma retko podižu svoje zlatne depozite,kao i da se zlatni sertifikati ne vraćaju tako brzo u banku na konverziju,već da se prihvataju u prometu kao sredstvo plaćanja,banke su počele da daju kredite u novčanicama koje više nisu imale pokriće u zlatu 100%.Ove su novčanice nazvane banknotama.Bankarskom emisijom banknota u obliku banknote,privreda je snabdevana mnogo većom količinom novca nego što bi inače bila izdavanjem kredita u obliku kovanog zlata ili zlatnih sertifikata.Pojava banknota je,dakle,predstavljala prvi korak u razvoju modernog bankarstva.

Da bi se izbegla bankrotstva banaka i održala vrijednost novčanica,došlo je do zakonskog regulisanja obaveze banke da mora odmah,bez odlaganja i drugih uslovljavanja da izvrši konverziju svojih novčanica u zlato na zahtjev podnosioca.


Osim što je doprinijela širokom prihvatanju banknota,garantovana konvertibilnost je sprečavala banke da idu u neograničenu emisiju kredita u banknotama koja je vodila u pad njegove vrijednosti i konačno u bankrotstvo banke.Da bi održale konvertibilnost,banke su morale da vode računa o odnosu između zlata u svojim trezorima i količine emitovanih banknota.
Konvertibilnost je zahtijevala od banaka i centralne banke da stalno drže određene zlatne rezerve u svojim trezorima.Ovo držanje zlatnih rezervi dovelo je do instituta pokrića novčanog opticaja.
Značaj klasične konvertibilnosti sa nacionalnog i međunarodnog stanovišta:

1.konvertibilnost je omogućila opšte prihvatanje novog finansijskog instrumenta –banknote-koja je otvorila put razvoju modernog bankarstva.
2.konvertibilnost je predstavljala jedan od najvažnijih mehanizama regulisanja količine novca u opticaju.
3.konvertibilnost je pokretala i automatski mehanizam uravnoteženja platnog bilansa i održavanja fiksnih deviznih kurseva.

Teoretski posmatrano klasična konvertibilnost je bila jedan od najvažnijih mehanizama punog zlatnog standarda,koji je trajao do Prvog svetskog rata.
Sa izbijanjem Prvog svetskog rata,zemlje su ukinule klasičnu konvertibilnost i prešle na papirni standard,koji im je dozvoljavao da povećaju količinu novca do nivoa potrebnog za finansiranje rata.Ukidanje konvertibilnosti imalo je za posledicu inflaciju i pad vrednosti nacionalnih valuta.


PORUČITE RAD NA OVOM LINKU >>> SEMINARSKI
maturski radovi seminarski radovi maturski seminarski maturski rad diplomski seminarski rad diplomski rad lektire maturalna radnja maturalni radovi skripte maturski radovi diplomski radovi izrada radova vesti studenti magistarski maturanti tutorijali referati lektire download citaonica master masteri master rad master radovi radovi seminarske seminarski seminarski rad seminarski radovi kvalitet kvalitetni fakultet fakulteti skola skole skolovanje titula univerzitet magistarski radovi

LAJKUJTE, POZOVITE 5 PRIJATELJA I OSTVARITE POPUST
06:17 PM
Poseti veb stranicu korisnika Pronađi sve korisnikove poruke Citiraj ovu poruku u odgovoru
Nova tema  Odgovori 


Verovatno povezane teme...
Tema: Autor Odgovora: Pregleda: zadnja poruka
  Robna koncentracija izvoza SFRJ u zemlje OECD Vesnica 0 1,838 12-05-2010 09:57 PM
zadnja poruka: Vesnica
  Konvertibilnost valuta Vesnica 0 2,022 11-05-2010 05:53 PM
zadnja poruka: Vesnica
  Robna dokumentacija u vezi sa snabdijevanjem prodavnice robom Vesnica 0 1,754 10-05-2010 05:19 PM
zadnja poruka: Vesnica
  Robna dokumentacija u vezi sa snabdevanjem prodavnice robom Vesnica 0 7,128 08-05-2010 04:42 PM
zadnja poruka: Vesnica
  Osnove finansija - novac i konvertibilnost Vesnica 0 926 07-05-2010 01:59 PM
zadnja poruka: Vesnica

Skoči na forum: