Rimska kultura

Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.


Kulturom se može nazvati sve ono što je čovek stvorio i iskazao predmetima ili simbolima, ali i svet ideja i njihov uticaj na pojedinca. Ona se određuje i kao skup svih procesa, promena i tvorevina koje su nastale kao posledica materijalnog i duhovnog delovanja ljudskog društva. U određenju pojma kulture, izdiferencirala su se tri pristupa:
- sa tehnološkog stanovišta ona predstavlja određen nivo proizvodnje i reprodukcije društvenog života, koji zavisi od tehničko-ekonomskih pokazatelja razvitka društva; ovaj prilaz susrećemo u kulturološkim školama Zapada i u marksističkim određenjima kulture;
- po društvenoj koncepciji, kultura označava delatnost ljudi povezanu s upotrebom oruđa i znakova, normi i pravila ponašanja;
- aksiološki (vrednosni) pristup, nastaje pod uticajem nemačkih filozofa i kulturologa krajem 18. i početkom 19. veka, kada se pojam kulture odnosi, pre svega, na duhovnu kulturu.
Istorijski gledano, prvi pokušaji definisanja pojma kulture javljaju se još u helensko doba. Tačnije, pojam kulture začet je još u mišljenju sofista. Sofisti taj pojam razvijaju nasuprot ideji po kojoj se čovek ceni i razvija na osnovu svog socijalnog porekla i ukazuju da su, pored onoga što genetski nosimo rođenjem, znanje i dobro vaspitanje pretpostavke za povoljan razvoj čoveka.
Dakle, kultura nije samo ono što se dobija nasleđem i poreklom, već i ono što se učini od nasleđenih dispozicija. U srednjem veku pojam kulture se upotrebljavao u okviru sintagme cultura mentis i odnosio se duhovnu kulturu i usavršavanje.
Novovekovni pojam kulture potiče iz 18. veka, a mnogobrojni pokušaji njenog pojmovnog određenja od tada pa do danas imaju korene u Vikoovom shvatanju kulture kao posebnom čovekovom svetu, tj. čovekovoj kreaciji koja se suprotstavlja kreaciji prirode. Ukratko, sve ono što je čovek preobrazio svojom svesnom delatnošću spada u kulturu.
Nesumnjivo je da je kultura jedna od najbitnijih, ako ne i najbitnija karakteristika čoveka I ljudskog društva uopšte. To je jasno posto ni jedna druga vrsta ne poseduje kulturu. Isto je tako jasno da kultura može da dođe do izražaja tek onda ako se posmatra s obzirom na društvenu sredinu i u njihovoj uzajamnoj interakciji. To nipošto ne znači da kultura i kulturne pojave ne sadrže komponentu individualnost pojedine ličnosti, već da je kultura u celini i po svome smislu bitno društveni fenomen...

S A D R Ž A J

UVOD 3
1 Rimska kultura 4
1.1 Uticaj grčke kulture na kulturu Rimljana 4
1.2 Nauka 5
1.3 Književnost 7
1.4 Arhitektura i vajarstvo 10
1.4.1 Arhitektura 10
1.4.2 Vajarstvo 14
1.5 Obeležja i značaj rimske kulture 15
ZAKLJUČAK 17
LITERATURA 18