Maturski. seminarski i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima.
У својим анализама ОЕЦД је сматрала да СФРЈ упркос неким тескоцама успела сачувати приличну предност испред других некадасњих социалистицких земаља. Није могуце превидети ни мисљење Управе за привредна и финансијска питања Европске комисије која у делу посвеценом СФРЈ истице добре резултате, посебно повећање бруто домацег производа за три одсто и снизење инфлације испод 10 одсто.
Уз то упозоравају и на неке структуралне проблеме који онемогућавају боље привредне резултате (пре споро преструктурирање предузеца и банака, претирана раст плата и јос неке мере које су проузроковале повлачење страних инвеститора).
Робна концентрација извоза СФРЈ у земље ОЕЦД
ОЕЦД је често примењивала антидампингшки поступак према увозу из СФР Југославије. Иако је СФРЈ учествовала у увозу ОЕЦД са око 1%, антидампингшке процедуре примењене према СФРЈ су чиниле 7% укупних антидампингшких процедура ОЕЦД. Такође, ако имамо у виду да је СФРЈ учествовала са 3% у увозу ОЕЦД из земаља у развоју, а да је са 28% учествовала у укупним антидампингшким процедурама ОЕЦД према земљама у развоју, онда је јасно колико је СФРЈ била под ударом антидампиншких мера. СФРЈ јесте примењивала дампинг као метод продора на тржиште ОЕЦД, али није то било увек случај. Производи су били конкурентнији због јевтиније струје и радне снаге у СФРЈ, и пореза у ОЕЦД.
Како су извозне субвенције забрањене као средство унапређења извоза, многе државе сада прибегавају извозној промоцији. Извозна промоција подразумева разне непосредне мере које се предузимају ради повећања извоза. Те мере подразумевају давање података о извозницима и посредовање у закључењу спољнотрговинских послова, али и кредитирање спољнотрговинских послова. Већина земаља је основала агенције за промоцију извоза, као што је јапански ЈЕТРО (Јапан Еxтернал Траде Организатион).
Ради унапређења извоза многе државе оснивају трговачке службе при својим амбасадама, са економским аташеима као шефовима тих служби. У амбасадама САД широм света делују економски службеници (ецономиц оффицерс) који су, по правилима службе, дужни да анализирају и извештавају о макроекономским трендовима и трговинској политици у одређеној земљи и њиховом утицају на трговинске интересе САД, као и да представљају економске интересе САД, организују и учествују у трговинским и економским преговорима. И трговинска служба Велике Британије, у сарадњи са Министарством трговине, помаже у успостављању трговинских веза између предузећа у одређеној земљи и предузећа у Великој Британији.
То се омогућује у директном контакту са службеницима у трговинској служби или коришћењем одговарајућих привредних адресара, које ова служба обезбеђује. И СФР Југославија је реорганизацијом Савезног министарства за иностране послове основала трговинску службу са економским аташеима који заступају трговинске интересе СФРЈ у иностранству.
Извоз СФРЈ у земље ОЕЦД
Током деценија које је претходило распаду земље, у југословенској научној јавности водиле су се полемике о томе да ли су националне економије дезинтегрирале јединствено југословенско тржиште и дале маха економском национализму федералних јединица, но све до средине 80-их година 20. ст ни једним истраживањем није доказана теза о дезинтеграцији југословенске привреде. Прва угрожавања јединственог тржишта десила су се тек крајем тих година, одузимањем имовине словеначких и хрватских предузећа у Србији, упадом Србије у федерални монетарни систем, ускраћивањем пореских уплата у савезни буџет из западних република и сл (уп. Петак, 1989.).
Најпоузданија су мера за разматрање нивоа економске интегрисаности СФРЈ подаци о међурепубличкој робној размени. Приступи ли се њеном прорацуну с обзиром на учешће те
макро-економске величине у бруто друштвеном производу
(БДП), мереном са становишта тока производа и услуга, где његова величина зависи о збиру личне (Ц) и јавне потрошње (Г) и нето-приватних инвестиција (И) и нето-извоза (Кс),
долазимо до веома занимљивих података, који су, на пример, у табели 1. приложени за 1986., последњу годину за коју располажемо са том врстом статистичког параметра. Подаци показују сразмерно високу зависност југословенских република о међурепубличкој робној размјени, која је готово у правилу надилазила 1 / 3, ау појединим случајевима и више од 2 / 5 њихова БДП-а.
Упореди ли се та зависност са нето – извозом у земље ван подручја СФРЈ, може се уочити да
је нето-извоз у те земље био знатно мањи од међурепубличке робне размене, чак и у случају извозно најснажније оријентисане Словеније. Једина битна разлика односила се, притом, на ниво зависности о заједничкоме тржишту: најразвијеније републике, Словенија и Хрватска, биле су знатно мање зависне о југославенскоме тржишту од, на пример, Црне Горе (ЦГ) и Македоније. Ставе ли се, усто, у међусобни однос проценат испорука другим републикама и извоз те проценат куповина код других република и увоз добијамо релативне
Pretraga
Spisak članova
Kalendar
Pomoć
